Друштвене мреже као оружје: Како су Фејсбук, Телеграм и ТикТок постали невидљиве фаланге 21. века?

Written By: Draga Ivić

Зашто се високи званичници обраћају јавности путем Истаграма или неке друге мреже? Да ли морамо да пратимо њихове налоге; да ли нас таква комуникација законски обавезује на нешто? С којим циљем један председник хоће да купи ”Тик-ток” и како се догодило да главну реч у многим областима воде могули друштвених мрежа – Илон Маск, Марк Закенберг (Марк Еллиот Зуцкерберг) или Џанг Јиминг?

Хтели не хтели, врло често потражимо на ”Телеграму” или на ”В контакте” (В контакте) информације о сукобу током СВО, али и других места широм планете. Чак су и телефонски сервиси (Viber, WhatsApp и други), лако створили своје социјалне групе. Приручне, такорећи, али групе.

Друштвене мреже постале су извор глобалне моћи и једно од средстава ратовања; виртуелног, али са реалним последицама. Да није тако, не би биле повремено забрањиване или искључиване од стране државе.

Како се догодио успон њихове моћи и утицаја, покушаћемо да одговоримо у овом краћем тексту.

На нашем порталу, још једном од тековина информатичке револуције, редовно се бавимо интеракцијом стварности и интернета, виртуелним и виралним појавама везаним за историју наоружања, ратове, сукобе и друштвене кризе. Ако укуцате наслове ”Network-centric warfare  / мрежноцентрично ратовање”, или ”Медијски рат и рат против медија” моћи ћете у то да се детаљно уверите. То је само мањи део.

Анализирали смо и опасности које са собом нуди OSINT (Отворени извори – инстант шпијунажа), а у многим текстовима које редакција посвећује савременом ратовању и актуелностима, незаобилазни су су интернет и вештачка интелигенција као важни фактора успеха (или неуспеха) у неком сукобу.

Утицај друштвених мрежа многи нису схватили озбиљно; као да се њихово присуство у јавном простору подразумева. Обратимо стога мало више пажње на ову веома значајну појаву. Друштвене мреже нису плански школовале или припремале разне аналитичаре, инфлуенсере и сличне интернет-ратнике, већ су само показали колико их и каквих све има…И омогућиле су им да дођу до изражаја, а сваког дана их је све више. Само толико.

Пошто се на глобалном нивоу ништа не догађа случајно, апсурдно би било тврдити да су друштвене мреже настале из пуке забаве или филантропије, без икаквих других премиса и намера.

Друштвене мреже постојале су и пре интернета. При крају XIX века Емил Диркем и Фердинанд Тенис наговестили су идеју настанка и функционисања друштвених мрежа бавећи се истраживањем друштвених група као основом за њихов настанак. Међутим, не морамо ићи у дубину философије; не зато што је ово војни портал, већ стога што нас друштвене мреже, настале већ у другој половини XX века појавом масовних комуникација, стално подсећају у каквом свету живимо и шта нас све чека.

Сећате ли се Маршала Маклуана (Herbert Marshall McLuhan, 1911-1980)? Ако се њега сећате, онда памтите и то да су га често цитирали како ће свет постати глобално село. Његова студија ”Рат и мир у глобалном селу”, објављена још 1969. године, сведочи да је одувек било паметних људи који су добро знали шта све човек може да смисли у рату против себе самог.

У најкраћем, он је предвидео да ће светско друштво постати једиствено место повезано непосредним облицима комуникација где неће бити важно где живите, већ како њима владате и колико сте спремни и способни да их користите за реализацију својих интереса (!).

Појава интернета, као извршне алатке масовних комуникација, доказала је да је он био у праву. У сваком тренутку можемо се наћи на неком сајту с друге стране земљине кугле. С пријатељима и рођацима, који су раније били незамисливо далеко, комуницирамо преко вибера или вотсапа, али и мејлом, месенџерима на друштвеним групама, уклањајући тако привид раздвојености, али и приватности.

