„Русија неће бити приморана на мир“, интервју са Драганом Трифковић
Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор
Специјални изасланик САД Стив Виткоф састао се са председником Русије Владимиром Путином у среду. Трамп је тај састанак оценио као „велики напредак“.
У петак, Трамп је запретио Путину новим санкцијама због неуспеха у постизању мира са Украјином. Трамп је увукао Индију и Кину у преговоре, наметнувши царине од 25% Индији због куповине руске нафте, а Кини је запретио истим мерама.
Трамп користи своју позицију председника светске суперсиле да прети другим нацијама и примора их на испуњавање захтева Беле куће.
Стивен Сахиуни са портала MidEastDiscourse интервјуисао је Драгану Трифковић, генералну директорку Центра за геостратешке студије у Београду. Она је геополитички аналитичар и била је саветник за безбедност и међународне односе у Народној скупштини Србије.
- Бивши премијер Русије, Дмитриј Медведев, дао је низ провокативних изјава усмерених ка америчком председнику Доналду Трампу. Шта мислите о времену његових изјава?
Дмитриј Медведев, заменика председника Савета безбедности Руске Федерације — што је једна од кључних позиција у структури руске безбедносне и одбрамбене политике, реаговао је заправо на ултиматуме које је Доналд Трамп упутио Русији. Наметање рокова за решавање украјинског конфликта је контрапродуктивно. Пре свега и даље су потпуно удаљене позиције кључних актера конфликта. Русија Зеленског сматра нелегитимним преговарачем јер је његов председнички мандат истекао. Такође Русија жели да разговара о отклањању узрока рата, што подразумева директне преговоре са САД које сматра одговорним за покретање рата. Украјина има максималистичке захтеве, тражи повлаћење Русије и ратну одштету што апсолутно не одговара реалности. САД траже брз завршетак конфликта али без јасног плана и учешћа у преговорима. Запад жели да што пре замрзне конфликт у Украјини јер Русија има стратешку иницијативу на фронту. Поред тога Трамп је обећао својим гласачима да ће рат зауставити у најкраћем року. Са друге стране, за Русе је прихватљиво једино стратешко решење које подразумева и усаглашавање безбедносних оквира на међународном плану. Све ово доста компликује ситуацију и уз оштру реторику на релацији Москва – Вашингтон која представља „јавно изазивање“ уз укључивање нуклеарних претњи, представља један од најопаснијих дипломатских тренутака између САД и Русије у последње време.
- Као одговор Медведеву, Трамп је наредио распоређивање нуклеарних подморница у том подручју. По вашем мишљењу, зашто је Трамп то урадио и која је његова порука?
Мислим да је Трамп повукао такав потез и због унутрашњих и због спољних потреба. Пре свега Трамп жели себе да представи као јаког лидера који не дозвољава да се Америци упућују претње. Тиме жели и да разувери критичаре који тврде да је попустљив према Русији. С друге стране Трамп често користи претњу силом као преговарачку тактику. Распоређивање подморница можда је покушај да се Русија примора на мировне преговоре у Украјини – и то по Трамповим условима, у кратком року (10–12 дана је помињао). Лично мислим да Трамп разуме да није могуће уценити Русију, већ да тиме жели да испроба спремност Русије на уступке. Заправо се не ради о реалној политичкој понуди са америчке стране већ о демонстрацији моћи што карактерише њихову спољну политику последњих деценија. Ипак приближавање нуклеарних подморница руским границама је ризичан потез који демонстрира и спремности на директан оружани сукоб са Русијом. Таква реторика и војне претње повећавају страх од погрешне процене и могућег оружаног сукоба великих размера. Као одговор на распоређивање две нуклеарне подморнице у близини руских граница Медведев је подсетио Трампа на „мртву руку“, совјетски нуклеарни систем за аутоматску одмазду. Он је реакцију Трампа оквалификовао као нервозну додавши да то показује да је Русија на правом путу. Портпарол Кремља Песков је након тога позвао на опрез у нуклеарним изјавама, покушавајући да смањи тензије.
- У прошлости се сматрало да су Трамп и Путин у радном односу. Али, однос се погоршао и сада оставља утисак старих дана совјетско-америчког непријатељства. По вашем мишљењу, може ли се однос спасити и шта би било потребно?
