Међународна конференција „Распеће Православља у 21. веку: Духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“
Centro per studi strategici из Београда наставио је традицију одржавања скупова посвећених очувању духовног и националног идентитета. Међународна конференција под називом „Распеће Православља у 21. веку: духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“ одржана је у Београду, 4. децембра 2025. године, у Пресс центру Удружења новинара Србије. Овај скуп у оквиру циклуса „Блокада агресије на Цркву“, био је фокусиран на растућу геополитичку борбу која све снажније задире у духовну сферу и користи религију као инструмент политичког утицаја. Конференција је окупила представнике Цркве, стручњаке и међународне аналитичаре из многобројних земаља ради разматрања савремених претњи православљу и израде стратегија заштите духовне и канонске целовитости.
На почетку конференције, учесници и гости су минутом ћутања одали почаст историчару цркве и канонологу, професору др Миодрагу Петровићу, једном од највећих православних научника. Професор Петровић је за живота приредио критичка издања важних средњовековних докумената, а посебно је значајан његов рад на превођењу и издању Законоправила Светога Саве на савремени српски језик. Остаће упамћен као доследан хранитељ традиције, црквеног канонског права и православне вере.
Пре почетка радног дела конференције, Драгана Трифковић је честитала је празник Ваведење пресвете Богородице манастиру Хиландар у име организатора, свих учесника и гостију.
Конференцију је својим излагањем отворила гошћа из Италије Олимпија Фронзони, издавач и главни уредник издавачке куће Theosis Editrice. У излагању је представљена мисија Theosis Editrice која наставља традицију часописа Italia Ortodossa, са циљем да у западном контексту афирмише православно богословље као аутентичну истину хришћанства. Посебно је истакнуто да, према канонском предању, у Православљу не постоји папски примат, већ почасно првенство међу једнакима, те да је јединство Цркве засновано на исправној вери, а не на послушности „првом“. Указано је да је деловање Цариградске патријаршије у украјинском питању супротно канонима Седмог васељенског сабора и да савремене екуменистичке тенденције нарушавају традиционално ексклузивно православно учење. Критикована је и „инклузивна еклисиологија“ Сабора на Криту, која признаје одређени степен црквености и другим заједницама, што се оцењује као удаљавање од светоотачког предања. Говор је закључен позивом на сарадњу са Српском православном црквом и на заједничку одбрану неизмењене православне вере.
Фото: Олимпија Фронзони
На Међународној конференцији представљен је одломак студије монаха са Свете Горе, Пајсија Кареотиса и Епифанија Капсалиотиса, посвећен критичком осветљавању Екуменског покрета под називом: „Критичке напомене о екуменистичкој теологији. Mреже интереса које је усмеравају„. Они су указали на дубоку међусобну условљеност теологије, геополитике и културне моћи, наглашавајући да је Православље често третирано као структурна препрека западним стратегијама. Истакнута је улога организација као што је YMCA и њена повезаност са централним економским и политичким центрима у обликовању либералне екуменске теологије и глобалног културног утицаја. Монаси су подсетили на Сабор православних цркава у Москви 1948. године, када је јасно потврђено да Православље не може бити сведено на једну деноминацију у оквиру Светског савета цркава. Указано је и на дугорочне последице постепене секуларизације и политичке инструментализације религије, које се настављају и данас. Главна порука монаха са Свете Горе је да очување православног идентитета захтева свест о силама које обликују савремени Екуменски покрет и заштиту канонске и духовне целовитости Цркве.
Митрополит запорошки и мелитопољски Лука је у свом излагању под називом: „Екуменистичка офанзива као инструмент геополитике: медији, финансије и дипломатија Ватикана и Фанара“, упозорио да су екуменистичке иницијативе Ватикана и Фанара прерасле у инструмент глобалне геополитике, користећи медије, финансијске механизме и дипломатске канале за утицај на унутрашњи живот Православља. Истако је да се кроз такве пројекте разграђују канонски поредак, јединство Цркве и поверење верника. Митрополит је детаљно указао на улогу медијских кампања у легитимисању неканонских структура, као и на укључивање западних политичких актера у религијске процесе, што је посебно видљиво у украјинском случају. Као кључни задатак навео је потребу за системским супротстављањем овим феноменима, кроз медијски контрнаратив, јачање социјалних програма, духовно-богословско утврђивање и међуправославну солидарност. Митрополит Лука предложио је и оснивање нових аналитичких структура при Центру за геостратешке студије у Београду, које би пратиле екуменистичке и геополитичке претње и служиле као основа за дугорочну стратегију очувања православног канонског јединства.