Но, овде се не бавимо предностима живота у глобалном селу, већ ружнијом страном тог начина комуницирања. Када је Енди Ворхол, можда најавангарднији уметник који се појавио у историји уметности, рекао да ће ”у будућности свако имати својих петнаест минута светске славе”, мало ко је поверовао да је то могуће. Данас, када се не можете сакрити од Фејсбука или неке друге платформе, то је више него очигледно.

Шта друштвене мреже (social network) разликује од досадашњих начина комуницирања и због чега су оне толико моћне, а тиме и важне? Подсетимо се свима познатих чињеница о којима смо већ писали: друштвена мрежа је заснована на кибернетичком моделу комуницирања. Састоји се од мноштва чворишта која се стварају на основу позиција њихових чланова у друштву, ресурса које користе приликом комуницирања и циљева које имају.

Предуслов да би једна друштвена мрежа функционисала јесте интеракција њених чланова заснована на заједничким интересима.

То се остварује унутар мреже, у међусобном комуницирању. Користећи неки од хостинга, одређена група стално тежи да прошири домете своје мреже, упућујући поруке разних врста онима који су у ној пасивни, а имају приступ, или се још нису њој прикључили. Што су чланови убедљивији, то је мрежа масовнија и утицајнија. То је азбука мрежне комуникације.

Космос интернета (да га тако назовемо) јесте виртуелни простор који може такорећи у бескрај да умножава реални свет комуницирања. Један учесник у том ланцу може се појављивати у више мрежа, оне се пак могу уједињавати и деловати према својим интересима, итд. Када бисмо (теоријски) пребројали све припаднике друштвених мрежа, укупан збир би свакако износио више него што има корисника.

Данас присуствујемо реалности виртуелног света: свака област људске делатности може имати своју мрежу и функционисати унутар ње, трудећи се да прошири свој утицај. Све је могуће и све је дозвољено, ако доводи до зацртаног циља. И ако није противзаконито.

Облици друштвених мрежа
Навели смо већ да се оне формирају према интересима, потребама, расположивим ресурсима и зонама утицаја, социјалном статусу и личним позицијама. Те мреже даље се деле према непосредној тематици којом се баве па могу бити политичке, економске, финансијске, културолошке, забавне (гејмерске, музичке), војно-техничке, научне, колекционарске, еснафски специјализоване, али и комуникационе – за зближавање људи или пуку конверзацију усамљених душа.

Формирају се око почетних нуклеуса који у себи носе прави, почетни финансијски капитал, али и примамљивости у облику занимљивости или употребљивости заједничке теме. Основа за дружење је међусобно поверење засновано на личном искуству, утицају, харизми. Многа од познанстава настала у виртуелном свету брзо се преточе у реално упознавање и зближавање, са свим последицама и ризицима које такав начин повезивања са собом носи.

Као и у стварном животу, уосталом, само што утицаји и последице овако насталих веза имају значајно другачију конотацију и вредности. Утицајност мреже доводи до њеног енормног богаћења путем реклама, па тако добијамо и један од оговора на питање због чега је важно шта мисле Закенберг или Маск.

Када је реч о организационом моделу, друштвене мреже могу бити по начину организовања формалне и неформалне, а по моделу деловања вертикалне и хоризонталне. Када се оствари успешан модел комуницирања у једној друштвеној мрежи, неизоставно се у њу усељавају и сва друге појаве из реалног живота: криминал, завођење, крађе, али и типичне интернет преваре (преузимање профила, ”пецање”, спамовање, хаковање, итд).

Оне исто тако подлежу законским последицама, а оне могу бити ригорозније него у реалном животу јер мултипликују последице. Стога се не може рећи да су друштвене мреже само царство неодговорности, превара и лагодности. Напротив, због њихове моћи и утицаја и пишемо ове редове. Многи су се преварили мислећи да је монитор идеална заштита.

