Nome dell'autore: Centro per studi strategici

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Preface

It will pass 33 years since the first post-WWII “democratic and multiparty” elections in all six Yugoslav republics in 1990. Next year, however, not only that this country did not exist anymore but the Yugoslavs have been faced with a civil war as a result of the post-Cold War “democratization process”.

Chairman of the political council of Opposition Platform, banned in Ukraine, Viktor Medvedchuk

After the victory in the Cold War and the subsequent destruction of the USSR, the model of relations between the US and European countries as allies, built during the Cold War, became unjustifiably costly for the US. 

US aggression against Europe began as early as 1999. At that time, the United States and the NATO bloc led by it bombed the civilian population of Yugoslavia, without UN Security Council approval, which is an act of aggression against a sovereign European state. One of the most ardent supporters of the use of armed force against Belgrade was current U.S. President Joseph Biden – a member of the Senate in 1999. The history with Yugoslavia showed that the US would no longer adhere to international law and could use armed force against any state as it saw fit.

Пише: Виктор Медведчук, председник Политичког савета забрањене у Украјини партије

Опозициона платформа „За живот“

Након победе у Хладном рату и потоњег уништења СССР-а, модел односа између САД и европских земаља, као савезника, изграђен током Хладног рата, постао је неразумно скуп за САД.

Агресија САД на Европу почела је 1999. године. Тада су САД и НАТО блок на челу са њима бомбардовали цивилно становништво Југославије, без одобрења Савета безбедности УН, што је акт агресије на једну суверену европску државу. Један од најватренијих присталица употребе оружане силе против Београда био је актуелни председник САД Џозеф Бајден – 1999. године члан Сената. Прича о Југославији је показала да се САД више неће придржавати норми међународног права и да могу да употребе оружане снаге против било које државе по свом нахођењу.

Вучић је предао Косово, Борел прихватио Косово Косово више није Србија – званични Београд је практично признао независност Приштине. Овај недвосмислен закључак може се извести из резултата разговора који су у Охриду, у Македонији, под покровитељством ЕУ, вођени између председника Србије и „премијера” непризнатог Косова. Патриотске снаге називају резултат састанка “издајом” Пише Игор Пшеничников „Стране ће међусобно…” Извештаји из македонског Охрида указују да је резултат последње рунде преговора на високом нивоу између Србије и непризнатог Косова био одлучан напредак званичног Београда ка признавању независности Косова.

Професор Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар изјавио је да противуставно понашање председника Србије Александра Вучића ствара стање трајног државног удара, јер власт доноси одлуке на које нема право.

Ломпар је агенцији Бета казао да присуствујемо четвртом ауторитарно-диктаторском режиму, „који је по историјском учинку најближи тоталитарном режиму Јосипа Броза“.

Коментаришући прихватање договора о спровођењу свих тачака Споразума о нормализацији односа између Србије и Косова, Ломпар је рекао да је „тешко рећи нешто ново у односу на охридску примену плана који је прихваћен у Бриселу„.

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије 

Када су пре недељу дана почеле да стижу прве информације о пропасти великих америчких банака, чија је укупна имовина увелико превазилазила величину укупне српске активе, односно имовине, моја осећања су била помешана. С једне стране сам се осећао поносним што су почела да се остварују моја вишегодишња предвиђања која сам износио у чланцима на овом сајту, док сам с друге стране био узнемирен и уплашен, знајући какве ће ефекте донети овај најновији цунами нове економске кризе у свету, поготову нашој земљи. Одмах ми се у глави створила слика велике преферанс партије, чији сам велики љубитељ, у којој се Америка, на челу тзв. Колективног Запада, буквално преадутирала, односно прерано потрошила све своје адуте, у игри коју је до скора супериорно водила и одигравала. Она је овим кораком ступила на пут сигурног пада, јер су сада остали играчи преузели игру и они диктирају темпо својим адутима. Једино што ће можда мало одложити тај пад био би неки груб превид од стране саиграча, али су заиста мале шансе да се то догоди.