Ана Јурпалова: О братству и необојеној револуцији
Пише: Ана Јурпалова, руски Омладински центар за борбу против информационих претњи
О братству и необојеној револуцији
Векови историје Русије и Србије повезали су нас блиским духовним, културним, па чак и крвним везама. Најцјењенији српски светитељ, Свети Сава, као кнез династије Немањића, отишао је са руским монасима на Свету Гору, где је положио монашке завете. Крв Немањића текла је и у руским царевима из династије Рјурик (након брака Ивана III са Софијом Палеолог). Иван Грозни је био четвртина Србина (бака Ана Јакшић). Српски монаси су помогли у изградњи цркве Тројице у Тројице-Сергејевој Лаври. Руски добровољци су се борили за одбрану Србије, српски добровољци су се борили и сада се боре раме уз раме са Русима. Дуго времена, наши језици су били један језик. Чак и ако Руси прочитају први српски устав из 1835. године, схватиће значење већине његових чланака без преводиоца. Руски светитељи су српски светитељи, српски светитељи су руски светитељи. Никада се нисмо борили једни против других, а феномену српске русофилије посвећене су стотине научних чланака и књига.
Фото 1. Међу 952 лобање српских бораца за независност, уграђених у Ћеле Кулу налазе се и лобање руских добровољаца
Можете написати читаву расправу о нашим везама и њиховом значају за оба народа, навести још много примера, али ову идилу у мају 2025. године засенио је извештај СВР о испоруци оружја од стране српске државе Украјини.
Занимљива слика у том тренутку могла се уочити међу руским стручњацима и политичким блогерима. Исти људи су имали две апсолутно контрадикторне тезе у једном концепту – “Србија испоручује оружје Украјини” и ”У Србији је обојена револуција”. Против кога је обојена револуција? Против оних који већ снабдевају оружјем у интересу Запада? Овај биполарни експрес, који је лаганом руком локалних лобија српских власти преорао пространства руске медијске сфере, коначно је почео да успорава, иако је исти моћни медијски лоби који годинама прикривао антируске акције српских власти буквално тукао и наставља да хистерично туче на сваком руском ТВ каналу, покушавајући поново да оправда свог спонзора. Међутим, можете варати бескрајно, можете преварити свакога, али не можете преварити свакога у недоглед.
Упркос чињеници да су током протеклих 120 година, са релативно малим бројем становника, Срби изгубили милионе убијених у балканским ратовима, два светска рата (укључујући и хрватске концентрационе логоре) и сукобима деведесетих, овај народ није изгубио свој бунтовнички дух. Он врло добро познаје и памти своју историју. Сваки Србин зна из које породице долази, из којег је клана и племена, зна шта су његови преци радили пре сто или две стотине година, зна ко је кум, брат и проводаџија. Свако ко покушава да каже да неко сада може да превари те људе и натера их да иду за новцем против владе која “ради за Србију” или лаже или потпуно погрешно разуме те људе. Људи су се побунили из апсолутно стварних разлога, а њихова способност да се организују је усавршавана током векова.
Фото 2. Бирачки спискови горе у здању Скупштине, Београд 5. октобра 2000.
У ствари, оно што се сада дешава у Србији није “обојена револуција”, већ анти-Мајдан. Јер права ”обојена револуција” у Србији догодила се 2000. године, када је свргнут Слободан Милошевић. Тада, 5. октобра 2000. године, бандити су заузели и запалили здање Скупштине и уништили гласачке листиће који су се тамо чували, који су, према резултатима прелиминарне обраде, дали благу предност у гласовима Милошевићу. Иако је народ имао питања за самог Милошевића након потписивања Кумановског споразума, та револуција је заиста била ”обојена”, јер је на власт довела људе који су у приватизацији продали национално наслеђе Србије, њене фабрике, њедра, поља… у интересу Запада. И овај процес још није заустављен и неће се зауставити док се последњи вредан ресурс земље не прода или заплени. Шта је следеће? Приватизација енергетског система? Приватизација образовања? Вероватно се може продати и београдски ваздух, има много елемената из периодног система.