Мислим да се ситуација на релацији Бела кућа-Кремљ доста заоштрила и да је превазишла хладноратовску реторику. Ни један амерички председник никада није претио Совјетском Савезу. Доналд Трамп има другачији приступ од Бајдена који није желео да води разговоре са Русијом. Међутим то што су контакти обновљени не значи да су се односи променили. Напротив. Видимо да се САД и даље воде спољнополитичком стратегијом која се базира на доктрини Волфовица. Докле год је то тако, не постоји могућност да дође до дипломатских разговора између САД и других великих сила (Русија, Кина), већ ће Вашингтон наставити притисцима (политичким, војним, економским, психолошким и др.) да намеће ултиматуме. Ако се настави тим путем то може да изазове глобалну дестабилизацију уз повећан ризик од нуклеарне есклалације. Уколико са друге стране буде постојала политичка воља у Вашингтону и осећај глобалне одговорности може да дође до деескалације што би значило и прихватање ралносити мултиполарног света. Суштина је у томе да САД не могу више деловати унилатерално без последица. И што пре Вашингтон буде прихватио ту реалност пре ће доћи до смиривања страсти и повратка на дипломатију. Русија је спремна и отворена за разговоре али искључиво уз уважавање њених националних и државних интереса.
- Ситуација у Украјини је тешка. Све више стамбених зграда је нападнуто, са смртним случајевима и повредама. Трамп се стално жали медијима на губитак живота и потребу да се оконча рат. По вашем мишљењу, може ли се постићи договорено решење?
Ту постоји много питања око извештавања медија који нису објективни и који од 2014. до 2022. године уопште нису писали о томе да траје рат на територији Донбаса, да страдају цивили. Али да изузмемо ту чињеницу, рат је заиста потребно окончати. Овде ћу се надовезати на претходни одговор. Могуће је постићи мировно решење уколико се разговара на бази отклањања узрока сукоба, што Русија и предлаже. То би значило престанак коришћења Украјине као платформе за борбу против Русије, укључујући и ширење русофобије, забрану руског језика и културе, забрану православне вере. У услове свакако спада демилитаризација Украјине и одустајање од чланства у НАТО. Међутим овде је важно да разумемо да узроци сукоба обухватају шири геополитички контекст што захтева постизање стратешког договора који уважава нову глобалну равнотежу моћи. Тим путем би могло да се постигне дугорочно решење. Важан фактор за схватање комплексности у суштини геополитичког сукоба, је то да разговор са Русијом са позиције силе не може да донесе резултате. Дакле мировно решење подразумева и стратешки договор између Русије и САД. У супротном, геополитички сукоб прети да се прошири и на друге регионе или да прерасте у сукоб широких размера.
- Недавно је украјински председник Володимир Зеленски усвојио закон у парламенту од стране чланова своје странке. Грађани су изашли на улице да протестују против закона, а Зеленски је попустио под притиском јавности. Много је писано о високом нивоу корупције у Украјини, како пре Зеленског, тако и после њега. По вашем мишљењу, колико је корупција данас висока?
Проблем корупције у Украјини је веома висок, посебно у судству, јавним набавкама и одбрани. Мотивација Зеленског да усвоји такав закон била је заштита високих званичника Украјине стварањем политичке контроле над антикорупцијским надзорима. Посебно је важно за владајућу структури у Кијеву да предупреди истраге против високих функционера у вези са војним набавкама. Велики део новчаних средстава који Украјина добија од западних држава корупционим путем одлази у приватне фондове. Само неколико дана након што је Зеленски био приморан да одустане од усвајања закона због притиска јавности и спољних фактира, ухапшено је неколико високих званичника. Према наводима институција за борбу против корупције, ова група људи је оштетила буџетска средства која су опредељена за одбрану.
Корупција је тешко решив проблем у Украјини јер њу генерише политичка елита, практично од оснивања те државе 1991. године. Неопходно је да се примени закон о пореклу имовине и да се случајеви корупције системски истраже. Међутим ту долазимо и до другог проблема, а то је примена закона у пракси која је такође изазов као и борба против корупције.
Напомена: Стивен Сахиуни је новинар и политички коментатор, добитник две престижне награде, познат по свом извештавању о дешавањима на Блиском истоку и глобалној геополитици.
Ивор: “Russia will not be forced into peace”, interview with Dragana Trifković – Mideast Discourse
11. август 2025.
