Стивен Сахиуни: Саудијска Арабија завршила посао у „трговинској“ Белој кући

Пише: Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор, добитник две новинарске награде

Дана 18. новембра, председник САД Доналд Трамп објавио је да проглашава Саудијску Арабију за главног савезника ван НАТО-а. Одвојено од тога, Бела кућа је саопштила да су САД и Саудијска Арабија потписале Заједничку декларацију о окончању преговора о сарадњи у области цивилне нуклеарне енергије, којом би америчке компаније сарађивале са краљевством на производњи цивилне електричне енергије, а не бомби.

Престолонаследник Саудијске Арабије, Мохамед бин Салман (МБС), вратио се у САД након седам година и успео да се кући врати са готово свим што је тражио.

Међутим, Трамп је остао празних руку по једном кључном питању са своје листе жеља. Трамп је желео да Саудијска Арабија потпише Абрахамове споразуме. Дана 29. децембра 2022. премијер Бенјамин Нетанјаху преузео је дужност и изјавио да је један од његових циљева да Саудијска Арабија приступи Споразумима.

МБС је недавно рекао: „Желимо да будемо део Абрахамових споразума, али такође желимо да будемо сигурни да обезбеђујемо јасан пут ка решењу са две државе.“

Према писању листа Једиот Ахронот, МБС врши притисак на америчку администрацију да пружи чврсту и обавезујућу гаранцију за покретање преговора који би водили ка успостављању палестинске државе у року од пет година.

Међутим, препрека која спречава саудијско-израелску нормализацију изгледа да не зависи ни од Трампа, ни од Нетанјахуа, ни од МБС-а.

Према истраживању Пју Рисерч Центра спроведеном од 5. фебруара до 11. марта 2025, само 16% јеврејских Израелаца сматра да је миран суживот могућ, док 40% арапских Израелаца верује да решење са две државе може да функционише. Док нова израелска влада не преузме вођство и не почне да промовише користи од мира са суседима, уместо геноцида, Абрахамови споразуми ће остати недостижан циљ.

Дипломате, аналитичари и креатори политика све чешће описују Саудијску Арабију као самоувереног актера способног да обликује економске, политичке и стратешке исходе далеко изван својих граница.

Економски, Саудијска Арабија је учврстила своју кључну позицију на глобалном енергетском тржишту кроз утицајну улогу у савезу ОПЕК+. Та позиција је дала Ријаду повећану моћ у одређивању цена нафте и стабилности тржишта.

Истовремено, Краљевство је покренуло без преседана кампању за привлачење страних инвестиција као део своје стратегије „Визија 2030“. Уклањањем зависности од нафте и отварањем врата напредним технологијама, производњи и глобалном знању, Саудијска Арабија има за циљ да изгради конкурентну, диверзификовану економију са дугорочном одрживошћу.

Политички и дипломатски, Саудијска Арабија се појавила као значајан посредник у великим глобалним кризама, нарочито у рату Русије и Украјине. Организовањем разговора између Вашингтона и Москве, Краљевство се позиционирало као незаменљив посредник у сукобу који обликује динамику глобалне безбедности.

Овај заокрет означава ширу еволуцију: од политике која је традиционално била усредсређена на енергију и регионалну стабилност, Ријад све више утиче на међународну дипломатију и безбедносна питања.

Посета МБС-а (Мохамеда бин Салмана) приоритетно је усмерена на продубљивање економских и инвестиционих веза. Ипак, један од кључних циљева Саудијске Арабије је и постизање свеобухватног одбрамбеног споразума са САД — подухват који је отежан захтевом за одобрење Конгреса.

Амерички званичници су сигнализирали да потпуни споразум на нивоу уговора можда није непосредан. Уместо тога, разматра се оквир сличан недавном одбрамбеном аранжману заснованом на извршној власти са Катаром. Такав аранжман омогућава САД да третирају претње против Катара — или потенцијално Саудијске Арабије — као претње америчкој безбедности, иако га будуће администрације могу изменити или поништити.

Саудијски политички аналитичар Салем Ал-Јами нагласио је да Краљевство тежи напредним одбрамбеним капацитетима уз очување сопствене стратешке аутономије. Он је истакао да Ријад „закључује споразуме са државама, а не са појединцима“, што је суптилна референца на променљиве политичке околности у Вашингтону. Ал-Јами је такође признао да САД показују нелагодност због набавке војне технологије Саудијске Арабије од Кине и Русије.

