Србија у предизборној години: политички процеси, друштвена динамика и међународни контекст – међународни округли сто у Москви
Дана 26. фебруара 2026. године у Дому друштвених организација у Москви одржан је међународни округли сто „Србија у предизборној години: политички процеси, друштвена динамика и међународни контекст“. Скуп је организовао Центар за геостратешке студије из Србије у сарадњи са Координационим саветом невладиних организација Русије и Омладинским центром за противдејство информационим претњама.
Скуп је окупио представнике научне заједнице, политичке актере и медије из Србије и Русије, који су анализирали изборне механизме, институционалне изазове, стање вишепартијског система и могуће правце развоја Србије након изборног циклуса. Поред дискусија о актуелним политичким темама, одржана је и презентација књиге „Последњи командир ескадриле Ултиматум“, која је допринела ширем разумевању историјског и културног контекста.
Говорници су обухватили теме изборних злоупотреба, криза поверења у институције, улогу медија, значај студентских покрета, као и међународни контекст, посебно односе Србије и Русије. Конструктивна атмосфера скупа омогућила је размену ставова о могућим реформама и стратегијама за јачање демократских процеса у Србији.
Поздравно обраћање Галине Ивановне Поважне
Учесницима се обратила Галина Ивановна Поважнаја, руководилац Сектора за међународне везе Института Европе Руске академије наука. Она је истакла значај вишегодишње успешне сарадње са Центром за геостратешке студије, подсетивши да је у октобру 2025. године потписан Споразум о научној сарадњи између Института Европе РАН и Центра за геостратешке студије који се успешно реализује и да су у припреми нови заједнички пројекти.
Нагласила је да се, упркос изазовима у билатералним односима, сарадња са Србијом наставља у научној, културној и хуманитарној сфери, укључујући могућности проширења сарадње у области атомске енергије и заједничких истраживања. На крају је најавила одржавање конференције посвећене БРИКС-у у Београду и пожелела учесницима успешан и конструктиван рад.
Презентација књиге „Последњи командир ескадриле Ултиматум“
У уводном делу конференције, поред централне теме посвећене политичким процесима у Србији, одржана је и посебна презентација књиге која, иако тематски није директно повезана са изборним питањима, има снажну историјску и симболичку везу са Србијом.
Реч је о књизи посвећеној Александру Артјухину, истакнутом војном пилоту и хероју Другог светског рата, који је учествовао у ослобођењу Србије од нацистичке окупације. Аутор публикације је његов син, Александар Артјухин, што овом делу даје посебну документарну вредност и аутентичност.
У обраћању је истакнут значај иницијативе да књига буде објављена и на српском језику, како би се широј јавности у Србији омогућило непосредно упознавање са животом и делом личности која је дала допринос ослобођењу земље. Наглашено је да очување историјске меморије представља важан елемент националног идентитета и друштвене свести, те да повезивање историјских искустава са савременим политичким контекстом доприноси дубљем разумевању актуелних процеса.
На тај начин, округли сто је повезао анализу предизборне године у Србији са неговањем културе сећања, што је дало додатну ширину и значај самом догађају — како за академску заједницу, тако и за ширу јавност.
Аутор књиге се присутнима обратио и представио кључне мотиве и истраживачки приступ у раду на овој монографији.
Dragana Trifkovic, генерални директор Центра за геостратешке студије, говорила је на тему „Изборни процес у Србији: механизми, злоупотребе и изазови слободног изражавања воље“. У излагању је анализирала институционални оквир пред изборе 2027. године, указујући да, иако изборни систем формално испуњава демократске стандарде, у пракси постоје озбиљне структурне слабости — од затворених изборних листа и концентрације моћи у партијским врховима, до неажурних бирачких спискова, медијске неравноправности и злоупотребе државних ресурса. Посебно је нагласила проблем недовољне транспарентности, ограничену ефикасност контролних механизама и утицај спољних фактора на политичке елите, што, према њеној оцени, доводи у питање суштинску равноправност изборног процеса. Као кључне предуслове за успостављање поверења у изборни систем навела је институционалне реформе, деполитизацију изборне администрације, уређење бирачког списка, увођење већег степена јавног надзора и јачање суверенитета политичког одлучивања. Закључила је да ће избори 2027. године бити од пресудног значаја за даљу концентрацију или прерасподелу власти и за стратешки правац развоја Србије.
