Криза у Тбилисију: Нови кавкаски тест за Москву
Пише: Мехди Хонардидех
Протести у Грузији 4. октобра 2025. прерасли су у једну од најдубљих политичких криза последњих година, када су демонстранти кренули ка председничкој палати и сукобили се са полицијом за разбијање демонстрација. Искра кризе упаљена је након локалних избора које је бојкотовала прозападна опозиција, а уз заставе ЕУ и слогане за смену власти, послата је јасна порука дела друштва о тежњи ка Западу. Овај догађај се оцењује као део западног плана да се уђе у „двориште“ Русије на Кавказу и скрене пажња Москве са украјинског фронта.
Са напетом историјом односа са Русијом — од Голестанског уговора до рата 2008. године — Грузија је увек била поприште борбе за утицај. Дуготрајно сећање на руску доминацију учврстило је основу неповерења и тежње ка дистанцирању од Москве. У таквом контексту, сваки антируски политички покрет може брзо прерасти у друштвену и безбедносну кризу и отворити простор за деловање страних актера.
Геополитичке димензије ових дешавања су јасне: Грузија је део стратешког периферног појаса Русије на Кавказу, а нестабилност у том региону могла би ослабити геополитички положај Москве. Уколико Русија изгуби подршку и савезништво Тбилисија, поред отварања новог јужног фронта, биће приморана да део својих ресурса одвоји од Украјине и усмери их на управљање овом кризом.
С обзиром на то да рат у Украјини траје од фебруара 2022. године, свака нова криза око Русије — било спонтана или диригована — практично иде у корист Запада. Поклапање кризе у Тбилисију са осетљивом ситуацијом на украјинском фронту омогућава Западу да изврши вишеслојни притисак на Москву, од слабљења њене геополитичке позиције до угрожавања безбедности јужних граница.
Резиме анализе: Поред унутрашњих сукоба, немири у Грузији имају потенцијал да обликују нови фронт против Русије. Ова дешавања могла би представљати важан тест равнотеже моћи на Кавказу и испитати способност Москве да истовремено управља са више криза, где би свака грешка могла донети велике стратешке трошкове.
Извор: Центар за геостратешке студије
11. октобар 2025.