После ”обојене револуције” 2000. године, отворено или прикривено, сви владари Србије су је окретали Западу, организовали војску према стандардима НАТО-а, заменили претходни руководећи кадар дипломцима западних војних академија, интегришући се у НАТО без формалног придруживања Алијанси. После те ”обојене револуције” Србија је практично изгубила своју индустрију, пољопривреду, ушла у огромне дугове, поставши де факто колонија западних земаља – пре свега Немачке, Француске и Британије.
Фото 3. Сорошев покрет Отпор, 2000.
Тада је Сорош тим “Отпор” увелико оперисао. Пре те обојене револуције Ђинђић, Ђукановић и Коштуница, на састанку са британским и америчким консултантима (1999. године), одредили су ко ће бити следећи председник Србије и одредили пут Црне Горе ка сецесији. Да, када су дошли на власт, нису предали Косово и Републику Српску, јер су знали да ће Срби одмах срушити такву владу. Они су били ти који су земљу ставили на пут економске деградације и повлачења у колонијалну зависност од Запада. Међутим, пун и потпуно отворен ток ових процеса дат је под влашћу Вучића.
Фото 4. Инострани фондови уграђени у рад српских власти
Његова ”обојена влада” изградила је свој рад у блиској сарадњи са западним саветницима и невладиним организацијама. Новац од организација као што су УСАИД и Отворено друштво стизао је директно у Србију кроз владине пројекте, а бивша премијерка, а сада председница Скупштине Ана Брнабић отворено је радила за УСАИД, као што постоји чак и у њеној званичној биографији.
Сада је стигла нова генерација Срба, који желе ослобођење и просперитет своје земље. Нема више клањања странцима. Влада Србије мора да поштује закон и служи интересима српског народа. Демонстранти су ти који се боре за суверенитет своје земље.
25 година мира, упркос спољним покушајима да се Срби западне, дало је овом народу прилику да оживи свој дух и национални карактер. Пешачко ходочашће протестујућих студената и становништва које их подржава из целе Србије 15. фебруара 2025. године на празник Сретења Господњег у Крагујевцу – граду у коме је написан први српски устав – доказ је да ови млади људи осећају континуитет генерација, вреднују своје корене и да су фокусирани на српске националне интересе.
Фото 5. Света револуција. Фебруар 2025.
Дугови у које је политика владајуће коалиције на челу са председником Александром Вучићем гурнула националну привреду нису довели до развоја националне индустрије, пољопривреде и нових индустрија, јер то није био циљ. Кредити су коришћени за куповину лојалности буџетски зависног дела становништва, као и за стварање повољних услова за стране компаније које су своју производњу лоцирале у земљи, користиле инфраструктуру и релативно јефтину струју, али су често са собом доводиле кадрове из ЕУ (без стварања радних места за Србе) и регистроване компаније као подружнице фирми са седиштем у ЕУ, што им је омогућило да заправо не плаћају порез у буџет земље. Поред тога, дуг Србије од скоро 40 милијарди долара погоршавају авантуристички пројекти као што су куповина француских борбених авиона, домаћинство Експо 2027 и фантазије о обнови градова у Украјини. Потреба за плаћањем дугова доводи до већих пореза, терет који пада на обичне грађане. Долази до тога да је роба произведена у Србији јефтинија у иностранству него у самој земљи. Ниво реалних прихода становништва Србије је један од најнижих у Европи, али по броју доларских милијардера са Форбсове листе по глави становника, Србија обара рекорде.
Србија је земља богата не само талентованим људима, већ и другим ресурсима. Међутим, куда иду? Ако погледамо мапу нових рударских локација које је српска влада дала страним компанијама у 2016. години (сада је на ову листу додато више од 20 лежишта), видећемо да су то углавном западне компаније. Из Србије ће извозити злато, сребро, бакар, бор, литијум, антимон, цинк, олово и многе друге минерале важне за модерне, па и војне, технологије.
Србија је де факто економски зависна од земаља ЕУ. Истовремено, пад пољопривредне производње, повезан са претерано високим порезима, монополом великих спољнотрговинских ланаца и корпорација, такође ставља земљу у зависност од увоза хране. А споразум о литијуму потписан прошле године са ЕУ претвара Србију у сировински додатак за журно милитаризацију европских земаља. Па зашто би Запад организовао револуцију у боји? Где даље на запад може да се окрене Вучићева политика?
