Марко Јакшић: Последице распада, Срби и Руси на раскршћу геополитике
Центар за геостратешке студије из Србије у сарадњи са Координационим саветом невладиних организација Русије и Омладинским центром за противдејства информационим претњама (РФ), организовао је 9. октобра округли сто у Москви на тему: „Дијалог о будућности Србије“. Др Марко Јакшић, члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ говорио је на тему: „Будућност Србије, поглед са Косова и Метохије“
Распад Совјетског Савеза имао је жестоке последице не само на руски народ у оној великој држави где је велики број руских грађана остао национална мањина и био изложен егзсодусу, него се то нажалост десило и Србима када је Запад растурао некадашњу Југославију. Поремећен однос снага у свету када је НАТО пакт преузео доминирајућу улогу а Варшавски нестао са политичке сцене пореметио је однос снага и равнотежу међу народима у Европи.
Србима по обичају Запад није био наклоњен због њиховог традиционалног пријатељства са Русима и приликом растурања државе Срби су доживели два невиђена и стравична егтздуса. Оба уз помоћ и асистенцију НАТО пакта. Први се догодио у тзв. Републици Срипској Крајини када је скоро 300 хиљада људи у само једном таласу напустило прадедовска огњишта као и током отимања Косова и Метохије где је више од 250 хиљада Срба морало да напусти своја вековна огњишта. У оба случаја деловали су авиони НАТО пакта. Мање код затирања Срба у тзв. Републици Срспкој Крајини док је бомбардовање Србије трајало више од 79 дана чије је резулат био нашуштање српске војске и полиције јужне српске покрајине. На несрећу Србије као државе за војском и полицијом кренуо је и огроман део народа. Такав поремећен однос снага у свету је допринео егзодусу Срба и простор који су они напустили како РСК тако и КиМ је рецимо величине Молдавије односно Албаније.
Оно што Србе може да радује јесте да се геополитичка карта у свету мења. Руска Федерација је стала на своје ноге, створили су се нови савези као што су земље БРИКС-а па Шангајска иницијатива што све доводи до другачијег расореда политичких снага у свету, што не може Србији да не иде у прилог.
Рат у Украјини је само последица једног стравичног комунистичког наслеђа, када се измишљане и форсиране нове нације на простору некадашње руске империје а то су Укајиници и Белоруси а у оквиру некадашње Југославије јављају се исфабриковане нације као што су Црногорци, Македонци, Бошњаци. Отприлике све те нације су се изнедриле било из руског било из српског народа.
Грађани Србије са великом пажњом прате ратна збивања у Украјини. Илузорно је рећи да су све симпатије српског народа на страни Руске Федерације. Србима је јасно да су нажалост Украјиници само оруђе у рукама Запада и голо пушчано и топовско месо за остваривање западних циљева. Срби то апсолутно схватају. Забрана коришћења руског језика, протеривање Руске православне цркве је нешто што се одвија под диригентском палицом Западних земаља. Измишљена прича о руској агресији не стоји јер највећи део градова у Украјини су градили, стварали руски императори. Они немају никакве везе са измишљеним укајинизмом. Жестоком помоћи у сваком смислу, финансијком, материјалном, наоружавањем свих могућих врста оружја бројне западне земље дају ветар у леђа украјинској војној хунти.
Јавност у Србији и највећи део грађана Србије очекује да Русија буде апсолутни победник у овом рату и да војни успех оствари што пре. Руска победа неће бити потпуна ако она на овај или онај начин не стави кишобран над целом Укајином. Било који део да остане ван руског домашаја биће нови карцином за нападе на Руску Федерацију. По нама Русија не сме да заврши рат ако не ослободи Николајев и Одесу и тиме онемогући излаз Украјини ка Црном Мору. Догађаји током паљења зграде дома синдиката у Одеси маја месеца 2014. године и стравична погибија руских грађана у тој згради је обавеза руске државе да тај град врати у своје окриље. Победом у Украјини мења се геополитичка карата у Европи и Русија тек са Украјним постаје права империја. Многим народима у Европи биће боље са руском победом а нарочито Србима. Победа мора да буде тријумфална да би Запад што више и боље ценио новонасталу руску империју а не да Русија буде подсмех Вашингтона који је назива тигром од папира. Срби искрено верују у победу и руске државе и руске војске.