У излагању Модеста Колерова, руског историчара, издавача и политичког аналитичара, на тему „Како се Русија припрема и може припремити за промене у Србији?“ истакнуто је да су односи српског и руског народа обележена три кључна историјска датума: 1914. када је Руска империја ушла у рат ради заштите Србије, 1941. када је Југославија делимично одложила напад на СССР, и 1999. када је НАТО агресија на Србију показала рањивост региона, што је утицало на развој руске политике и долазак Владимира Путина на власт.
Колеров је указао на напетости у односима Русије и актуелне српске власти, наглашавајући да је позиција Александра Вучића супротстављена руским интересима, посебно у контексту подршке Украјини и снабдевања оружјем. Иако МИД Русије путем званичног представника Марије Захарове шаље упозоравајуће сигнале, реторика амбасадора у Србији, Боцан Харченка, понекад функционише као апологија Вучићу, што отвара питања о мотивима и ефектима амбасадорског деловања.
Колеров је указао да ће коначна стабилизација односа Русије и Србије зависити од завршетка мандата амбасадора, успешног окончања специјалне војне операције и формирања адекватне позиције према српској власти. Он је такође истакао улогу дела српске дијаспоре и стручне јавности у Русији у формирању истинитог утиска о ситуацији у Србији и нагласио да насупрот томе постоје комерцијални и политички утицаји који сада делују, али да ће њихов утицај ускоро престати.
Снимак округлог стола можете погледати на линку:
У излагању Ивана Костића, председника странке „Двери“ и бившег посланика Народне скупштине Србије, на тему „Политички кризис у Србији и потреба за националном алтернативом: критика европског курса и најаве политичких промена“, наглашена је дубока политичка криза у Србији и потреба за националном алтернативом актуелној власти. Костић је критиковао политику владајуће Српске напредне странке, посебно усмереност ка Европској унији и нарушавање односа са Русијом, као и коруптивне афере које су подривале поверење грађана. Он је истакао да постојећи патриотски блокови нису консолидовани и да студенски покрет представља једину релевантну политичку снагу способну да окупи грађане око заједничких националних и патриотских циљева. Костић је поручио да је циљ формирање ширег националног патриотског блока који би могао да пружи озбиљну алтернативу Александру Вучићу и да у будућности успостави стабилне и пријатељске односе са Русијом, осигуравајући демократску слободу и фер изборе у Србији.
Владимир Зотов, новинар и уредник издања Ukraina.ru говорио је на тему: «Србија после избора: оздрављење или катастрофа», истичући да не види оптимистичан сценарио ни за Србију ни за српско-руске односе. Он је оценио да студентска листа тренутно не представља консолидован политички субјект, већ протестну снагу без јасног програма, што носи ризик да постане инструмент других интереса, повлачећи паралелу са искуством Montenegro након смене Мило Ђукановић. Говорећи о положају Србије, указао је на, како је навео, дистанцирање актуелне власти од заштите националних интереса, посебно у вези са питањем Kosovo, као и на изјаву председника Aleksandar Vučić о неопходности интеграције у Европска унија, коју је упоредио са политиком Милан Обреновић према Аустро-Угарска. Према његовој оцени, сарадња са China остаје пре свега економска, док у односима са Russia изостаје шири друштвени утицај, а додатну сложеност у регионалном контексту доноси и промена политичке позиције Милорад Додик. Закључио је да тренутно не постоје назнаке позитивног преокрета у српској унутрашњој политици ни у српско-руским односима.
У излагању Дејана Мировића, професора међународног права са Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и бившег посланика Народне скупштине Србије, на тему „Криза поверења и борба за стратешки правац Србије“, истакнут је значај изборне године и могуће велике промене у Србији. Мировић је указао на одлагање избора од стране председника Вучића, које је усмерено на скретање пажње са међународних уговора и признања суверенитета самопроглашеног Косова. Он је нагласио значај студентског покрета као снажног друштвеног фактора и могућег носиоца промена, способног да уједини грађане око националних интереса и патриотских циљева. Мировић је указао на потребу нормализације односа са Русијом, повратак поузданих партнера у новој власти и стварање демократских и институционално стабилних услова у Србији, као и осигурање суверенитета и спољнополитичке независности земље.