Аргумент о Вучићевој посети Москви као храбром чину “правог пријатеља” Русије разбијен је тужном реалношћу. Није било санкција против српског председника или суспензије интеграције са ЕУ, као што је претила Каја Калас.
Фото 6. Александар Вучић и Урсула Фон дер Лајен на међународном економском форуму у Давосу.
Наравно, они су одлучили да не говоре о томе да улазак у ЕУ значи признање Косова, како је пре неки дан рекла Марта Кос у интервјуу за Deutsche Welle, српски народ наравно је већ све разумео када је 2013. године, према Бриселском споразуму који су потписали Александар Вучић и садашњи шеф Министарства унутрашњих послова Ивица Дачић, Београд пренео контролу над полицијом и правосуђем на Приштину, укинуо српску службу безбедности на територији Косова. директно кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН ради митске интеграције у ЕУ.
Теза руских медија о “обојеној револуцији” у Србији произилази из потпуног непознавања ситуације и пристрасности кључних стручњака за регион. Протестна осећања имају озбиљну основу и заснивају се на одбрани националних интереса Србије.
Упркос томе, српске власти су покушавале и покушавају да баце прашину у очи руске и српске публике до последњег, често прикривајући своје поступке руском репутацијом, јер су Срби традиционално углавном проруски и искрено верују у руско-српско братство. Председник Вучић граби руску заставу као спас, али стално пљује на њу, јер је очигледно ватрени западњак.
Међутим, без обзира на то какве фантастичне слике Београд слика за Москву, немогуће је сакрити очигледну несклад између стварности и наратива који се емитују.
Први од знаменитих људи блиских руским властима је прогледао Александар Дугин, који је у етеру Радио Спутњика 30. јуна 2025. године рекао да Срби не желе Вучића и да он више није легитиман. Део експерата, који су раније писали искључиво у складу са званичним наративима, изненада су отворили очи за природу протеста. Па чак и Вучићев верни сарадник и де факто ПР менаџер у руском информационом простору, Олег Бондаренко (аутор канала Балканист, где су у коментарима дежурни ботови даноноћно разапињали свакога ко се усудио да посумња у Вучићеву спасоносну улогу у руско-српским односима или његов успех као владара Србије) у интервјуу Антону Красовском рекао је да су Срби савршено самоорганизовани, да им за то не треба западњачка или ничија друга рука. Рекао је да су Срби незадовољни Вучићевом политиком и такође отворено признао да је та политика усмерена на интеграцију са Западом.
У ствари, он је разоткрио очигледну чињеницу – ту су Британци, Французи, Немци, Американци, Кинези, али Русије нема међу играчима, јер смо се у покушају очувања српско-руских односа увек ослањали на Вучића и елите повезане са њим.
Нажалост, управо су те елите главни извори информација за руску амбасаду у Београду. Дакле, у шалама има мало шале да су текстови говора Боцан-Харченко написани у Вучићевој администрацији.
Нећемо порећи да неспретни покушаји руског амбасадора да одржи равнотежу пре иду на руку онима који покушавају да поделе проруске Србе. После сваке његове изјаве, Срби буквално прокључају, а интернет је испуњен низом антируских публикација, укључујући и отворене лажи. Међутим, чини се да је руска амбасада у некој врсти вакуума и то не види.
У интервјуу за ТВ канал Россия 24 од 20. августа 2025. године, још једном говорећи о “обојеној револуцији”, отворено је рекао да се углавном ослања на информације председника Вучића, које му са доказима достављају српске специјалне службе. То јест, у ствари, он је у информационом балону који је створило српско руководство и његове специјалне службе, и изражава свој став, а не став Кремља уопште.
Притом, руске специјалне службе, односно СВР, отворено су рекле да се испорука оружја Украјини не може “оправдати хуманитарним разлозима”. Испоруке имају једну очигледну сврху – да убију и осакате руске војнике и цивилно становништво Русије”, а такође су назвали ове испоруке ”доприносом српских одбрамбених радника рату који је покренуо Запад, а резултат којег би Европа желела да види је стратешки пораз Русије”.
