Нинослав Ранђеловић: Културоцид на Косову и Метохији. Сатирање српске културне и духовне баштине
Културоцид на Косову и Метохији: Сатирање српске културне и духовне баштине
Аутор: Нинослав Ранђеловић, аутор и продуцент
Захваљујем се организатору ове конференције на позиву да у њој учествујем и да се овде прикажу неки од видео записа из моје продукције, који недвосмислено указују на специфичан аспект трагедије на Косову и Метохији – на процес који траје већ 26 година, дакле од доласка међународних војних снага и полиције. Реч је о уништавању и скрнављењу српске културне и духовне баштине као и о скрнављењу и уништавању српских гробаља.
Ово је недвосмислено процес који за свој циљ има брисање најрелевантнијих показатеља вишевековног присуства српског народа на овим просторима. Управо због тога сам у наслову овог мог обраћања употребио реч ”културоцид” јер она најбоље дефинише како карактер тог процеса, тако и његов циљ.
Чињеница да се овај процес одвија у присуству међународне заједнице додатно указује на њен суштински неуспех у постизању прокламованог циља свог присуства на КиМ.
Наиме, не само да у присуству институција војске и полиције међународне заједнице нису заштићена основна људска права свих који на КиМ живе, већ је данас, ево, на делу брисање присуства српског народа на КиМ и уништавање српске културне и духовне баштине.
Ова реалност Косова и Метохије такође дискредитује и тзв. институције Косова. Јер њихова очигледна немоћ или неспремност да заштите вандализоване српске цркве и манастире, као и да се побољшају безбедоносни услови и слободан приступ до њих свима који би желели да до тих светиња дођу свакако нису показатељ зрелости тих косовских институција нити показатељ њихове спремности да се за ову конкретну реалност Косова и Метохије нађе цивилизацијско решење.
Тако, неуспех међународне заједнице у остваривању свог основног разлога присуства на овом простору, као и немоћ тзв. косовских институција да допринесу успостављању цивилизацијских вредности и услова живота за све људе који на Косову и Метохији живе, јесу два основна аспекта проблема на који указује фактичко стање у коме се налази српска културна и духовна баштина.
У овом свом обраћању данас, желим да Вам дам на увид моје лично искуство рада на документовању страдања српског цивилног становништва, и евидентирању оскрнављених и девастираних српских светиња на КиМ.
Пре свега, указао бих на једну неоспорну чињеницу која илуструје саму суштину проблема. Реч је о томе да чак и након 26 година како овај културоцид траје на КиМ, документ који евидентира СВЕ порушене и оскрнављене српске православне светиње – НЕ ПОСТОЈИ. Дакле, тренутно не постоји ни елементарно сведочанство о фактичком стању у коме је српска културна и духовна баштина на КиМ. На који начин се онда може очекивати да тако озбиљан проблем може уопште и бити понуђен суду светске јавности или да се од најрелевантнијих институција међународне заједнице може очекивати да се за овај проблем коначно нађе цивилизацијско решење?
Као независтан аутор и продуцент, пратим колико сам то у могућности, овај процес културоцида на КиМ од 1999. године до данас. Документи које сам реализовао су протеклих деценија били представљени на најрелевантнијим политичким институцијама, установама културе, универзитетима, конференцијама, филмским фестивалима у Србији и свету. Разлог томе је што су моји видео записи заправо ексклузивна сведочанства и као таква у великој мери и једина документација која постоји. Баш као и ови видео документи које сада гледате, а који су снимљени почетком ове године на локалитетима које до тада нико није посетио и евидентирао. У том смислу може се помислити да моје бављење овом темом има смисла и сврхе.
Међутим, моја основна намера је била, као што је то и данас, да инспиришем, пре свега, представнике српске државе и СПЦ да посебну пажњу обрате на овај аспект трагедије на КиМ и да подрже продукцију једне систематичне и професионално урађене евиденције фактичког стања у коме се налази СВА вандализована и оскрнављена српска културна и духовна баштина на КиМ. На жалост, у томе до сада нисам имао успеха. Стога сам наставио да се овом темом и даље бавим као независтан аутор и продуцент са свим лимитацијама које такав начин рада са собом носи.
Не бих се овом приликом бавио свим детаљима који илуструју ово моје искуство неуспеха да инспиришем представнике српске државе и СПЦ да се укључе у рад на евидентирању ове стварности на КиМ. Кога то интересује, може погледати видео прилоге које постављам на мом Јутјуб каналу или наћи информације на мом вебсајту – www.kosovohereandnow.org.
Радије бих се у овом обраћању фокусирао на то што је мој садашњи приоритет. Наиме, управо сам на мом вебсајту који сам покренуо прошле године изразио АПЕЛ свим људима добре воље, као и српској дијаспори да подрже моја настојања да реализујем КОМПЛЕТНУ документарну видео архиву која би на недвосмислен начин указала на овај културоцид који је на делу на простору КиМ. За сада је одзив на тај мој апел релативно мали, али захваљујући подршци тридесетак појединаца, био сам у стању да обезбедим минимална средства и да ове године забележим ово што ви сада гледате.
Надам се да ће јавни догађаји као што је ова конференција, помоћи да за ова моја настојања сазна више људи и да се коначно стекну услови да се та комплетна видео архива реализује и пружи на увид светској јавности.
С друге стране, мој ће евентуални неуспех да инспиришем људе да своју пажњу фокусирају управо на овај аспект трагедије на КиМ – на овај културоцид, као и чињеница да су видео записи једног независног аутора и продуцента тренутно ЈЕДИНО сведочанство о пропадању српске културне и духовне баштине на КиМ – постати својеврстан документ о овом проблему. Сведочанство да ни српска држава, као ни СПЦ није у овом времену брисања присуства српског народа на КиМ, смогла снаге да о тој трагедији говори језиком чињеница. Баш као што то нису успеле ни институције међународне заједнице и тзв институције Косова
Уверен сам и да је лош изговор који се од представника српске државе и СПЦ чује када се ова тема, додуше ретко на медијима у Србији, дотакне, а то је да НИЈЕ ВРЕМЕ да се такав документ реализује, јер су безбедоносни услови лоши, и да би такав ангажман додатно погоршао положај преосталог српског живља на Косову и Метохији. Сматрам то лошим изговором, јер се њиме заправо игнорише стварност КиМ, као и истински проблеми са којима се српски народ данас суочава. Сматрам и да пропуштањем да се укључе у реализацију предложеног документа, српска држава и СПЦ фактички пропуштају шансу да изразе ЉУДСКО незадовољство постојећим стањем ствари. Да укажу на одсуство основних људских вредности на КиМ и да се самим тим боре за услове живота достојног људског бића.
Ево, овом приликом и на овој конференцији упућујем апел свима Вама да помогнете да се пројекат који предлажем коначно реализује. Да документа кога тренутно нема, ускоро коначно буде – тј., да се реализује евиденција СВИХ порушених српских православних светиња на КиМ и да се тај документ да на увид светској јавности.
Уверен сам да би сама чињеница да такав документ постоји, усмерила говор о КиМ ка тражењу цивилизацијског решења које свакако превазилази једнострана и разним факторима условљена политичка решења.
Хвала Вам на пажњи.
Извор: Материјал са Међународне конференције „Распеће православља у 21. веку: духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“ организоване од стране Центра за геостратешке студије 4. децембра у Београду.
6. децембар 2025.
