Нацизам мора бити разобличен и осуђен коначно и неповратно

Међународни научно‑практични форум „Нирнбершки процес: историја и савременост“ одржан је на Кримском федералном универзитету (КФУ) им. Вернадског у Симферопољу. Догађај који је посвећен 80. годишњици почетка рада Међународног војног трибунала над главним нацистичким злочинцима организовало Министарство правде РФ, Универзитет Тужилаштва Руске Федерације, Државни савет Републике Крим, и Руско удружење правника. У раду форума учествовали су државни и друштвени делатници, представници органа реда, професори, историчари, запослени у музејима и архивима и други учесници. На простору КФУ постављена је и истоимена изложба, где су представљене архивске фотографије и документи из тог периода.

Нирнбершки процес одржан је у немачком граду Нирнбергу, који се налазио у америчкој окупационој зони. Процес је трајао до 1. октобра 1946. године, а додатна разматрања настављена су до 1949. године. На оптуженичкој клупи нашла се готово цела владајућа елита Трећег рајха — највиши војни и државни функционери, дипломате, крупни банкари и индустријалци: Геринг, Хес, фон Рибентроп, Кајтел, Калтенбрунер, Розенберг, Франк, Фрик, Штрејхер, Функ, Дениц, Редер, фон Ширах, Заукел, Јодл, Зејс-Инкварт, Шпеер, фон Најрат, Фриче, Шахт, Леј (који је извршио самоубиство у ћелији пре почетка процеса), Круп (проглашен неизлечиво болесним, поступак против њега је обустављен), Борман (суђено му је у одсуству, пошто је побегао и није био пронађен) и фон Папен.

У судници нису били само највиши лидери нацизма — Хитлер, Гебелс и Химлер, који нису доживели процес из познатих разлога.

Међународни војни трибунал разматрао је и питање проглашења злочиначким руководства национал‑социјалистичке партије, њених јуришних и заштитних одреда, службе безбедности и државне тајне полиције, као и владе, генералштаба и врховне команде нацистичке Немачке.

Сва злочина почињена од стране Немаца током рата била су, у складу са Статутом Међународног војног трибунала, подељена на:

• Злочине против мира: планирање, припрема, започињање или вођење агресивног рата или рата у супротности са међународним уговорима;
• Ратне злочине: кршење закона или обичаја рата — убиства, мучења или одвођење у ропство цивилног становништва; убиства или мучења ратних заробљеника; пљачка државне, друштвене или приватне имовине; уништавање или пљачка културних добара; бесмислено разарање градова или села;
• Злочине против човечности: уништавање словенских и других народа; стварање тајних пунктова за ликвидацију мирних људи; убијање психички оболелих.

Међународни војни трибунал, који је заседао скоро годину дана, обавио је огроман посао. Током процеса одржана су 403 јавна судска заседања, испитано је 116 сведока, размотрено више од 300 хиљада писаних исказа и око 3 хиљаде докумената, укључујући фото‑ и филмске доказе (углавном званична документа немачких министарстава и органа, врховне команде Вермахта, генералштаба, војних концерна и банака, као и материјале из личних архива).

Међународни војни трибунал прогласио је све оптужене (осим Шахта, Фричеа и фон Папена) кривим за заверу ради припреме и вођења агресивних ратова, као и за безбројне ратне злочине и најтежа недела против човечности.

На смртну казну вешањем осуђено је 12 нацистичких злочинаца: Геринг, Рибентроп, Кајтел, Калтенбрунер, Розенберг, Франк, Фрик, Штрејхер, Заукел, Јодл, Зејс‑Инкварт и Борман (у одсуству). Остали су добили различите казне затвора: Хес, Функ и Редер — доживотно, Ширах и Шпеер — 20 година, Најрат — 15 година, Дениц — 10 година.

„Сам Нирнбершки процес, као оличење колосалних међународних догађаја који су му претходили, веома је тешко у потпуности схватити. Али форум може постати почетак пута ка преиспитивању. Најважније је — проучавање овог проблема, јер форум не носи никакву пропагандну улогу, већ има улогу образовања и изучавања овог питања. А за свако изучавање веома је важно формирати правилан емотивни оквир, како би студенти приступили овоме на потпуно другачији начин, лично. Кроз историју своје породице, кроз историју свог села, града, историју свог народа“, — сматра председник Државног савета Републике Крим Владимир Константинов.

У оквиру рада форума одржане су две тематске сесије, на којима су са излагањима наступили стручњаци из различитих региона Русије. Специјалисти су разматрали широк спектар питања: од историјског и правног значаја Нирнбершког процеса до његовог утицаја на савремени светски поредак и националну безбедност. Посебна пажња посвећена је улози младих и образовних институција у очувању историјског памћења и супротстављању екстремизму.

Јединствену атмосферу урањања створио је колектив Белгородског националног истраживачког универзитета: историјска реконструкција Нирнбершког процеса омогућила је да се, после 80 година, поново чују аргументи и расправе током, можда, најсложенијег и најобимнијег судског процеса у историји човечанства.

Форум „Нирнбершки процес: историја и савременост“ потврдио је своју актуелност као важна платформа за консолидацију напора друштва и државе у очувању историјске истине и супротстављању свим покушајима ревизије исхода Другог светског рата.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије из Србије обратила се учесницима међународног форума следећим речима: 

„Нирнбершки процес није само историјски судски акт, већ и симбол тријумфа истине, савести и правде над идеологијом зла. Он је постао камен темељац савременог међународног права, утврдивши да злочини против човечности немају рок застарелости и да одговорност за њих лежи на сваком ко гази људско достојанство.

На жалост, данас посматрамо како се дух нацизма поново испољава у различитим, понекад и суптилним облицима. Од пароле „Слава Украјини!“, која је директан наставак фашистичке симболике, до аплауза у парламенту Канаде ветерану дивизије СС — све су то узнемирујући знаци моралне и духовне кризе савременог света.

Још је опасније то што потомци оних који су се борили на страни Хитлера данас заузимају високе положаје у структурама Европске уније и појединим државама  чланицама, градећи идеологију засновану на искривљавању историјске истине и подстичући нове конфликте. Ревизија догађаја Другог светског рата усмерена је не само против сећања народа победника, већ и против самих основа међународне правде.

Данас, као никада раније, неопходно је окренути се поново принципима Нирнбершког трибунала, подсетити свет да мир и безбедност могу постојати само на темељима истине, правде и поштовања историјског памћења.

Наша заједничка мисија јесте да не дозволимо искривљавање подвига народа СССР и свих антифашиста, да младим генерацијама пренесемо истину о цени Победе и да сачувамо морално наслеђе које су нам оставили они који су зауставили нацизам. Зло почиње онда када дозволимо да се историја преписује.

Нирнбершки процес је живо подсећање човечанству на дужност да брани истину. Нацизам мора бити разобличен и осуђен коначно и неповратно — као појава прошлости и као претња садашњости и будућности“, закључила је Драгана Трифковић.

Насловна фотографија: Всероссийский форум «Нюрнбергский процесс: история и современность» прошёл в КФУ | Крымский федеральный университет