Дебата о увођењу предмета „Врлине и религија“ као обавезног предмета у бугарским школама (са могућношћу избора алтернативног предмета – „Етика“) од самог почетка се претворила у битку великих размера. И то у земљи где је православље у Уставу записано као главна и традиционална религија. Увођење предмета који упознаје ученике са основама традиционалне вере у школама предлагао је Свети синод Бугарске православне цркве још почетком 90-их. „Веронаука“ је био први школски предмет у Краљевини Бугарској, укинут је 1944. године. Године 1928, митрополит Борис (Разумов) неврокопски (убијен 1944, БПЦ је у поступку канонизације овог новомученика) је у својој брошури „Криза у нашој школи“ написао: „Бугарски народ је хришћански, стога нико нема право да му да паганску школу. Бугарски народ је вековима јачан, живео и чувао се само кроз веру у Бога и у себе, стога нико не може да учи његову децу невери, атеизму и тако некажњено припрема њихово уништење.“
И колико чудно сада делује жестока борба за паганску („секуларну“) школу од стране представника истог тог народа, колико је чудно видети протесте под слоганом „Школа није црква!“, стручњаке који тврде да је „религија субјективна и да ју је немогуће предавати на објективан начин“, психологе који су сигурни да „религија никако не погодује развоју деце“. Колико су неочекиване хистерије на родитељским форумима, где либералне црквене хистерије јуре попут Валкира – да узбуркају ствари како температура не би пала.
Фото: Патријарх Бугарске православне цркве Данилo
„Занимљива карактеристика јавне дискусије“, пише (https://www.pravoslavie.bg/?p=1633405) веб-сајт „Православие Бг“, „јесте чињеница да се пројекту верског образовања у школама највише противе либерални и проевропски лидери јавног мњења, као и грађани, укључујући и чланове Цркве са сличном политичком оријентацијом… Чињеница да противљење долази од говорника такозваног проевропског и либералног мејнстрима у земљи потврђује два заједничка запажања. Прво, у свом ставу према слободи савести, показује карактеристике атеистичког тоталитарног комунистичког режима, против којег се бори деценијама… а у пракси испуњава функције идеолошке авангарде од пре 80 година, чији је циљ био искорењивање верског образовања, а посебно верске доктрине у бугарским школама. Што је ишло руку под руку са дискредитацијом Цркве и свештенства. Друго, мотиви за ову опструкцију су чисто политички.“
Запажање је изузетно тачно. Није изненађујуће што ова нова идеолошка авангарда укључује представнике старог система, који су се некада у Совјетском Савезу обучавали у области марксистичко-лењинистичке филозофије и, сходно томе, научног комунизма. Сада не верују да ће „садашње свештенство БПЦ желети и бити у стању да организује обуку о верским питањима на нивоу достојном учења и вредности хришћанства“ и плаше се да ће се настава религије „претворити у пропаганду за примитивну евроазијску геополитику“. Ово последње се може са сигурношћу идентификовати као главни разлог страхова који су изазвали овај отпор.
Фото: Отац Никанор из Бугарске православне цркве, поклоник ЦИА патријарха Вартоломеја
А ево и озлоглашеног архимандрита Никанора, како цепа своје одежде и виче: „Ако ћемо држати лекцију о политичким наукама прерушену у религију… Не, хвала вам!“ И, у међувремену, жали се (стара замерка!) да је немогуће постати епископ у БПЦ, а да се не буде део наводно промосковског лобија. „И“, каже он, „добро знамо да је руско православље подређено руској држави, која тренутно води рат против васељенског православља. Не само против Цариградске патријаршије, већ против целе структуре Васељенске православне цркве.“ Ово крило профанарског лобија у БПЦ је најактивније у отпору пројекту, као и најфиксираније на чињеници да ће учење основа вере у школама некако приближити Бугаре Русији и отежати могућност утицаја на душе. Нема сумње да је највећи део те енергије усмерен лично против патријарха Данила.
Извор: https://t.me/pravblog1/10899
- мај 2025.