Погледајте целу конференцију:
Грчки теолог и новинар Георгиос Трамбулис директор Orthodoxos Typos, представио је у оквиру своје теме под називом: „Васељенска патријаршија под потпуном контролом америчке дипломатије“, историјску и савремену улогу америчке религијске дипломатије у обликовању православног света, наглашавајући да САД још од Другог светског рата настоје да преко Цариградске патријаршије утичу на унутрашње процесе у Православљу. Кроз историјске примере, укључујући устоличење патријарха Атинагоре и анализу докумената CIA, Трамбулис је указао да је Васељенска патријаршија постепено постала инструмент западне политике и кључни партнер америчких интереса. Посебно је истакао да је модернизација и секуларизација Фанара започета у време Атинагоре, а доведена до врхунца под патријархом Вартоломејем, што је довело до дубоких поремећаја у православном јединству. Трамбулис упозорава да данашња политика Цариградске патријаршије води ка „ватиканизацији“ Истока и подривању саборности Православне цркве. Он је позвао на повратак Традицији и ослобађање Патријаршије од спољних политичких утицаја као предуслов обнове јединства и верности светоотачком наслеђу.
Ненад Илић, свештеник Српске православне цркве излагао је на тему „Искушења и задаци Цркве данас“. У излагању је наглашено да савремене технолошке тенденције, нарочито идеја спајања човека и машине ради постизања виртуелне „бесмртности“, представљају велико искушење за човека и удар на истинску духовну повезаност. Православна Црква, као чувар тајне богочовека и могућности сједињења човека са Богом, суочава се са изазовом замене живе духовности виртуелним, технолошки посредованим облицима религијског искуства. Говорник је посебно указао да је пандемија COVID-19 открила ширину овог проблема, јер су страх и медијски модел „виртуелних богослужења“ угрозили осећај светости и јединствености Евхаристије. Изложено је и да државни утицаји, историјско наслеђе комунизма и слабљење саборности доприносе унутрашњим слабостима Цркве, стварајући простор за притиске, манипулације и опасне компромисе, укључујући и екуменистичке. Упозорава се да народ, уколико није литургијски и духовно образован, лако постаје мета обмана, чувајући форму без суштине. Основна порука говора јесте да је битка за очување тајне православља – тајне живе повезаности човека са Богом – пресудна у добу технолошког тоталитаризма и духовних искушења.
Фото: Свештеник Ненад Илић
Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије излагала је на тему: „Духовни фронт: геополитички изазови православља у савременом свету“. Она је истакла да се Православље суочава са систематским нападима кроз „духовни фронт“, који обухвата политичке, културне и информационе механизме дестабилизације. „Западни либерално-глобалистички блок, укључујући САД, НАТО и ЕУ, перципира православље као цивилизацијски непомирљив модел и користи екуменистичке иницијативе за промоцију геополитичких интереса. Посета патријарха Вартоломеја САД и сусрет са Папом Лавом XIV показују да се духовна титула користи за приступ политичким и финансијским ресурсима, што доводи у питање аутентичност духовне службе“, истакла је Трифковић. Посебно је наглашен ризик инструментализације религије у стварању „proxy“ цркава као начина контроле православних заједница. Одсуство других православних патријарха са 1700-годишњице Првог васељенског сабора према Трифковић, илуструје ограничену способност фанариотских покушаја да прикажу свехришћанско јединство. Она закључује да је истинско православно јединство могуће само кроз повратак традицији, соборност и канонску строгост, а не кроз спољашње геополитичке маневре.
