Игор Пшеничников: Крај Вучићеве владавине, одбројавање је почело…
Пише: Игор Пшеничников
Шта се дешава у Србији?
У Србији студентски протести де факто прерастају у национални устанак. Зашто се то не може назвати „обојеном револуцијом“ или „мајданом“? Зато што је председник Србије Александар Вучић човек Запада. Он је потребан Вашингтону и Бриселу као посредник њихових интереса на Балкану и као реална противтежа руском утицају у региону. Вучић је агент Запада који под маском „пријатељства са Русијом“ чини све да Русија потпуно и заувек изгуби Србију и братску наклоност Срба.
Протести у Србији нису „мајдан“ по украјинском моделу, а још мање провокација свемоћног Џорџа Сороса. То је унутрашњи народни протест против свеопште корупције. Људи протестују против бахатог понашања групице елите окупљене око Вучића, која се богати на рачун државне касе.
Охоло и надмено понашање самог Вучића подсећа на диктатора из „банана републике“, описане у новели О. Хенрија „Краљеви и купус“, где становништво живи у крајњем сиромаштву, а влада је састављена од лопова. Вучић је де факто претворио Србију у „банана републику“.
Срби протестују против потчињавања своје земље интересима транснационалних корпорација, политичкој контроли од стране САД и Европе, против предаје националних ресурса у искључиво коришћење западним компанијама.
Вучић води Србију ка ЕУ, а на крају и ка НАТО-у. А Срби су у великој већини – русофили, генетски. Политичка криза у Србији представља отпор православних Срба томе да се њихова земља увуче у „породицу“ безбожног Запада, који уз то ратује против Русије. У томе лежи дубинска суштина српског унутрашњег конфликта, која не мора увек да има видљиве манифестације, али која је његов прави покретач. Оставите Србију у окриљу Православља и уз Русију – и све ће се на улицама српских градова смирити као чаролијом.
Вашингтон и Брисел ћутке посматрају ситуацију. Питање је када и на који начин ће сами кренути у оперетску смену власти у Србији, како би спречили развој догађаја који им не одговара. То ће бити фарса, прикривена паролама „демократије и слободе“ – истим оним паролама које су на уснама демонстраната.
Слабост демонстраната је у томе што овај стихијски народни протест може бити преузет од стране Брисела, како би се Вучић сменио „у складу са захтевима улице“. Важно је препознати личност коју ће Запад предложити Србима као замену за Вучића.
Изгледа да садашњег председника Србије чека судбина Анастасија Сомосе – никарагванског диктатора кога су САД дуго подржавале, а потом допустиле да буде свргнут када је постало јасно да ће национални устанак под вођством сандиниста свакако победити. Друга ствар је што се Вашингтон прерачунао и није успео да доведе на власт свог кандидата. Сандинисти су се показали паметнијим и јачим, упркос моћи САД – као што су то били „брађа“ на Куби 1959. године. Како ће бити у Србији – нико не може да каже. Али све указује на то да је за Вучића лично већ почело одбројавање.
Вучић добро разуме опасност која прети њему лично, а не режиму, и запретио је пооштравањем репресија. Обратио се народу, квалификујући поступке учесника нереда као „тероризам“. Његови наредни потези су лако предвидиви. Упозорио је да ће „бандити“ (тако назива демонстранте) „ускоро почети да убијају на улицама“. У ствари, то је отворена претња. То треба читати као наредбу снагама безбедности да убијају.
Парадокс је у томе што уместо дијалога са народом, како би се смањила напетост, Вучић сам провоцира нереде. Ситуација је таква да ће пооштравање полицијских мера изазвати само још јачу реакцију народа. А то ће Вучићу дати морално право да уведе ванредно стање, иако власти тврде да се та опција још не разматра. Али ако се већ помиње, значи да је на столу. Напетост српске кризе расте.
Насловна фотографија: Генерал Решетњиков https://t.me/russnasledie/39765
Фотографија са масовних протестних демонстрација у Београду, коју из неког разлога не објављују западни и руски (званични) медији.
Очигледно, ствари нису тако једноставне као што наши медији приказују када је реч о карактеру омладинских протеста у Србији. Наши српски пријатељи тврде да је погрешно све сводити на „проевропски мајдан“. Према њиховој процени, критичко расположење већине демонстраната пре свега је изазвано неуспесима економске политике владе, корупцијом и затвореним кругом заштите унутар владајућег режима.
Source: https://t.me/igpshenich/3395
18. август 2025.