Татјана Стојановић, новинарка издања Ukraina.ru говорила је на тему: «Студентска листа на изборима у парламент Србије — политички субјект или инструмент?». У свом излагању анализирала је потенцијал студентске листе, настале из протеста након трагедије у Нови Сад, указујући на значајну подршку јавности, али и на велике разлике у резултатима истраживања јавног мњења о њеном могућем изборном домету. Посебно је истакла идеолошку хетерогеност покрета, одсуство јасне организационе структуре и лидера, као и чињеницу да сама листа формално још увек не постоји, што отвара питање да ли ће се конституисати као јединствен политички субјект или наступити у више колона. Према њеној оцени, студентски покрет у себи носи и потенцијал за артикулацију ширег патриотског блока, али и ризик да постане инструмент у процесу контролисаног политичког трансфера власти, слично искуству у Montenegro након смене Мило Ђукановић. Закључила је да ће коначни домет студентске листе зависити од њене способности да се организационо консолидује и понуди јасну политичку алтернативу уочи предстојећих избора.
У излагању Горана Игића, дипломираног филолога српског језика и књижевности на тему „Криза вишепартијског система у Србији“, указано је на дубоке проблеме плурализма и демократског функционисања у земљи. Игић је нагласио централизацију политичке моћи, медијску доминацију владајуће странке и недостатак објективног информисања, што доводи до слабљења политичке конкуренције и потискивања националне, конзервативне алтернативе. Он је указао на проблеме изборног система, тешкоће легалног политичког организовања и контролу медија, као и на негативан утицај прозападних и „руских“ медија у Србији. Према Игићу, слободна политичка дебата, истинска опозиција и борба за српску националну идеју остају кључни предуслови за оздрављење вишепартијског система и очување државности и културног идентитета Србије.
Анна Јурпалова, аналитичар Омладинског центра за противдејства информационим претњама говорила је на тему «Постизборне институционалне реформе: текући друштвено-политички дискурс у Србији». Она је истакла да се расправа о могућим реформама одвија у условима дубоке неизвесности, уз одсуство јасних и разрађених програмских решења, док се јавни дискурс углавном задржава на констатацији системских проблема. Као кључне изазове навела је кризу правосуђа и владавине права, пад квалитета образовања и здравства, економску зависност и раст спољног дуга, нетранспарентност институција, висок степен криминализације и слабљење суверенитета, укључујући и питање Косова и Метохије. Посебно је анализирала захтеве студентског покрета који се односе на реформу изборног система, јачање независности судства, заштиту стратешких ресурса, социјалне гаранције и слободу медија, нагласивши да њихова реализација зависи од исхода избора и политичких савеза који би могли бити формирани. Закључила је да без дубинске трансформације институционалног оквира и обнове поверења у државу није могуће очекивати стабилизацију система, те да ће изборни резултати одредити да ли ће Србија ући у процес суштинских промена или наставити са продубљивањем постојеће кризе.
У излагању Млађана Ђорђевића, председника покрета „Ослобођење“, на тему „Изборни процес у Србији као инструмент очувања власти“, наглашено је да у Србији не постоје слободни и фер избори, јер актуелна власт контролише медије, изборне услове, државну администрацију и криминалне структуре како би обезбедила своју доминацију. Ђорђевић истиче да Александар Вучић одређује време избора искључиво према својим интересима и да користи изборни процес као инструмент очувања власти. Он указује на фактичку реализацију међународних споразума и геополитичких задатака који иду на штету српске државности, посебно на Косову и Метохији, као и на стратегијско удаљавање Србије од Русије уз приближавање НАТО‑у. Према Ђорђевићу, једини начин да се обезбеде слободни избори је кроз формирање прелазне владе, спремне да припреми услове за истински демократске изборе, а у супротном актуелна власт ће и даље злоупотребљавати изборни процес да би остала на власти.
Као закључак међународног округлог стола усвојена је РЕЗОЛУЦИЈА о демократији и суверенитету
Source: Center for Geostrategic Studies
1. март 2026.