Фото: Драгана Трифковић
Нинослав Ранђеловић аутор и продуцент, у свом излагању под називом: „Културоцид на КиМ: Сатирање српске културне и духовне баштине – јединствен видео документ“ представио је своје видео документационе записе о систематском уништавању српске културне и духовне баштине на Косову и Метохији, процесу који траје већ 26 година. Он је истако да овај „културоцид“ представља покушај брисања вишевековног присуства српског народа, одвијајући се упркос присуству међународних институција и уз очигледну немоћ косовских органа да заштите светиње. Ранђеловић наглашава да до данас не постоји свеобухватан документ који евидентира све порушене и оскрнављене православне светиње, те да његови видео материјали често представљају једина доступна сведочанства. Он упозорава да ни државне институције Србије ни СПЦ нису подржале иницијативу да се систематски документује ово разарање, што још више продубљује проблем. У свом обраћању упутио је апел јавности и српској дијаспори да помогну у финансирању комплетне документарне архиве која би била представљена светској јавности. Ранђеловић верује да би постојање таквог документа подстакло трагање за истински цивилизацијским решењем за Косово и Метохију.
Николо Ђиги, филолог, докторанд из Италије излагао је на тему: „Православна теологија о границама Цркве и светих тајни и њена измена од стране екумениста“ напомињући о нарушавању православног учења о границама Цркве и светих тајни од стране савремених екумениста. Он је указао да су екуменистички покрети још у 1920-им годинама напустили традиционално православно разумевање Цркве, признајући ваљаним јеретичка крштења и уводећи нову, тзв. баптизмалну теологију. Према његовим речима, овај приступ је у супротности са учењем Светих Отаца, који су наглашавали да ван Цркве нема истините благодати ни светих тајни. Ђиги је упозорио да ове новотарије представљају покушај стварања лажног јединства са јересима и позвао на очување верног православног предања.
Горан Игић, дипломирани филолог и самостални публициста говорио је на тему: „Одупирање Бугарске Православне Цркве спољним фанариотским притисцима и расколничким покушајима“. Он је истакао да Бугарска Православна Црква (БПЦ) успешно одолева спољним фанариотским притисцима и политичким покушајима да се приближи Константинопољској патријаршији и неканонским формацијама у региону. „Историјски и геополитички фактори, као и наследни расколи, обликовали су свест православних Бугара о значају аутокефалије и соборности. Синод БПЦ, на челу са патријархом Данилом, доследно брани догматску и канонску исправност, истичући да Критски сабор 2016. није представљао свеопште васељенско јединство. Ова позиција показује жељу БПЦ да очува православно јединство, независност и верску традицију у условима савремених геополитичких изазова“, истакао је Игић.
Фото: Горан Игић
Говор оца Јована Пламенца, свештеника Српске православне цркве под називом „Личносна слобода као бранич земаљске Цркве“ истиче да се савремени човек налази под притиском глобалистичких идеологија које релативизују истину, подривају традиционални морални поредак и разарају темеље породице, идентитета и историјског памћења. У таквом амбијенту, како наглашава, личносна слобода постаје кључни бранич и самог човека и земаљске Цркве, јер слободом човек учествује у Божијој љубави и чува своје достојанство боголиког бића. Отац Јован указује да је историја Цркве од самих почетака испуњена прогонима споља, али да су данашњи најопаснији удари они који долазе изнутра – кроз јереси, неморал, злоупотребу власти и покушаје секуларних структура да утичу на црквене одлуке. Савремени “вируси” хедонизма, утилитаризма, релативизма и технократских идеологија, како истиче, ослабљују веру која се повлачи у теорију, док духовна пракса бива потиснута. Указује и на опасност сервилности делова црквене хијерархије према политичким центрима моћи, што верне излаже новим облицима прогона. Закључна порука излагања јесте да Цркву може одбранити само човек који је истински личносно слободан – онај који слободу не схвата као право да чини било шта, већ као богодаровану могућност да остане веран истини, љубави и предању.