Свакако да има људи који сасвим нормално и комотно живе без фејсбука, истаграма, X (твитера), тик-тока, итд. Међутим, замислите да њих нема. Обришите их из своје главе и видећете каква ће празнина остати. Тачно онолика колико сте ви навикли да се путем друштвених мрежа обавештавате, утичете једни на друге, или једноставно комуницирате у недостатку бољег начина.

Друштвене мреже као оружје
Овде се нећемо бавити техничким и софтверским принципима рада и активације друштвених мрежа јер нисмо ИТ форум. Оно што је за нас интересантно јесте то како су се друштвене мреже претвориле у алатку, средство и оружаних снага. Ако се подсетимо основних модела организације која се примењује у оружаним снагама, видећемо да су они пресликани и у друшвеним мрежама!

То није теорија завере, већ логично преузимање успешног, вишемиленијумског начина комуницирања који путем субординације у вертикалној и хоризонталној равни остварује своје ратне циљеве. Стога је војска, без обзира на своју инертност, лако прихватила друштвене мреже као још једно од средстава.

О чему су размишљали творци друштвених мрежа како би успели у својој намери? Изазови су релативно једноставни, али траже много ресурса (новца, знања, креације):

Постављање мрежних чворова. Они се формирају око креативних појединаца и уредништва која имају своје администраторе и ниже уреднике. Уредништва прописују правила без којих се не може приступити мрежи. Та правила имају и своје рестриктивне клаузуле (опомена, полубан, бан, закључавање налога, блокирање), којима се штите од непожељних утицаја. Мрежа постаје пословни чинилац, а власник мреже је инокосни орган, законски одговорно лице.
Дефинисање циљних група. Оне се одређују према интересовању, квалитету, старости, положају у друштву, богаству и другим мерама друштвеног статуса (ако вам се на некој групи обраћају са ти, будите сигурни да то није питање простаклука, већ је реч о приступу млађој популацији). Што је већи распон година и интересовања, мрежа је успешнија.
Коришћење погодног модела визуелне комуникације. Он треба да буде графички и дизајнерски такав да се уклапа у кибернетички, општи модел који се може користити широм Земљине кугле, а при том релативно једноставан јер нису сви клијенти ИТ стручњаци.
Друштвене мреже као фактор глобализације
Именица глобализација долази нам из новолатинског (глобал – свеукупност, од именице глобус, односно Земљина лопта). Она представља процес повезивања економских и финансијских токова на светском нивоу; то је тежња ка уједињавању тржишта и ширењу економске активности на глобалне размере, изван националних граница, уз јачање међусобне зависности у светској економији. И шта ћемо сад? Од социолошког појма глобалан (планетарни, на светском нивоу, свестран, универзалан) који има и позитивну конотацију, дођосмо до пара, утицаја и моћи које богатство има!

Глобализам у економији јесте директан производ похлепе – и то не треба крити. Глобализација се врло брзо претворила у своју супротност и могла би се назвати ограничењем слобода. Иза глобалистичких тежњи брзо су изрониле жеље за супремацијом. То нисмо ми измислили, нити смо, као портал, антиглобалисти.

Социологија то доказује, а она је озбиљна наука. Какво је место друштвених мрежа у том процесу? Очигледно – веома важно, мада не и пресудно. За сада. Међутим, ако се опет сетимо водећих креатора у овој области, не можемо да негирамо колико су они близу томе да утичу на наше животе.

Подсетимо се ноторних чињеница: Колико пута вам се догодило да вам нека порука буде блокирана образложењем ”да је реч о узнемиравајућем садржају” или ”да порука крши правила заједнице”? Које заједнице? Којих правила и на основу чега су она срочена? Кад се то догоди како онда поступате?

