Либански отпор „ослања се на подршку своје заједнице“ — интервју са др Хишамом Ал-Аваром
Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор
Израел готово свакодневно изводи нападе широм Либана, упркос примирју уз посредовање САД које траје скоро годину дана. Израел одбија да испуни услове примирја, који укључују повлачење са пет окупираних тачака и обуставу напада на Либан.
Део споразума о примирју подразумева и разоружање Хезболаха, либанске организације отпора. Међутим, Хезболах одбија да се разоружа док је земља нападнута, окупирана и док израелска војска не показује намеру да се повуче или испоштује договорено примирје.
Либанска влада се налази у незавидној позицији — између захтева да окупатори напусте земљу и притиска да се Хезболах разоружа. Либански народ, без обзира на верску или политичку припадност, сматра да нема достојанства у разоружању пре него што окупатори оду.
Као у типичном холивудском филму, где једна страна плаћа откуп да би спасила отету особу, размена мора да се догоди истовремено. У овом случају, Израел је „отео“ целу земљу — Либан. Хезболах је спреман да се разоружа како би ослободио земљу коју Израел држи као таоца, али не пре него што Израел напусти незаконито окупиране територије и поштује примирје.
Либан је веома мала земља, али за свакога ко познаје њену историју, једна особина је дубоко укорењена у њеном идентитету — вредност достојанства.
Стивен Сахиуни са портала MidEastDiscourse разговарао је са др Хишамом Ал-Аваром, писцем и истраживачем у области политичких и међународних питања, како би добио његов увид у суштинске проблеме са којима се Либан данас суочава.
1. Стивен Сахиуни (СС): Узимајући у обзир недавну ескалацију израелских ваздушних удара на јужни Либан, усмерених на оно што војска описује као инфраструктуру Хезболаха, упркос споразуму о примирју из краја 2024. године, како оцењујете актуелну безбедносну динамику на јужној граници Либана и изгледе за поновно избијање великог сукоба?
Хишам Ал-Авар (ХА): Узимајући у обзир недавну ескалацију израелских ваздушних удара на јужни Либан, јасно је да безбедносна ситуација на јужној граници остаје крхка, а Израел наставља да крши споразум о примирју постигнут крајем 2024. године, нападајући цивилне и војне области под изговором да гађа „инфраструктуру Хезболаха“. Ове поновљене агресије представљају очигледно кршење суверенитета Либана и резолуција међународне легитимности, и потврђују да се Израел де факто није обавезао на обуставу непријатељстава. С друге стране, Либан — његова војска, народ и отпор — има право да оствари своје легитимно право на одбрану територије и заштиту грађана од било какве агресије, на основу Повеље Уједињених нација, која то право гарантује свим државама. Упркос дипломатским напорима да се стабилизује ситуација, континуирана кршења од стране Израела повећавају вероватноћу поновног избијања широког сукоба, уколико међународна заједница не преузме одговорност и не изврши притисак на Израел да обустави кршења и у потпуности поштује суверенитет Либана.
2. Стивен Сахиуни (СС): У светлу текуће финансијске и кризе банкарског сектора у Либану, које су најновије реформске мере — како законодавне, тако и институционалне — које сматрате значајним, и какве су реалне шансе за обнову поверења штедиша и стабилизацију банкарског система?
Хишам Ал-Авар (ХА): У светлу текуће финансијске и банкарске кризе у Либану, током 2025. године појавио се низ законодавних и институционалних иницијатива усмерених на обнову финансијског система и повратак изгубљеног поверења. Парламент је усвојио значајне измене закона о банкарској тајни, које омогућавају регулаторним и судским органима да приступе рачунима и прате сумњиве токове новца — корак који се сматра кључним за борбу против корупције и утврђивање одговорности.
Поред тога, поново је представљен нацрт закона о реструктурирању банкарског сектора, са циљем да се финансијски јаз ублажи ликвидацијом проблематичних банака и рекапитализацијом одрживих институција, уз успостављање јасних механизама за заштиту малих штедиша и обезбеђивање транспарентности у расподели губитака.
Истовремено, Централна банка Либана наставила је да прилагођава прописе у вези са исплатом долара и унапређује механизме за убризгавање ликвидности, док су интензивирани контакти са Међународним монетарним фондом и Светском банком ради обезбеђивања условне финансијске подршке.
Иако ови кораци представљају релативан напредак на путу реформи, шансе за обнову поверења зависе од кључних фактора — пре свега од стварне и транспарентне примене реформи, независности управе Централне банке од политичких спорова, као и покретања свеобухватне спољне ревизије ради утврђивања стварних размера губитака.