Познато је да су не само запослени у амбасади окружени дебелим слојем БИА агената и налазе се у информационом балону. Исто важи и за Руски дом и Руску привредну и индустријску комору. Сви Срби у том окружењу су провладини.
Фото 7. „Обојена револуција“?
Међутим , очигледно је да што је даље од Београда и ближе Кремљу, то се више извора информација узима у обзир, а ако се присетимо реакције руског председника на говор патријарха Порфирија, схватићемо да српске власти неће моћи да преваре све. У саопштењу Министарства спољних послова Русије од 15. августа, написаном у духу ”живимо у пријатељству”, не показује се подршка Вучићу, већ искрено неразумевање са ким је, осим Вучићевог тима, могуће сарађивати, јер протести још увек немају лидера. У овом тренутку, чак ни сами српски патриотски политичари не верују једни другима. Коме од њих Русија може веровати? И где су гаранције да он неће бити још гори од Вучића? У ствари, вероватно је тешко наћи неког горег. То објашњава зашто се званична Москва претвара да је слепа. Зато је састанак Путина и Вучића у Пекингу 2. септембра 2025. године био тако кратак и формалан, а фраза руског председника ”нисмо се видели скоро годину дана” недвосмислено наговештава да ПР кампања коју су организовали Вучићеви политички стратези како би опонашали лојалност Москви током посете Паради победе 9. маја није имала очекивани ефекат. “Русија није љута, Русија се концентрише”, концентрише се пре доношења тешких одлука, али волео бих да то уради брже.
Фото 8. Тишина! У току је испит!
Појављивање у руском медијском простору наратива другачијих од званичне верзије српских власти изазвало је веома нервозну реакцију у Београду. провладина теза приватних медија да је Русија та која стоји иза протеста. На пример, у етеру канала Информер, домаћини су оптужили Емира Кустурицу и Русију да учествују у обојеној револуцији. Затим се 10. јула у провладином листу Политика појавио веома хистеричан чланак потпуно непознатог новинара Драгана Новака ”Страни интереси у унутрашњим протестима”, који, узгред, припада медијском холдингу породице Сорош. У овом чланку, аутор оптужује Русију да је подстакла протесте против литијума јер је Србија изабрала да потпише уговор са ЕУ, а не са њом или Кином. Аутор помиње критичке чланке РТ-а и Спутњика. Поред тога, Русији се приговара због чињенице да је Русија против европских интеграција Србије (вероватно, према аутору чланка, требало је да будемо одушевљени овим). Новак се позива на Телеграм канале @DD_Geopolitics и @GlobalDiss који су “последњих дана ватрено подржавали протесте против власти у Београду, представљајући их као “борбу против западног колонијализма”. Господин Новак је поменуо и Александра Дугина, који је у том интервјуу за Спутњик изговорио кључну реченицу: “Александар Вучић је готов, сви Срби желе да га не буде!”º
Само српско руководство, није непосредно оптужило Русију. Међутим, још у фебруару 2025. године објављено је да српске власти обавештавају своје западне партнере о мешању Москве. Према речима бившег председника Србије Бориса Тадића (Фото 9), на последњој безбедносној конференцији у Минхену, српска делегација, коју је предводио министар спољних послова Марко Ђурић, рекла је својим западним партнерима да иза протеста стоје руске специјалне службе. А на митингу 15. фебруара 2025 . године у Сремској Митровици, Вучић је говорио о заједничкој победи, са Трампом, над обојеном револуцијом, и одмах је одликовао Сретењским Орденом руски Сретењски манастир као знак блиских историјских веза Србије са Русијом. То је такав мултивекторски приступ.
Све ово изгледа као неспособност или неспремност да се призна чињеница да људи у Србији протестују не зато што им је неко платио или неко манипулише њима, већ зато што се Срби у основи не слажу са политиком садашње власти. У покушају да седну на 25 столица и жонглирају између интереса других земаља, власти су заборавиле на интересе Србије.
Можда би, да се српски председник чешће консултовао са својим народом него са западним саветницима попут Тонија Блера и његових сународника, који увек гурају нос у туђе послове, господин Вучић схватио да политика коју је изабрао и њени резултати не само да не наилазе на подршку у српском друштву, већ и изазивају потпуно неслагање код значајног броја грађана.
