Цена струје је експлодирала у земљама са соларном и ветроенергијом – истина или мит?
Аутор: Др Олаф Цинке
Подаци Међународне енергетске агенције (IEA) показују да су цене струје највише у земљама које се ослањају на соларну енергију и на енергију из ветра. Још необичније је да са растом удела обновљивих извора енергије, цене настављају да расту. Насупрот томе, у земљама са мањим уделом обновљивих извора трошкови електричне енергије су знатно нижи – и то важи чак и за индустријски развијене државе.
Подаци Међународне енергетске агенције (IEA) показују запањујући тренд. У земљама са високим уделом соларне енергије и енергије из ветра, цена струје за потрошаче су највише. То се не односи само на Немачку, где су цене струје последњих година стално расле са повећањем обновљивих извора, већ и на Данску, Шпанију, Холандију и Уједињено Краљевство.
Насупрот томе, електрична енергија у земљама са ниским уделом обновљивих извора енергије кошта купце електричне енергије знатно мање, показују подаци IEA. Пример Немачке показује да су цене електричне енергије скоро 40 центи по киловат сату, што је више него двоструко више него у САД-у и скоро четири пута више него у Кини.
С друге стране, у земљама са малим уделом обновљивих извора енергије струја потрошаче кошта знатно мање, показују подаци Међународне енергетске агенције (IEA). У Немачкој је цена струје, са скоро 40 центи по киловат-сату, више него двоструко већа него у САД-у и готово четири пута већа него у Кини.
У земљама са мало или нимало соларне енергије и енергије из ветра, просечна цена струје износи нешто више од 11 центи по киловат-сату, пренео је амерички New York Post у једном извештају о трошковима електричне енергије у земљама са различитим енергетским изворима. И ови подаци засновани су на истраживањима Међународне енергетске агенције (IEA).
За сваки процентни поен соларне и енергије из ветра, трошкови расту за више од 4 цента, тврди у овом тексту прилично контроверзни дански енергетски стручњак Бјорн Ломбoрг. Према подацима Савезног удружења за енергију и водопривреду (BDEW), просечна цена струје за домаћинства у октобру 2025. износила је око 39,6 центи по киловат-сату.
Више обновљиве енергије – растући трошкови електричне енергије?
Економски часопис Forbes је пре извесног времена писао: широм света – од Немачке и Данске до Шпаније и Јужне Аустралије – чак и умерено повећање соларне енергије и енергије из ветра доводи до значајног раста цене струје за потрошаче и за индустрију.
У тексту часописа Forbes као пример се наводи Шпанија. Тамо су цене струје 2009. године биле знатно ниже од европског просека. Данас, са уделом обновљивих извора од око 40%, цене струје у Шпанији спадају међу највише у Европи.
Према подацима Савезног завода за статистику, у Немачкој је у првој половини 2025. године удео обновљивих извора енергије достигао 57,8% укупне домаће производње струје. Ипак, просечна цена коју плаћају потрошачи, од скоро 40 центи по киловат-сату, спада међу највише у свету – осим у Уједињеном Краљевству, Холандији и Данској, земљама које такође имају висок удео обновљивих извора енергије, између 35% и 65%.
С друге стране, потрошачи у САД-у, где обновљиви извори чине око 20% енергетског микса, плаћају приближно 15 центи по киловат-сату. У Индији, са уделом обновљивих извора од 10%, цена износи око 10 центи по киловат-сату. У Кини, где обновљиви извори чине око 15%, цена за потрошаче пада чак испод 10 центи, док у Русији, са мање од 10% обновљивих извора, струја кошта око 5 центи по киловат-сату. То показују подаци Међународне енергетске агенције (IEA).
Чак и у важним индустријским земљама попут Канаде, цена струје износи свега око 12 центи, а удео обновљивих извора је тек нешто испод 10%. У Јапану, где обновљиви извори чине око 10%, цена струје достиже приближно 23 цента по киловат-сату. На Новом Зеланду, са уделом зелене енергије од свега 5%, потрошачи плаћају око 17 центи по киловат-сату.
Скупе резервне електране – и мрачно затишје
Претпоставка да струја постаје јефтинија са растом удела зелене енергије очигледно важи само ако потрошачи и индустрија користе струју искључиво када сија сунце и дува ветар. Када сунца и ветра нема (као у периоду ‘мрачне тишине’ почетком 2025), за зелену енергију је неопходна велика резерва која се заснива на фосилним горивима или нуклеарној енергији.
Како су периоди у којима се фосилне резервне електране мање користе све краћи, оне морају да надокнаде своје инвестиционе трошкове у све краћем времену, што доводи до још већих цена струје. То уједно значи да су стварни енергетски трошкови соларне енергије и енергије из ветра (укључујући резервне електране) знатно већи од иначе врло ниских трошкова саме производње.
На то указује и чланак у New York Post-у. Економска вредност соларне енергије и енергије из ветра, како се тамо наводи, опада из физичких разлога: производе превише струје онда када друштву није потребна, а премало онда када је потражња највећа.
Мање од 10% потражње за електричном енергијом у време мрачног затишја
Немачка и друге европске земље данас располажу великим количинама јефтине соларне енергије и енергије из ветра, али цене струје ипак спадају међу највише у свету. Немачка је инсталирала толико соларних и ветроелектрана да би, када би радиле пуним капацитетом, могле да покрију двоструку потрошњу струје у земљи, пише New York Post.
Заиста, у данима са пуно сунца и ветра обновљиви извори покривају око 70% немачких потреба за струјом. Али многи потрошачи још памте мрачнедане и дане без ветра од децембра 2024. до фебруара 2025, такозвано ‘мрачно затишје. У том периоду, када је цела Европа била под облацима, тамна и готово без ветра, соларна енергија и енергија из ветра су повремено обезбеђивале мање од 10% дневних потреба Немачке.
И батеријски складишта у таквим ситуацијама достижу своје границе: укупан капацитет батеријских складишта у Немачкој без дотока струје не би трајао ни један сат, наводи се у чланку New York Post-а. То уједно значи да се највећи део снабдевања енергијом током ‘мрачног затишја (или када нема довољно сунца и ветра) мора обезбедити из фосилних горива.
Последица тога је да током тих периода слабе производње из обновљивих извора, цене струје у Немачкој и другим европским земљама нагло расту.
Чињеница је и да се у Кини гради више нових термоелектрана на угаљ него соларних и ветроелектрана. Бангладеш је инсталирао чак 13 пута више електрана на угаљ него постројења на соларну и енергију из ветра. Упркос амбициозним соларним циљевима Индије, изградња термоелектрана на угаљ била је три пута већа од изградње соларних и ветроелектрана.
Превод са немачког: Светлана Максовић
18. децембар 2025.