Практично гледано, може се рећи да Либан данас стоји пред ограниченим прозором могућности да изгради финансијски систем на новим основама, под условом да постоји политичка воља за спровођење закона ван притисака и интереса. Успех реформског плана би постепено вратио поверење штедиша у наредне две године, док би наставак стагнације и одлагања оставио банкарски систем заробљен у губитку кредибилитета и дубокој рецесији.
3. Стивен Сахиуни (СС): Узимајући у обзир сложену ситуацију у Либану — избор новог председника, трајну економску кризу и веома нестабилну безбедносну ситуацију у вези са разоружањем Хезболаха и крхким прекидом непријатељстава — који су главни фактори који ће одредити одрживост и кредибилитет парламентарних избора заказаних за 2026. годину?
Хишам Ал-Авар (ХА): У светлу актуелне ситуације у Либану, очекивани парламентарни избори 2026. године зависе од скупа међусобно повезаних фактора који ће одредити њихову озбиљност и кредибилитет. Најважнији међу њима је способност политичких власти да усвоје праведан изборни закон који ће одражавати стварну заступљеност различитих друштвених компоненти Либана и обезбедити једнаке шансе за све кандидате, ван логике искључивања и маргинализације.
Нарушена политичка клима, оштра подела око оружја Хезболаха, трајна економска криза и стална израелска агресија на Либан представљају озбиљне изазове који оптерећују изборни процес и чине га тестом кредибилитета новог председничког мандата и његове воље за реформама.
Свако гласање које није засновано на принципима правде и равнотеже губи своје демократско значење, посебно ако се појаве спољни притисци или интервенције усмерене на дискредитацију било ког либанског сегмента или утицај на изборну вољу грађана. Зато је за обнову поверења у изборни процес неопходан савремен закон, транспарентна администрација и независан судски надзор. То је суштински предуслов да Либанци слободно бирају своје представнике и да се демократски процес поново успостави као једини пут из низа криза.
4. Стивен Сахиуни (СС): Узимајући у обзир интензиван међународни притисак за спровођење Резолуције УН 1701, како ће нова либанска влада уравнотежити те спољне захтеве са сопственом сложеном унутрашњом политиком у вези са Хезболахом?
Хишам Ал-Авар (ХА): У условима растућег међународног притиска за спровођење Резолуције 1701, нова либанска влада суочава се са изузетно осетљивим изазовом: како одговорити на спољне захтеве, а истовремено очувати националне принципе који се тичу суверенитета и унутрашње политике према Хезболаху. Свака одговорна национална стратегија мора бити заснована на неотуђивом праву Либана да остварује суверенитет над читавом својом територијом и да се брани од било какве агресије, без притисака или селективних тумачења резолуције УН.
Међутим, права опасност лежи у унутрашњим поделама, које могу ослабити јединство националног става и ограничити способност либанског преговарача да брани интересе земље. С друге стране, не може се занемарити чињеница да управо Израел није де факто испунио обавезе из Резолуције 1701, јер и даље држи пет граничних тачака, наставља са ваздушним и поморским нарушавањима, као и са поновљеним атентатима и сталним претњама да прошири агресију.
Стога, свака расправа о уравнотеженој примени резолуције мора започети заустављањем тих израелских кршења и поштовањем суверенитета Либана, јер се Резолуција 1701 не може примењивати селективно, нити сме бити спроведена на штету достојанства либанске државе и њеног националног јединства.
5. Стивен Сахиуни (СС): Како објашњавате извештаје о наводној слабости Хезболаха у контексту сталног војног и дипломатског притиска Израела и његових савезника?
Хишам Ал-Авар (ХА): Упркос извештајима који промовишу идеју о ослабљеним капацитетима Хезболаха, теренске информације потврђују да је покрет у последњим месецима значајно реорганизовао своје војне редове, ослањајући се на богато борбено искуство и подршку своје друштвене средине, која његову борбу и даље доживљава као одбрану достојанства и суверенитета. Та организациона и војна консолидација навела је Израел да преиспита своје калкулације, страхујући од непредвидивог одговора или операције високог квалитета која би могла променити ситуацију на терену — што објашњава растући дипломатски и војни притисак као покушај превентивног обуздавања.
У ствари, изгледа да покрет примењује стратегију намерне обмане, повремено показујући тактичко повлачење како би прикрио стварну борбену спремност — супротно тврдњама о слабости или предаји — док истовремено користи подршку своје заједнице, упркос огромним жртвама, разарањима, расељавању и мучеништву.
Стивен Сахиуни је новинар који је два пута награђен за свој рад.
Извор: Центар за геостратешке студије
13. новембар 2025.
