Igor Pshenichnikov: about the attempt of the president of Serbia to sit on several chairs

Пише: колумниста Параграфа Игор Пшеничников

Председник Србије Александар Вучић рекао је у интервјуу популарном америчком блогеру Мариу Науфалу да се његова земља сама ослободила нацизма, а да је Совјетски Савез наводно пружио само „ограничену помоћ“.

Навикли смо да данашња Европа и Америка прекрајају историју, покушавајући да сведу на нулу водећу улогу СССР-а и његове војске у поразу фашизма. Навикли смо да у Европи не желе да се сећају жртава које је Совјетски Савез поднео на олтару велике победе над нацистичком Немачком.

Али да то уради лидер Србије, чији народ себе сматра русофилским и Русију назива ништа друго до „наша мајка“ („наша матушка“)…

У међувремену, „ограничена помоћ“ СССР-а је преко 650 хиљада совјетских војника који су, марширајући кроз Бугарску, у септембру 1944. стигли до границе са Југославијом. Ово је Београдска операција, коју је сјајно испланирао командант 4. украјинског фронта маршал Толбухин, која је до 20. Октобра 1944. године завршила ослобођењем источних и јужних делова Југославије и њеног главног града Београда од немачких трупа.

Нико не одузима славу херојским борцима Народноослободилачке војске Југославије (НОБ), који су се борили раме уз раме са совјетским војницима. Али, опремљени само лаким наоружањем, не би могли сами да нанесу стратешки пораз нацистима. Само онај који је дубоко бескрупулозан и ангажован од западног естаблишмента и бирократије, избезумљеног русофобијом, не може да препозна водећу улогу Црвене армије у ослобађању Југославије.

Узгред, ко, ако не Срби, треба да знају да на њиховој територији нема других гробаља осим српских и оних где су сахрањени совјетски војници?

Ово није први напад председника Вучића и његовог окружења на Русију. Довољно је подсетити се његовог одбијања да дође на самит БРИКС-а у Казању након што је добио јавни позив руског председника Владимира Путина. Он је то образложио рекавши да је током самита заказао „многе друге важне састанке“. На истоку би се такво одбијање уз званичан позив схватило као увреда. Москва је деликатно прећутала.

Ово укључује и недавно гласање Србије у УН за русофобичну резолуцију у вези са сукобом у Украјини. Вучић је дан касније рекао да је то „грешка” и извинио се свом народу због овог антируског демарша. Али не можете вратити млевено месо.

И да је ово само једна „грешка“! Вучић редовно потписује антируска саопштења након разних европских „самита“ о сукобу у Украјини и говори у прилог Кијеву. Прва дама Тамара Вучић стално се виђа у друштву Елене Зеленске. Србија шаље оружје кијевском режиму преко трећих земаља, за шта добија похвале од европских лидера.

Одакле Вучићева доброта према Украјини и њеним западним кустосима? То је зато што, по сопственом признању, „будућност Србије види као део Европске уније“ – иначе, супротно жељама већине становника земље, који не доводе ни себе ни своје тежње у корелацију са председником.

Истовремено, када Вучић треба да добије подршку Срба, који већ месецима одржавају протесте против корупције у највишим ешалонима власти, он се обраћа председнику Путину, називајући себе „пријатељем“, а Русију савезником Србије. Ово је најбољи начин да било који тамошњи политичар повећа свој рејтинг.

Пре неки дан, доживљавајући снажан притисак масовног протестног покрета у Србији, Вучић је поново почео да прича о Русији. Он је рекао да намерава да ове године присуствује Паради победе у Москви.

Чини се да су касније Вучићу оштро замерили западни партнери, који су вероватно тражили да не иде у Москву 9. маја. Као што су тражили да Вучић не учествује на самиту БРИКС-а у Казању ни после јавног позива Путина.

Сада Вучић као да чини све да избегне одлазак на Параду победе. Он покушава да створи ситуацију да га сама званична Москва дипломатским каналима позове да остане код куће како не би провоцирао руску штампу на релевантна питања.

Нисмо дипломате, већ публицисти. И да кажемо искрено, без икаквих речи: Таквог госта не бисмо позвали на Црвени трг, светињу за целу Русију.

Немогуће је седети на две столице. Немогуће је бити мало пријатељ Русије, а мало пријатељ њених непријатеља. Буре меда, где је бар једна мува у бурету, престаје да буде буре меда.

Source: Разбитый корыстью: почему Вучич не благодарен СССР за освобождение Сербии от нацизма

Translation from Russian: Center for geostrategic studies

6. април 2025.