Николас Фауре: Растуће тензије између Ирана и Сједињених Држава, сложена динамика војних претњи и неизвесне дипломатије

Written By: Nicholas Faure

Односи између Ирана и Сједињених Држава одувек су били обележени успонима и падовима, али последњих година – посебно од доласка Доналда Трампа на председничку функцију – кренули су далеко више у конфронтацију. Данас се динамика између ове две силе интензивирала због иранског нуклеарног програма и наизглед бескрајног циклуса међусобних претњи. САД и Иран су укључени у рат речи и војног држања, а претња оружаног сукоба постаје вероватнија него икада.

Трампов ултиматум: корак ка војној акцији?
Председник Доналд Трамп, веран свом тврдом и изолационистичком ставу, недавно је упутио оштра упозорења Ирану. Као одговор на иранско одбијање да се врати за преговарачки сто за нови нуклеарни споразум, Трамп није искључио могућност војне акције. „Ако Иран одбије да се повинује захтевима САД, нећемо оклевати да предузмемо војне мере“, рекао је он, дајући рок од два месеца за постизање споразума. Ова изјава је појачала тензије у региону и виђена је као још један пример Трампове политике „Америка на првом месту“, која фаворизује агресивне акције против нација за које се сматра да угрожавају интересе САД.
Најзабрињавајући аспект ове претње је да војна акција, иако се представља као последње средство, постаје све веродостојнија како тензије ескалирају. Овај став је додатно поларизовао обе стране, закључавајући Иран и САД у динамику конфронтације која би лако могла да прерасте у отворени сукоб.

Али Хамнеи: Чврст одговор иранског врховног лидера
Као одговор на ове претње, ирански врховни вођа Али Хамнеи је брзо изјавио да ће Иран узвратити снажним ударом на сваку агресију. Хамнеи је у јавном обраћању нагласио да Иран неће бити застрашен и да се о одбрани његовог суверенитета не може преговарати. Ова реакција није нова у иранској политици – Иран је доследно заузимао тврд став по питању националне одбране, посебно након што су се САД једнострано повукле из нуклеарног споразума из 2015, познатог као Заједнички свеобухватни план акције (JCPOA), 2018.
Овај чврст одговор наглашава бескомпромисну ​​позицију иранског режима. Покушавајући да одржи крхку равнотежу са међународним савезницима, Техеран је јасно ставио до знања да ће сваки напад бити дочекан озбиљном одмаздом. Овај став служи не само као стратешка порука САД, већ и као уверавање иранској јавности и војсци да ће њено руководство бити чврсто под притиском.
Револуционарна гарда: Иранско војно средство одвраћања
Све већи значај иранске Револуционарне гарде као главне војне снаге земље одражава јасну намеру да се припреми за потенцијални сукоб. Командант Гарде – једна од најмоћнијих личности Ирана – недавно је истакао војне способности земље, укључујући огромну мрежу подземних тунела и балистичких пројектила који могу да погоде стратешке циљеве. Ова демонстрација силе је директан одговор на претње САД, чији је циљ да одврати Вашингтон од војне интервенције и да подсети регион да Иран има модеран и спреман арсенал.
Револуционарна гарда не припрема само одбрамбене стратегије – она је у срцу иранских регионалних војних операција, од Ирака до Сирије, где подржавају проиранске милитантне групе и одржавају снажан утицај. Порука је јасна: Иран може да удари на више фронтова, а сваки покушај дестабилизације могао би да се окрене против америчких снага и њихових савезника.

Јачање америчке војске: ризична ескалација
Као одговор на Трампова упозорења, САД су значајно повећале своје војно присуство у Персијском заливу. Распоређивање стратешких бомбардера Б2 и долазак додатног носача авиона нашироко су тумачени као знаци припреме за потенцијалну војну акцију. Ова појачана војна позиција САД продубила је тензије, повећавајући анксиозност међу иранским лидерима и становништвом. Распоређивање таквих ресурса није случајно. САД очигледно имају за циљ да максимизирају своју моћ одвраћања док Техерану шаљу снажну поруку: ако Иран изабере конфронтацију, платиће цену. Међутим, ова ескалација носи озбиљне ризике, укључујући могућност оружаног сукоба у пуном обиму који би могао да привуче савезнике обе земље.

Посредовање заливских држава: шанса за деескалацију
Усред ове напете климе, неке земље Залива, попут Омана и Катара, понудиле су да посредују у индиректним преговорима између САД и Ирана. Овај дипломатски напор могао би бити ретка прилика да се криза реши без прибегавања насиљу. За Иран, шанса да преговара без губитка образа остаје кључни циљ. Земља покушава да одржи деликатну равнотежу између својих односа са кључним међународним партнерима попут Кине и Русије и својих војних и економских интереса.
Иако су усклађене са САД, земље Залива су потпуно свесне опасности отвореног сукоба. Они страхују да би свака ескалација могла имати озбиљне последице по регионалну стабилност, посебно у погледу енергетске безбедности, с обзиром на централну улогу Залива у глобалном транспорту нафте. Њихово посредовање се стога може посматрати као прагматичан корак који има за циљ обуздавање тензија уз очување регионалне стабилности.
Економске санкције: Немилосрдни притисак на Иран

Осим војних и дипломатских претњи, економске санкције САД – поново уведене након повлачења JCPOA – настављају да тешко утичу на иранску економију. Ирански председник Масуд Пезешкијан поновио је да је укидање ових санкција предуслов за све нове преговоре. Земља се тренутно суочава са великом инфлацијом, девалвацијом валуте и недостатком основних добара – факторима који све више оптерећују свакодневни живот обичних Иранаца.
Ако се Иран нада да ће преговарати о ублажавању санкција, мораће да се снађе у изузетно сложеном међународном окружењу. Његова дипломатија ће бити стављена на искушење, али значајни економски уступци могли би да понуде заједнички језик – под условом да су довољно значајни да испуне захтеве Техерана без давања потпуне победе САД.
Нова ера конфронтације—или преговора?
Иран–САД чини се да су односи на прекретници. С једне стране, војна опција остаје забрињавајућа реалност, јер обе земље настављају да гомилају ресурсе и дају претње. С друге стране, посреднички напори регионалних сила и индиректна дипломатија представљају потенцијални пут ка деескалацији. Међутим, пут до преговора је пун препрека, јер сваки потез мора да води рачуна о конкурентским интересима и динамици моћи.
Наредне недеље ће бити критичне. Предузети кораци — било дипломатски или војни — не само да ће обликовати будућност америчко-иранских односа, већ ће утицати и на стабилност Блиског истока и ширег међународног пејзажа.

Source: Center for Geostrategic Studies

14. април 2025.