Кључни елемент одбрамбене агенде Саудијске Арабије је набавка 48 борбених авиона Ф-35. Иако је Пентагон постигао унутрашњи напредак у вези са овим договором, одобрење Конгреса остаје значајна препрека — нарочито због дугогодишње посвећености САД очувању војне надмоћи Израела.

Додатни изазови укључују забринутост САД због растућег безбедносног партнерства Саудијске Арабије са Кином, за које амерички обавештајни званичници упозоравају да би могло угрозити осетљиве технологије Ф-35.

Ипак, на крају посете, саудијски и амерички лидери нагласили су снагу свог партнерства. Према саопштењу које је пренела Саудијска новинска агенција, престолонаследник Мохамед бин Салман и председник Доналд Трамп поново су потврдили своју „дубоку посвећеност историјском пријатељству и стратешком партнерству“, разговарајући о начинима за проширење сарадње у свим секторима.

Министарство одбране Саудијске Арабије објавило је осам меморандума о намерама потписаних са водећим америчким компанијама из области одбране и напредних технологија у оквиру Саудијско-америчког инвестиционог форума. Ови споразуми покривају области као што су производња авиона, сајбер-безбедност, обавештајни и надзорни системи, као и вештачка интелигенција.

Кључни стуб ових уговора је локализација, у складу са стратегијом „Визија 2030“. Споразуми имају за циљ да прошире домаћу производњу, пренесу најсавременије одбрамбене технологије и развију саудијске кадрове кроз обуку и размену знања.

Министар инвестиција Саудијске Арабије Халид Ал-Фалих открио је да је саудијско-америчко партнерство у 2025. години генерисало 575 милијарди долара уговора и инвестиција, од чега 276 милијарди долара потиче из нових споразума објављених током форума. Он је нагласио да ова сарадња убрзава економски раст и отварање радних места у обе земље.

Амерички министар финансија Скот Бесент најавио је потписивање неколико великих оквира за јачање билатералне сарадње, описујући их као део „историјског стратешког економског партнерства“ које је Трамп покренуо у оквиру агенде „Америка на првом месту“.

Вашингтон Пост: „Саудијска Арабија добила више него САД“

У уводнику, Вашингтон Пост је навео да је Саудијска Арабија обезбедила значајне добитке током посете — од приступа напредним војним платформама до политичке легитимности и проширених инвестиционих могућности.

Према уводнику:

• Ријад ће добити овлашћење за куповину 48 авиона Ф-35 и 300 тенкова „Абрамс“.
• САД су означиле Саудијску Арабију као „главног савезника ван НАТО-а“.
• Вашингтон је пристао да подели кључне технологије вештачке интелигенције са Саудијском Арабијом.
• Заузврат, Саудијска Арабија се обавезала да ће инвестирати 1 билион долара у Сједињене Државе — што је далеко више од раније помињаних 600 милијарди.

Међутим, уводник је такође изразио забринутост у вези са људским правима и политичком репресијом унутар Краљевства, наводећи погубљење новинара Туркија Ал-Џасера и повећану употребу смртне казне у 2025. години.

Шири регионални и стратешки импликације

Аналитичари тврде да посета одражава продубљено приближавање Вашингтона и Ријада у питањима која се тичу регионалне стабилности, дипломатског решавања конфликата и безбедносне сарадње.

Др Абдулазиз бин Сакр, председник Центра за истраживање Залива, истакао је да су обе земље разматрале кључна питања — од регионалне безбедности до одбрамбених оквира и економских пројеката — дајући приоритет дипломатији у односу на војну ескалацију. Он је додао да је престолонаследник Мохамед бин Салман уложио намерни напор да истакне значај обнове Газе током разговора са америчким лидерима.

Редефинисано партнерство

Посета САД 2025. године наглашава еволутивну природу саудијско-америчких односа. Она открива Саудијску Арабију која је самоуверенија, стратешки независнија и дубље ангажована у глобалним пословима него у било ком тренутку своје модерне историје.

За Вашингтон, посета поново потврђује да сарадња са Ријадом остаје геополитичка неопходност — везана не само за енергетску безбедност већ све више и за напредну технологију, одбрану, регионалну дипломатију и глобалну економску међузависност.

Source: Center for Geostrategic Studies

26. новембар 2025.