Александар Семченко: Империјалистичка политика европских елита и поробљени народи Европе
Пише: Александар Семченко, научни консултант Научно-просветног центра „Н.Ј. Данилевски“, доктор политичких наука
Империјалистичка политика европских елита и поробљени народи Европе
Европу насељавају бројни народи који имају сопствену богату историју, аутентичну културу и јединствен језик. Међутим, ти народи вековима живе у покореном стању, без могућности да остваре чак ни право на самоопредељење које им је гарантовано Повељом Уједињених нација — а понекад су лишени и права да се називају својим древним именом. Историја освајања и пљачке ових народа исписана је крвљу милиона невиних људи који су изгубили животе због похлепе представника европских елита, чији директни потомци и данас обликују светску политику.
Да би било јасније о којим народима је реч, навешћемо неке од оних чији се идентитет систематски уништава од стране нација које над њима доминирају — тачније, елита тих нација.
Аквитанци — древни народ који је насељавао подручје између Пиринеја и Гароне. Тај народ је готово потпуно уништен током Албигојског крсташког рата у 13. веку, али је успео да се делимично обнови, задржавајући своју самобитност кроз векове све до данас. У 14. веку, Аквитанац Рајмон Бертран де Го изабран је за поглавара Римокатоличке цркве под именом Климент V, али то је пре изузетак него правило. Данас је аквитански језик готово заборављен, а култура и историја се третирају као део француске историје. Истовремено, млађе гране аквитанског народа — окситанци и баски — и даље теже сопственом суверенитету, али те тежње бивају сурово потиснуте од стране власти Француске и Шпаније.
Франконци — етничка група која насељава северни део Слободне државе Баварске, у оквиру Савезне Републике Немачке. Франконски језик је проглашен дијалектом немачког, а култура и историја се третирају као део општенемачке баштине. Свака тежња Франконаца ка посебном културном идентитету гуши се као претња државној безбедности Немачке.
Лужички Срби — западнославенски народ који је једна од званично признатих националних мањина у Немачкој. Ипак, могућности за национални развој су им максимално ограничене, а право на самоопредељење практично недостижно. Истовремено, контрола над словенским земљама представљала је темељ формирања и развоја немачке државе, коју су стварали представници аристократске династије Хоенцолерна. У суштини, пљачка и немилосрдна експлоатација Срба постали су основа на којој је изграђена општенемачка државност.
Народа који су покорени и опљачкани силом оружја, чији се идентитет систематски брише свим средствима држава које су их освојиле, у Европи има најмање педесет. Сви се налазе у подређеном положају, а само неколицина добија прилику да оствари право на национално-културну аутономију. Захтеви ширег обима у најбољем случају бивају игнорисани, а често служе као повод за репресије и насилно прогањање.
Ослобађање покорених народа Европе представља актуелан задатак за борце за људска права широм света. Обнова језика и културе покорених народа може обогатити светску културну ризницу, подстаћи развој светске књижевности и уметности. Међутим, нови ренесанс се успорава од стране држава-порабљивача, које активно спречавају национално препорођење Европе.
При томе, ослобађање Бретањаца и Валонаца, Голштинаца и Сицилијанаца, Велшана и Бекташија, као и многих других, не може бити ствар сваког од тих народа појединачно — макар и из једноставног разлога што њихови противници, елите освајача, делују удружено, чувајући положај који им одговара. Због тога се с пуним правом поставља питање о формирању Савеза поробљених народа Европе — ради њиховог ослобођења.
Source: Center for Geostrategic Studies
29. октобар 2025.