Али признати да је народни бес стваран значи признати потпуни неуспех сопствене дугогодишње политике. За то је потребно много храбрости.
У протеклих годину дана, српски председник је буквално нагазио на папучицу гаса на путу ка Западу. У недавном интервјуу пожалио се да не може да објасни Србима да је пут на Запад корисно за Србију, јер они воле Србију. Али Срби нису идиоти, и они апсолутно схватају да ако је Запад заиста желео да види јаку Србију са развијеном економијом, онда би Југославија и даље постојала, а НАТО бомбардовање се никада не би догодило. Они виде ко поседује њихову земљу, њихове воде, богатство њихових црева. Они виде ко диктира законе, ко именује саветнике српским властима. Они на себи осећају резултат скоро две деценије окретања ка Западу.
Схвативши да би народни устанак могао да им помеша све карте, пробритански, профранцуски, пронемачки и други прозападни штићеници покушали су и покушавају да преузму контролу над протестима како би наставили своју политику чак и ако Вучић падне. За сада нису успели.
Зато су довољно ефикасно искористили слепило руске амбасаде да подстакну антируска осећања. После сваке смешне изјаве господина Боцан-Харченка, која је у некој врсти паралелне информационе стварности, Срби су оправдано љути. Ако пратите динамику публиковања анти-руског садржаја у медијима и друштвеним мрежама, може се уочити током таласа народног негодовања велики број порука, видео записа, чланака који или искривљују историју. Или је покривају једнострано, или једноставно шире све врсте компромитирајућих доказа припремљених за овај случај, и наравно гласине, гласине, гласине. Желела бих да скренем пажњу читалаца на чињеницу да је за припрему таквих материјала потребно време, али они се појављују готово одмах, након што шеф Вучићеве амбасаде у руском Министарству спољних послова да изјаве које иритирају Србе. Као што смо већ рекли, такве изјаве су неизбежне ако се ослањате на званичне податке власти, које већ дуги низ година издају Русију, ако анализирате ситуацију.
Најгоре од свега је што због дугогодишњих лажи наших медија, обични Руси сада не разумеју шта се дешава у Србији и суде по протестима које смо видели у последњих 30 година. Неко ће рећи да су Руси равнодушни, али то није истина.
Ми у Русији се сећамо извештаја о бомбардовању Југославије. Мислим да нисам једини Рус који је плакао док су НАТО бомбе убијале Србе. Били смо љути од немоћи што нисмо могли ништа да урадимо, јер наша земља у том тренутку није постојала. То више није била Руска империја, нити Совјетски Савез. Била је то колонија Запада, где је руски председник говорио: “God save America”.
Враћамо наш суверенитет захваљујући снажном патриотском лидеру. То је и даље дуг и тежак процес. И нису сви непријатељи поражени.
За последњих 15 година, стално су се мењали режими и било је сукоба дуж наших граница… Нашу пажњу су привукле претње које се стално јављају око нас. Притом, морали смо да обновимо и наставимо да ослобађамо нашу земљу. Сада смо усред рата. Знамо да су, ризикујући затвор, многи српски добровољци дошли да се боре за Русију, схватајући да је победа Русије победа Србије. И наравно, ми смо им неизмерно захвални.
Наши медији су нам све ове године говорили да је у Србији све у реду, а нису извештавали о томе какви проблеми заиста постоје. И та огромна количина информација које не знамо потпуно нас је отргнула од разумевања српске стварности.
Истовремено, људи који су требали да говоре, да упозоравају, толико су дуго ћутали, покушавајући да буду политички коректни, да се сада плаше да униште своје каријере откривањем истине. И надају се да ће се проблем сам решити. Они покушавају да поједноставе шему: ово је добро, то је лоше. Но све им је теже, јер се све одавно не уклапа у такве примитивне категорије, а гомила проблема је нарасла до неба.
