Игор Пшеничников: Откидају Србина од Руса – зашто је Вучић пустио бандеровце на улице Београда
О поново спалој масци „пријатеља Русије“ – колумниста „Абзаца“ Игор Пшеничников.
Председник Србије се толико често умиљава Москви да се човек запита колико често мења изношене ципеле. За редовним додворавањима у правцу Русије увек следи нешто што би требало да отрезни оне који још мисле да је Вучић наш савезник. Тако је и ових дана шеф Србије поново „показао право лице“.
Синоћ је у центру Београда, на Тргу републике, на позив новог амбасадора Украјине Александра Литвиненка, који је пре овог именовања водио Спољну обавештајну службу кијевског режима, одржан плаћени митинг украјинских националиста и групице либерално настројених локалних грађана поводом годишњице почетка СВО.
Скуп, који се одвијао под бандеровским заставама, требало је да покаже као да су грађани Србије у потпуности на страни Кијева.
Као одговор, патриотске српске организације, посебно покрет „Народна патрола“, окупиле су у близини свој масовни митинг подршке Русији и СВО под слоганом „Браћа за браћу“. Учесници су скандирали: „Слава Русији!“, „Доле Украјина!“, „Срби и Руси – браћа заувек!“ Они су дошли да покажу да нацистичка манифестација никако не одражава мишљење огромне већине становништва земље.
Како ми је рекао лидер патриотске странке „Двери“ Иван Костић, акција украјинских националиста одржана је „уз подршку власти и председника Вучића, како би се демонстрирала лојалност званичног Београда шефу кијевског режима Зеленском, Европској унији и новом амбасадору Украјине у Србији Литвиненку“.
Штавише, та лојалност је прешла све границе. Полиција је привела лидера „Народне патроле“ Дамјана Кнежевића без објашњења, иако је патриотски митинг био званично одобрен. Иван Костић сматра да је то још један доказ да се „садашња српска власт оријентише на Брисел и Кијев и да није искрен савезник Русије“.
У исто време, полиција је чувала украјинске националисте, спречавајући разбијање тог перформанса. Сада су српске друштвене мреже пуне гнева према званичним властима које су се отворено ставиле на страну Кијева.
„Чак и упркос новцу и реклами, на Тргу републике окупило се свега тридесетак идиота, њих чувају два кордона полиције. Власт штити смрдљиве либерале. Ето тако је сада у Србији“, написао је локални Телеграм канал „Бункер“.
„Надамо се скорој и коначној победи братске Русије! Слава Русији! Слава Србији! <…> Нека устане цела Србија, нека се сети мајчице Русије и помоли се драгом Богу да бисмо ову песму певали у Косову“, пише други популарни српски канал „Бунт је стање духа“, цитирајући српску народну песму која слави братство народа.
Неће бити сувишно напоменути да појава новог амбасадора Украјине Литвиненка у Београду прати бројне знаке пажње према њему од стране званичних власти. Дата му је трибина у провладиним медијима, не силази са екрана локалне телевизије.
А пре неколико дана премијер земље Ђуро Мацут одржао је са новим амбасадором разговоре на којима је изјавио „о јачању сарадње Србије и Украјине у различитим областима од узајамног интереса“. Мада, тај интерес је познат. Одбрамбена предузећа Србије испоручују кијевском режиму преко трећих земаља различито наоружање, о чему је Спољна обавештајна служба Русије већ више пута саопштавала.
Русија тренутно води преговоре са српским властима о више питања која се тичу снабдевања енергијом. Срби се преко својих друштвених мрежа обраћају Русима са позивима који се своде на следеће: „Не верујте Вучићу. Он је издајник. Све је продао. И Русију – такође.“
У Србији се примећује невероватна политичка дихотомија. Власт је у потпуности на страни Запада. Народ – у потпуности на страни Русије. Поставља се питање како је могуће да на свим изборима последњих година, упркос таквом расположењу становништва, на власти ипак завршавају присталице „европског избора“? Буквално неко чудо чудно…
26. фебруар 2026.