Најчешће, управо онако како је продужена рука Великог брата (ово није иронична опаска) замислила и предвидела: своје следеће поруке ви ћете прилагођавати њима, уместо да се они прилагођавају вама! Не може краће од овога. Прилагођавајући се њима, ви почињете да се понашате по моделу који су они предвидели и конструисали. Даљи ток знамо.

Утицај друштвених мрежа је, очигледно, веома велики. Видели смо и гледамо то на ратишту СВО. Око сукоба који је сам по себи довољно трагичан, с већ сада огромним, готово несагледивим последицама, сјатиле су се бројне друштвене мреже. Типичан је пример апликације ”Телеграм”.

Реч је о клоуд сервису који је 2013. године у Лондону основао Павел Дуров (Павел Валерьевич Дуров), исти онај који је основао велику друштвену мрежу ”В контакте” (VK), руски пандан Фејсбуку. Поред разних података с ратишта, ова апликација извесно време била је идеално место за разне врсте превара.

Релативно брзо накупила је готово милијарду корисника! Хапшењем оснивача Дурова, 24. августа 2024. године на аеродрому Бурже у Паризу и пословна политика се променила и пооштрила. Свеједно, на њој се још увек могу наћи бројни снимци које корисници зову ”+18” због свог суровог садржаја.

Многе светске агенције не могу да замисле свој информатини програм без тријаже стотина хиљада порука које свакодневно стижу преко ове апликације – а она није једина. Израелска војска је одавно забранила коришћење Фејсбука својим војницима, а Русија је блокирала услуге апликације Viber. То раде и друге земље – по процени и потреби.

Свакако да то не може пресудно утицати на ток рата, али може представљати у тренутку, током неке операције, фактор изненађења и преваге. Колико смо до сада видели снимака неопрезних, хвалисавих војника на обема странама, који су својим или туђим животом платили цену својих ”15 минута славе”? Колико је акција пропало, или војника страдало, зато што се неко сликао не водећи рачуна шта се иза њега налази и да је његов профил одавно негде забележен и ”закључан”, спреман да се активира када дотични буде неопрезан?

Јасно је да ров неће освојити интернет-ратник из своје фотеље, већ мотивисани, огорчени, блатњави, неиспавани и гладни ратници на терену. Исто тако је јасно да људска патологија нема граница и да ћете у свако доба моћи управо на друштвеним мрежама видети снимке егзекуције, директан пренос смрти у реалном времену и друге гадости.

За то време у добро скривеним просторијама седе професионалци – аналитичари (али они, прави, а не блогери или инфлуенсери) и непрекидно посматрају приспеле снимке с друштвених мрежа. Класична контраобавештајна лекција: неко ће направити грешку и снимити нешто што не треба, као они дански новинари пре неколико месеци. Дефинитивно, мреже јесу једно од средстава оружаних снага.

Да ли да вас још уверавамо у то колико друштвене мреже могу бити опасне и непожељне на ратишту, супротно тежњама због којих су настале? Наравно да не морамо, јер је данас информатичка писменост нешто што се подразумева, али с тим творци глобалистичких тежњи и рачунају. Уосталом, почните да набрајате све мреже које знате. То набрајање обично се заврши после неколико најчешће коришћених група.

Међутим, превише људи је постало свесно какву моћ (и новац) оне са собом носе. Немојте се мучити, ми смо већ пребројали. Према најновијим показатељима, широм света тренутно функционишу 242 друштвене мреже (!), с најразличитијим могућим мотивима, интересовањима и – зарадом, наравно.

Долазимо и до одговора на почетно питање: зашто би један председник желео да купи велику и утицајну друштвену мрежу? Новац сигурно није мотив, мада га не треба занемарити. Утицај који може да се изврши преко ње, мењање колективне свести, јесте мотив и истинско средство моћи…А само се она рачуна у међусобном сукобу.

Source: Društvene mreže kao oružje: Kako su Fejsbuk, Telegram i TikTok postali nevidljive falange 21. veka?

5. април 2025.