Превазићи овај зид неспоразума није лако. Огроман број српских сајтова није доступан у Русији, а алгоритми претраживача нас ограничавају на наш регионални информациони простор. Остају само лични контакти. А то је кап у мору. Управо ти лични контакти сада полако али сигурно пробијају зид информационе блокаде између наших народа. Наравно, постојећи неспоразум се користи за подстицање сукоба између Руса и Срба. Споменимо овде бројне ботове на друштвеним мрежама из редова либерала који су побегли из Русије, који су спремни да раде било који посао како би добили европско држављанство. Они су странци у Русији и немају ништа заједничко с државом, осим језика и пасоша.
Сасвим је очигледно да ће ситуација ескалирати. То ће такође утицати на пословање. На крају крајева, главни циљ западних стручњака и српских функционера који раде за њих је да заувек протерају Русе из Србије. Да протерају Русе из српског света, да заувек нестане вековна веза која је помагала нашим народима да сачувају свој идентитет, веру и историју. Покушаји одузимања руске имовине у Србији под покрићем међународних санкција или изненадних економских сукоба нису искључени. Највероватније, врхунац ће бити средином јесени 2025. године.
Једна од замки у коју смо, чини се упали је Комисија за одобравање рударских пројеката, о којој је говорио Зоран Стевановић, професор Геолошког факултета Универзитета у Београду, током свог говора на протестима у Ваљеву почетком јула. Према његовим речима, у овој комисији ће бити два представника српских власти, један представник кинеске компаније Зиђин и један представник Газпрома. У овом дивном квартету, два званична представника Србије су од стратешког интереса – да започне ископавање литијума (у договору са Европском унијом), а Зиђин има, према неким извештајима, 13% акција Рио Тинта. У оваквом стању ствари, чак и ако се представник Газрома успротиви овом пројекту, његова реч не решава апсолутно ништа. Не знам какве су шаргарепе српске власти користиле да намаме Газпром у ову авантуру, али могу да претпоставим да ће руска компанија добити нож у леђа и губитак на угледу, а не било какву корист од тога.
NATO Secretary General Jens Stoltenberg and the President of the Republic of Serbia Aleksandar Vucic. Фото 10. Србија: «We are NATO» «Ми смо НАТО»
Протести се неће смирити. Покушаји српске владе да се бори против сопственог народа вероватно неће бити ефикасни. Али могуће је одуговлачити време док се не заврше процеси стварног де факто раздвајања Косова и Метохије, потчињавања свим правилима ЕУ без уласка у Унију, а можда и процеса придруживања НАТО-у.
У овом тренутку, патриотски политичари нису спремни да се уједине. Они не верују једни другима, што се подстиче манипулацијама информацијама, очигледно од политичких стратега тренутне владе. Међутим , неки представници интелектуалне и политичке елите и даље покушавају да формирају јединствени програм будућих трансформација. У природном току догађаја, пре или касније коначно би дошли до заједничког именитеља и ујединили све патриотске снаге које чине већину. Средином лета, представници студентских пленума лично су апеловали на многе политичаре који се сматрају патриотским, да се уједине и делују као јединствени фронт на наредним изборима. До сада, патриоте углавном не верују једни другима, углавном због интрига политичких технолога које су ангажовале власти. Све док се међусобно оцењују не по здравом разуму изнесених предлога, већ по броју трачева, консолидација се чини тешком, на радост владајуће коалиције.
Сасвим је очигледно да би уједињење стварних патриотских снага довело до губитка моћи садашње елите и потпуног преокрета тренутне државне политике која има за циљ да задовољи сопствене интересе и интересе западних покровитеља. Стога, ако није могуће створити контролисано удружење псеудо-патриота, садашње власти морају једном за свагда на најтежи могући начин окончати протесте и сву потенцијалну опозицију
На званичним страницама студентских пленума, демонстранти позивају на избегавање насиља, предлажући различите мирне облике грађанске непослушности, као што је ходање у круг кроз пешачке прелазе како би се блокирао саобраћај на улицама. Међутим, скоро сваки пут током протеста појављују се групе провокатора који нападају и демонстранте и полицију. Полиција, жандармерија, као и опремљени „ћаци“ искаљују свој бес на ненаоружане демонстранте, па чак и случајне пролазнике. Ескалација је у току.
