Обнова Газе зависи од разоружавања Хамаса и формирања мировних снага
Пише: Стивен Сахјуни, новинар и политички коментатор
Само два дана након што се израелски премијер Бењамин Нетанјаху састао са председником САД Доналдом Трампом у Мар-а-Лагу, тихи, али значајни кораци ка обнови делова Појаса Газе почели су — без икаквог званичног јавног саопштења, уговорног оквира или помињања разоружавања. Ови догађаји покренули су озбиљна политичка и безбедносна питања унутар Израела и широм региона.
Према чланку израелске новинарке Ане Барски, објављеном у „Маариву“, Катарски фонд за развој најавио је наставак рада Болнице за рехабилитацију и протетику „Хамад“ у северној Гази, истовремено отварајући ново одељење у јужном делу енклаве. Овај потез изазвао је интензивну дебату у Израелу, јер се све више доживљава као неформални прелазак у другу фазу послератне реалности у Гази.
Болница, названа по бившем емиратском владару шеиху Хамаду бин Калифи Ал Танију, наставила је рад након онога што су катарски званичници описали као „присилну обуставу“ услед израелских војних операција у септембру 2025. Према званичним саопштењима, установа је поново почела да пружа услуге ратним жртвама и особама са инвалидитетом, укључујући и поновно активирање CT скенера — јединог таквог уређаја који функционише у северној Гази.
Очекује се да болница ради у оквиру три главна одељења: протетика, слух и равнотежа, те физичка рехабилитација, уз амбулантне услуге и болничку рехабилитацију за ратне жртве, пацијенте који су преживели мождани удар и особе са неуролошким и мишићним поремећајима.
Истовремено, у јужној Гази отворено је ново одељење, званично представљено као одговор на „тешко погоршање здравственог система“ и растуће хуманитарне потребе. Од отварања у априлу 2019. до октобра 2025, болница је наводно лечила око 52.000 пацијената, а скоро 100 особа добило је протетичке удове само од марта.
Фахад Хамад Ал-Сулаити, председник Управног одбора болнице и генерални директор Катарског фонда за развој, изјавио је да је рад обновљен „упркос огромним изазовима које је створила ратна ситуација“, нагласивши да хуманитарна мисија установе превазилази све препреке. Додао је да Катар остаје посвећен мобилизацији свих расположивих ресурса како би се обезбедила висококвалитетна здравствена заштита становништву Газе.
Међутим, израелски званичници гледају на тајминг са подозрењем. Према израелским изворима које наводи „Маарив“, овај потез се у политичким круговима широко доживљава као имплицитно „зелено светло“ након Нетанјахуовог састанка са Трампом.
„Ово се представља као чисто хуманитарно, што отежава противљење“, рекао је један израелски владин извор. „Али морамо имати на уму да је Хамас раније користио катарску болничку инфраструктуру у оперативне сврхе. Тунели су копани у близини, а сама установа служила је као логистичка база.“
Извор је додао да се проблем не односи само на једну болницу, већ да указује на шири процес обнове који се спроводи без икакве расправе о разоружавању, повратку израелских талаца — укључујући покојног Рана Гвилија — или формалним политичким договорима. „Ово је практична обнова, без услова“, рекао је извор.
Помоћ, трговина и контрадикције
Посебна истрага „Гардијана“ открила је да Израел тихо дозвољава комерцијалним трговцима да уносе у Газу робу која је иначе забрањена хуманитарним организацијама. То укључује артикле класификоване као „двоструке намене“, попут генератора и металних платформи, за које Израел тврди да би могли бити пренамењени у војне сврхе.
Док хуманитарним агенцијама остаје забрањен увоз таквих материјала, комерцијални трговци добијају дозволу да их отворено продају на пијацама у Гази након проласка кроз исте израелске контролне пунктове.
Један дипломатски извор рекао је за „Гардијан“ да је „незамисливо“ да израелске власти нису биле свесне ових пошиљки, описујући ситуацију као дубоко контрадикторну. Политика је ограничила капацитете хуманитарних организација, док је истовремено користила трговцима који имају приступне дозволе.
Питање је наводно разматрано и са командантом новоосноване америчке војне базе на југу Израела. База координише цивилно-војне операције повезане са примирјем које је посредовао председник Трамп и са планирањем будућности Газе. Међутим, јасан став САД јавно није саопштен.
Танија Хари, извршна директорка израелске организације за људска права „Гиша“, изјавила је да Израел има дугу историју коришћења приступа Гази као политичког инструмента.
