Анализа Ердоганове предстојеће посете Ирану
Пише: Мехди Хонардидах, сарадник Центра за геостратешке студије из Ирана
Предстојеће путовање Реџепа Тајипа Ердогана у Техеран може се посматрати као стратешки покушај да Турска изађе из вишеслојног ћорсокака. Посета, која следи након недавног сусрета турског министра спољних послова Хакана Фидана са иранским званичницима, одражава хитност и осетљивост Анкариног захтева упућеног Техерану. Турска, која је своју стратегију заснивала на промени сиријске владе и слабљењу мреже отпора, последњих година суочава се са другачијом реалношћу. Не само да се османски пројекти у Сирији нису остварили, већ су заправо отворили простор за ширење израелског војног присуства и утицаја на југу земље, преносећи несигурност до турских граница. У таквим околностима, Анкара види Иран као јединог актера који има капацитет да се супротстави израелским стратегијама — и у погледу поверења и у погледу територије — и настоји да овом посетом осмисли нови сценарио за заштиту својих интереса у пост-Асадовој Сирији.
Ова дипломатска промена одражава ширу геополитичку кризу за Турску. У Сирији, Анкара није у стању ни да наметне поредак који жели, нити да обузда све учесталије израелске нападе и интервенције. Истовремено, однос снага у источном Медитерану мења се на штету Турске. Формирање израелско-грчко-кипарске коалиције и најаве о стварању заједничких снага за брзу реакцију са мисијом одвраћања Турске и заштите енергетских коридора — што је експлицитно истицано у израелским медијима — представљају директну претњу војном и геополитичком положају Анкаре. Овај истовремени притисак са југа и запада поставио је Турску у положај налик безбедносној опсади и појачао мотив за хитно приближавање Техерану.
Последице ове посете могу утицати на регионалне односе. Уколико Техеран и Анкара постигну практичне и теренске договоре, могуће је обуздати напредовање ционистичког режима и ојачати осовину отпора. Међутим, искуства попут астанског процеса показују да наивно поверење у турску дипломатију може бити скупо. Зато успех ове посете за Иран зависи од прецизног дефинисања оквира сарадње и добијања стварних безбедносних гаранција.
Верујем да Ердоганова посета Техерану није обична дипломатска посета; она је знак дубоке кризе у којој се Турска налази и њеног настојања да пронађе стратешко упориште. Кризе чији корени леже у неуспеху Турске у Сирији и формирању нових безбедносних коалиција против Анкаре. За Турску, ова посета је прилика да ублажи притисак, али за Иран она представља важан тест — како претворити турску потребу у опипљив резултат за националне интересе и односе унутар осовине отпора.
Fonte: Centro di studi strategici
30. децембар 2025.