Шеф полицијског синдиката, бивши инспектор Милан Думановић, говорио је након јунских протеста о расколу у Министарству унутрашњих послова, које је према његовим речима, било под личном командом председника Вучића и Напредне странке. Думановић је рекао да власти не дозвољавају хапшење провокатора чија су имена позната полицији, а пријавио је и злоупотребу власти од стране представника специјалних јединица који су тукли демонстранте и учествовали у незаконитим хапшењима. Провладини медији као што је Информер отворено позивају на оштро сузбијање протеста.
Међутим, оштре акције полиције већ су довеле до повећања подршке демонстрантима међу становништвом. То је оно што је навело владу да користи шаргарепу након штапа у виду пружања дијалога и представе са корпама за храну.
Међутим, ни штап ни шаргарепа неће помоћи. Сада, након отворено провокативних акција власти, смрти неколико младих људи, Срби оправдано кипе од огорчења. Степен насиља се повећао много пута и тешко да ће се смањити. Протести ће расти. Нажалост, чини се неизбежним проливање крви. С једне стране, протести су присилили Вучића да говори о превременим изборима. С друге стране, пораст насиља ће му омогућити да оправда оштро чишћење читавог протестног поља.
Фото 11. Полиција и жандармерија туку демонстранте
Оружана побуна је немогућа. У ствари, само провладине снаге и криминалци сада имају приступ оружју, што је садашње стање под Вучићем било сасвим задовољавајуће. Стога су шансе да ће у случају ескалације, протести бити угушени веома високе. Међутим , карактер Срба је такав да би се радије борили голим рукама него да се подвргну бруталној сили. Међутим , методе ненасилног отпора, које су студенти користили скоро свих 9 месеци, пример су како организациони принципи ”обојене револуције” служе правој револуцији. Срби буквално користе западну технологију против западних марионета. Српска влада, пак, понаша се као пост-Мајданска у Украјини, оптужујући свакога ко се не слаже са њеним курсом да подрива националну безбедност и користи најоштрије методе репресије, укључујући и учешће криминалних група званих “ћаци” које туку људе до смрти. Верујем да се ове чињенице не уклапају у главе стручњака који су навикли да размишљају у шаблонима. Али не постоји шаблон који би се уклопио у српску стварност.
У овој ситуацији, најтиши, али највише заинтересовани за очување садашњих елита, британски стручњаци су већ схватили да српски народ мрзи Вучића, и, у случају да председник не задржи власт, они већ имају план да замене стару марионету за нову, али ће она бити повезана са истим елитама и ићи истим током, скривајући се иза патриотскe или чак и проруске реторике. То се већ десило са бившим председником Србије, Војиславом Коштуницом, кога су на власт довели Британци након низа састанака са опозицијом у Варшави. Американци су такође учествовали, као и Израел. У ствари, та тријада савезника до данас влада Балканом, укључујући и Србију, и они не желе да изгубе ту моћ. Французи и Немци су се придружили овој тријади, али су више заинтересовани за економију него за политику.
Чињеница да су патриоте у свађи такође игра на руку западњацима. У овом тренутку, ако буде превремених избора, гласање ће бити протест, односно “било ко осим Вучића и његових сарадника“. Без политичке консолидације патриотских снага, постоји ризик да ће у уједињену опозицију поново продрети прозападњаци у нову владу. Стога је најтеже питање да ли ће просрпски лидери коначно моћи да чују једни друге, превазиђу контрадикције и делују као јединствени фронт. Да ли ће Срби моћи да бране своје интересе, препознају манипулације и подрже оне који ће заиста радити за Србију и њен народ? Од тога зависи да ли ће Србија и Срби постојати у будућности или ће цивилизација, која је према неким верзијама, стара 12 хиљада година, завршити своје постојање средином 21. века.
Нема сумње да хитна потреба за променама може постати истински уједињујући принцип, и ако патриоте могу да превазиђу неповерење и разлике, видећемо успон нове политичке снаге коју ће формирати сам српски народ. Говоримо о новом избору који ће Срби направити на основу сопствених, а не туђих интереса. Нико нема право да им диктира своју вољу. Ми, Руси, можемо само да прихватимо овај избор са поштовањем и подржимо га, како и приличи браћи.
Fonte: Centro di studi strategici
11. септембар 2025.