Фото: Свештеник Јован Пламенац
Георгиос Каралис стручњак за грчку патрологију у свом излагању под називом „Еклесиологија заједнице. Постпатристичка творевина“, истакао је да савремена „еклесиологија заједништва“ представља постпатристичку конструкцију која одступа од учења Светих Отаца. Он је нагласио да Оци јасно разликују суштину и ипостас, као и суштину и енергију, док савремени екуменистички приступи често мешају ове категорије. Каралис је подсетио да је суштина Божија непричасна, а енергије причасне, и да спасење није правна оправданост већ реално учешће у нествореном животу Божијем кроз обожујућу енергију. Главна порука излагања јесте да свака конфузија између личности и суштине води у јерес, док православно предање чува јединство Божанства и различитост Лица кроз непреносива ипостасна својства.
Миладин Митровић, свештеник Српске православне цркве, старешина храма Светог Василија Острошког у Бањалуци написао је рад на тему: „Од раскола у Украјини до јединства са римским папом“ који је на конференцији изложио Dane Čanković, председник удружења „Избор је наш“. У раду је наведено да је посета папе Лава XIV Турској и обележавање 1700-годишњице Првог Васељенског сабора постао повод за нове поделе у православном свету, посебно због настојања патријарха Вартоломеја да овај догађај представи као корак ка јединству са Ватиканом. „Покушај цариградског патријарха да се наметне као централна фигура Православља остао је без шире подршке, јер су патријарси Јерусалима и Антиохије одбили учешће, док је папа Лав XIV задржао резервисан став према његовим иницијативама. Уместо очекиваног тријумфа, сусрет у Фанару открио је дубоко неповерење и ограничену подршку коју Вартоломеј ужива међу помесним црквама, нарочито након раскола у Украјини“, истакао је отац Миладин. Посебно је наглашено да се криза унутар светског Православља продубљује и да је неопходно хитно саборно деловање свих цркава. Као кључни предлог издваја се иницијатива да управо јерусалимски патријарх преузме улогу ујединитеља у процесу превазилажења садашњих подела.
Фото: Дане Чанковић
Теодора Ћитић, магистар односа са јавношћу и међународни новинар у свом излагању под називом: „Црква као живи организам јединства: догматска истина од Апостола до Васељенских сабора“истакла је да је Црква живи, нераздељиви организам заснован на јединству Свете Тројице, што потврђују Свети Оци и Васељенски сабори. Нагласила је да је догматска истина темељ саборности и духовног живота, те да свако одступање од ње води расколу и секуларизацији Цркве. Посебно је упозорила да савремени изазови захтевају очување вере, покајање и враћање изворном предању.
Фото: Теодора Ћитић
Василиос Тулумцис, грчки догматски теолог – доктор наука представио је на конференцији свој рад на тему: „Аутокефалија и раскол. Криза православне еклисиологије у решавању украјинског случаја“ у ком указује на дубоку кризу православне еклисиологије у вези са украјинским питањем. Аутор истиче да суштина проблема није само Томос о аутокефалији, већ и одсуство канонског свештенства код оних који су га примили, што доводи до продубљивања раскола. Указано је да се уместо саборног приступа примењују једностране одлуке Цариградске патријаршије, уз погрешна тумачења канона и историјских догађаја. Рад наглашава да таква пракса нема упориште у православној традицији, већ носи обележја ватиканске еклисиологије примата, што представља опасан преседан за будућност православља.
Геополитички аналитичар и новинар из Пољске Conrad Recas одржао је излагање на тему: „Унијатство као оружје против православља и фактор у рату у Украјини“. Он је истакао да унијатске структуре, још од Флорентинске и Брестске уније, представљају механизам за слабљење православља, који је био коришћен у геополитичке сврхе великих сила. Рекас је подсетио да је Украјинска гркокатоличка црква кроз историју била повезивана са етнонационализмом и сарадњом са страним центрима моћи, што је оставило дубоке последице у региону. Посебно је указао на предстојећу канонизацију Андреја Шептицког, коју је оценио као сигнал да Ватикан није одустао од прозелитистичких тежњи на Истоку. Према његовим речима, континуитет западних политика усмерених против православља видљив је и у савременим кризама, укључујући рат у Украјини.
Фото: Конрад Рекас
У завршном делу организатори конференције су се захвалили свим учесницима и гостима уз позив јавности да се активно укључи у питања одбране јединства Православља.
Fonte: Centro di studi strategici
7. децембар 2025.