Растуће политичке тензије унутар Израела
Питање будућности Газе открило је дубоке поделе унутар израелског политичког и безбедносног естаблишмента. Према писању „Једиот Ахронота“, унутар израелског безбедносног кабинета избио је оштар сукоб.
Начелник Генералштаба Израела Ејал Замир наводно је упозорио премијера Нетанјахуа да Израел мора да одлучи ко ће управљати Газом уколико међународне стабилизационе снаге које подржавају САД не успеју да демонтирају Хамас. Замир је упозорио да би, без јасне политичке стратегије, Хамас могао поново да се организује, као што се дешавало после претходних сукоба.
Иако је израелска војска и даље спремна за обнову операција, Замир је наводно захтевао јасноћу о томе ко би преузео контролу након било какве војне кампање. Упозорио је да би, без такве јасноће, још један рат само поново покренуо циклус насиља.
Иако је раније био против војне управе, Замир је признао да је то један од могућих сценарија уколико међународни планови пропадну. Нетанјаху, међутим, наводно није дао коначан одговор, упркос скепси унутар војног врха у погледу ефикасности предложене међународне силе.
Израелске обавештајне службе такође су упозориле да Хамас активно обнавља своје војне и организационе капацитете, чак и док дипломатски разговори трају.
Прелаз Рафах и притисак САД
Израелски јавни сервис „Кан“ известио је да се Израел припрема да у наредним данима поново отвори прелаз Рафах након притиска САД. Потез је наводно уследио после Нетанјахуовог састанка са председником Трампом у Мар-а-Лагу.
Према израелским званичницима, поновно отварање означило би прелазак у другу фазу плана примирја, која укључује разоружавање Хамаса, формирање технократског управног тела за Газу, распоређивање стабилизационих снага и успостављање „Мировног савета“ под надзором САД.
Прелаз Рафах представља кључну животну линију за Газу, а његово поновно отварање сматра се важним кораком ка ублажавању хуманитарне кризе. Међународне организације више пута су позивале Израел да омогући пролаз хуманитарне помоћи, посебно у условима све тежих прилика.
Ограничења за невладине организације и међународне реакције
Израел је најавио планове да поништи регистрацију 37 међународних невладиних организација које делују у Гази и окупираној Западној обали, укључујући ActionAid, International Rescue Committee, Лекаре без граница (MSF) и Норвешки савет за избеглице.
Израелска влада тврди да ове организације нису испуниле нове услове за регистрацију, који укључују достављање потпуних личних података о запосленима. НВО организације одговарају да би то угрозило њихове раднике, посебно након што је стотине хуманитарних службеника убијено у последње две године.
Десет земаља — укључујући Велику Британију, Француску, Канаду, Јапан, Норвешку, Швајцарску и друге — издало је заједничко саопштење у којем осуђују овај потез, упозоравајући да би он озбиљно угрозио хуманитарни приступ.
Високи комесар УН за људска права, Волкер Тирк, описао је одлуку као „произвољну“ и „скандалозну“, истичући да ће додатно погоршати већ катастрофалну хуманитарну ситуацију.
Израелско Министарство за дијаспору бранило је потез, тврдећи да су неке организације имале везе са милитантним групама — оптужбе које су организације попут Лекара без граница оштро одбациле као неутемељене и опасне.
Крхка хуманитарна стварност
Хуманитарна ситуација наставља да се погоршава. Тимови цивилне заштите пријавили су смрт мајке и детета у пожару у шатору у Гази Ситију, док је друго дете преминуло од екстремне хладноће у избегличком кампу Нусејрат. Јаке кише поплавиле су стотине импровизованих склоништа.
Израелска артиљеријска паљба и кретање тенкова забележени су у источном Кан Јунису и у близини избегличког кампа Бурејџ, што је додатно погоршало услове за цивиле.
Нестабилна будућност
Док се обнова тихо одвија, политички спорови се продубљују, а војне опције остају на столу, Газа се налази на критичној прекретници. Одсуство јединствене политичке визије — на локалном, регионалном и међународном нивоу — поставља озбиљна питања о томе да ли напори на обнови могу донети стабилност или само постављају темеље за нови циклус сукоба.
Са растућим хуманитарним потребама и појачаним геополитичким надметањем, наредне недеље могле би одредити да ли ће Газа кренути ка опоравку — или ка још дубљој неизвесности.
Стивен Сахјуни је новинар, добитник две међународне награде.
Насловна фотографија: arabnews.jp
12. јануар 2026.
