Dragana Trifkovic: résolution sur Srebrenica et les anciennes prisons de la région des Balkans
L'adoption de la résolution sur le génocide de Srebrenica, principalement parle de l'abus des institutions internationales par Western centres de pouvoir pour imposer leur ordre du jour politique en ce sens.
La résolution proposée par l'Allemagne est biaisée, non-objectif et politique. Comme dans les jours de l'Allemagne Nazie, cet état est soumis et favorable à l'Anglo-Américain programmes stratégiques de créer des conflits. La résolution adoptée est une menace pour la paix et la sécurité et il a ouvert la boîte de Pandore, étant donné que de nombreux génocides commis par les pays Occidentaux, comme le royaume-Uni, les États-unis, la France, l'Allemagne, la Belgique et les autres n'ont jamais été officiellement présenté comme tel. Il y a des millions de victimes de par le monde sur l'Afrique, de l'Amérique, de l'Euro-Asie, continent Australien.
Пре свега усвојена резолуција потире и само значење термина геноцид који се дефинише као (УН, члан 2. конвенције) „чин почињен с намером да се уништи, у целини или делимично, национална, етничка, расна или верска група као таква“. То се десило на америчком континенту, али не и у Босни и Херцеговини. Из тог разлога овај срамни чин Запада остаће историјски упамћен. Потребно је напоменути да је усвајање резолуције о „геноциду“ супротно међународно-правном уређењу Босне и Херцеговине где је Дејтонским споразумом утврђено да се све одлуке доносе консензусом, а у овом случају Република Српска није сагласна са наметнутом резолуцијом. Али кршење, неуважавање и поништавање међународних договора за Запад је постала уобичајна пракса.
Основно питање је због чега је сада усвојена резолуција која се тиче ратова из деведесетих година прошлог века, ако знамо да Америка и Француска недавно нису дозволиле расправу у СБ УН о агресији НАТО на Србију 1999. године коју је иницирала Русија, говорећи да то више није актуелна тема и да се тиче прошлих времена.
Први и основни разлог је потреба дестабилизације Балкана где постоје паралеле са Кавказом и дешавањима у Грузији, пошто Запад због неуспеха у Украјини жели да отвори још фронтова у близини руских граница. Из тог разлога су покренули исте механизме креирања конфликата на Балкану који је мултиетничко и мултирелигијско подручје, као из деведесетих година прошлог века када су иницирали распад Југославије и сукобе на овим подручјима. Америчке и Британске службе су и пре усвајање резолуције почеле активно да делују у овом подручју на дестабилизацији.
Други разлог је обновљање нетрпељивости између православног и исламског света, јер за Запад је савезништво између ове две религије неприхватљиво са тачке гледишта њихових геополитичких стратешких интереса. Запад већ деценијама делује на стварању раздора између православља и ислама у циљу стварања конфликта којим могу да управљају, што се и остварило у Босни и Херцеговини.
Трећи разлог је потреба да САД увере исламски свет да тобоже брину о интересима муслимана и тиме их поново придобију, с обзиром на то да су се многе мулсиманске земље окренуле сарадњи са Русијом и Кином. Ово је посебно лицемерно са њихове стране ако знамо да су покренули бројне сукобе на Блиском истоку који су довели до губитка милиона живота управо муслимана. И у контексту рата у Палестини, они скретањем пажње на Сребреницу прикривају своју улогу у подршци израелском режиму који спроводи геноцид у Гази.
Четврти разлог је жеља да протерају Русију са Балкана, јер сматрају да ако Србија изгуби Косово и Републику Српску, неће више имати разлога да тражи ослонац у Русији.
Нажалост потребно је истаћи да је усвајање резолуције у Сребреници, као и потписивање Бриселског и Вашингтонског споразума са албанским сепаратистима са Косова и прихватање Француско-немачког плана којим се озакоњава постојање лажне државе Косово, доказ потпуног краха српске спољне политике. Уколико српско руководство после свега настави политику безалтернативних европских интеграција и стратешког партнерства са САД, тиме ће још једном потврдити своју историјску одговорност за крајње штетне одлуке по српске државне и националне интересе, и будућност Србије у целини.
Шта о Сребреници мисли један од најумнијих исламских теолога погледајте у видеу:
24. мај 2024.