Са српског становишта једна оваква победа била би и Србима велики подстрек да остваре своје амбиције на Балкану. Србија би имала јаког савезника и моћног заштитника без чије подршке Србија ни уком случају не може да оствари своје интересе у јужној српској покрајини. Освајањем Одесе, изласком на делту Дунава Русија постаје подунавска земља па се тиме преко Дунава оставарује директна комуникација са Србијом што је пре свега у интерсесу и српске државе и њених грађана.
Нажалост, оно што морамо да консатујемо да је задњих 13 година одлазак Косова и Метохије од Србије текао корацима од седам миља. Власт предвођена Александром Вучићем потписала је низ споразума који су директно супротни важећем Уставу Републике Србије као и Резолуцији 1244 СБ. То је прво Бриселски споразум, онда Вашингтноски споразум, па онда прихатање Француско-немачког плана односно плана Волфанга Ишингера који између Србије и Косова имитра однос две Немачке. И на крају Охридска агенда којом Београд преузима обавезу да идеју две Немачке спроведе у дело.
Овим споразумима власт у Србији предвођена Александром Вучићем је демонтирала институције српске државе из своје јужне покрајине као што су полиција, судство, телекомоникације, енергетика, динар као валуту и бројне друге институције које су припадале српској држави и које је Београд прхватио да измести чиме само заокужује државност самопроглашене републике Косово. Александар Вучић је присилио Србе на Косову и Метохији да својим учешћем како на локалним тако и на парламентарним изборима постану део правно-политичког система једне друге државе. Иако је то супротно Резолуцији 1244 српски посланици у скупштини самопроглашене републике Косово по диктату председника Србије Александар Вучића омогућили су стварање војске Косова односно безбедносниих снага Косова. Сличан пример у свету нећете наћи. А пример гласи да врховни командант војске у једној држави учествује у стварању непријатељске војске на својој територији.
Председник Србије је рецимо у оквиру Француско-немачког плана прихватио у тачки 2 да Београд признаје независност, сувереност и целовитост самопроглашене републике Косово. А у тачки 3 Београд је спреман и слаже се да се неће мешати у унутрашње ствари Косова и оспоравати пријем Косова у бројне међународне организације и институције. Председник Србије се брани да он такав споразум није потписао. Али по међунардонм праву било председник државе, било председник владе или министар спољних послова довољно је да усмено прихвати један документ па да он постане валидан.
Уосталом, не треба бити велики правни стурчњак па не констатовати да су сви потписани споразуми од стране Београда и председника Србије супртони важећем уставу Републике Србије. Реално би било да ако се жели да се поштује устав Републике Србије као и Резолуција 1244 СБ да Скупштина Србије одбаци ове споразуме што нажалост док је на власти Александар Вучић и Српска напредна станка то никада неће да се деси. Главни разлог за прихватање ових антисрпских и антиуставних споразума је голо одржање владајуће врхушке на власти а то су председник Србије и његова политичка странка. Логика у досадашњем владању гласи да је на делу трговина – територија за политичко преживљавање.
Без обзира на све, српски народ има довољно и снаге и мудрости да себи одабере власт која би била у служби народа, у служби српке државе и у служби поштовања њеног устава и Резолуције 1244 где стоји да је КиМ део државе Србије. Та нека нова власт надамо се имаће коректне и пријатељске односе са Руском Федерацијом која ће им помоћи у остваривању својих националних циљева. Гаранција за пријатељске руско-српске односе јесу симпатије српског народа према руској држави. И данас без обзира на сву западну агитацију више од 80% Срба је окренуто ка Русији. Ниједна власт у Србији која би била против Руске Федерације не може да опстане на дуже стазе. То и Александар Вучић зна. Иако се громогласно залаже за ЕУ и предаје Косово и Метохију он строго води рачуна да не уводи санкције Руској Федерацији. Јер такав поступак највише би угрозио његов голи политички опстанак.
Извор: Центар за геостратешке студије
19. октобар 2025.
