Economy

Economic expert of the Center for geostrategic studies

In March of this year, I continued on this site a series of my articles dealing with the current analysis of the world economy, with a special view of Serbia and the Balkans, entitled WILL 2022 REALLY BE THE YEAR OF THE BEGINNING OF A GREAT TURNAROUND IN THE WORLD AND IN OUR COUNTRY?. The past period has confirmed the credibility of almost all the given predictions, and therefore fully answered the question from the title of the article. This one, as a logical continuation of the previous one, will also try to answer the crucial questions of our future survival, but in a slightly changed and more concise spirit, without burdening with superfluous economic indicators, which during this series of texts certainly were.

We transmit from the portal webtribune.rs

Од оснивања америчких Федералних резерви (Фед) пре више од једног века, сваки велики колапс финансијског тржишта био је намерно изазван политичким мотивима централне банке. Ситуација ни данас није другачија, пошто је јасно да Фед користи своје каматно оружје како би разбио оно што представља највећи спекулативно-финансијски мехур у историји човечанства, и то мехур који су саме Федералне резерве створиле. Светски разорни догађаји увек почињу негде на периферији, као у случајевима аустријског Кредитаншталта из 1931. године или пропасти Лиман брадерса септембра 2008. године. Одлука Феда од 15. јуна да уведе највећи појединачни скок каматних стопа за последњих 30 година (у тренутку када се финансијска тржишта већ урушавају) гарантује глобалну депресију, па и горе од тога.

Economic expert of the Center for geostrategic studies

The end of last year and the beginning of this year brought to the world quite clear hints of all the expected major changes and earthquakes, which I wrote about earlier in the series on the website geostrategy.club including my last article from September last year, HOT SUMMER AND EVEN HOTTER AUTUMN 2021. As the vast majority of my assessments and forecasts, both economic and political, turned out to be quite real, here I just wanted to point out some current phenomena and trends in the world and in our country, which will undoubtedly lead us to the answer to the question from the title of this article. Perhaps the outcome of the burning Ukrainian war, however, will most quickly lead us to the required answer, with all its far-reaching consequences? All the more, it is actually an open conflict between NATO and Russia, with NATO actually instrumentalizing Ukraine as its part and pushing it into an open conflict with Russia.

Од почетка објављивања мојих текстова на овом сајту, пратиоци и читаоци су могли да примете да сам скоро редовно бар дотицао ову много болну нашу тему, а поготову у тексту „Рат идеологија или ка здравом и савременом концепту развоја“ из марта ове године. Ако су донекле смутна и ратна времена 90 –тих била на неки начин оправдање за сва наша економска лутања и посртања, те транзициона у прве две деценије овог века дубоко омеђена неолибералним концептом који се морао строго примењивати; шта је са нашом садашњом економском мишљу, када, у интеррегнуму својеврсног светског престројавања, присуствујемо ломљењу водећих економских концепата и рађању истовремено неколико нових? Да ли је могуће да наша економска мисао и даље остаје тешки заробљеник дубоко посрнулог западног неолибералног концепта, где, осим часних изузетака Јована Душанића, Небојше Катића и још понеког нашег економисте, скоро нико не сме да се огласи са неком новом економском идејом, а поготово насушно потребним, новим концептом нашег развоја? Зар се сваки интелектуалац, у овом случају економиста, који пере руке од економије, па и политике, односно од најважнијих питања свог друштва, народа и државе, заправо не одриче самог свог интелектуалног, него и грађанског идентитета, схватајући ова кључна питања туђим? - како то у парафразираној форми истиче један од наших аутора.

Written By: Miloš Zdravković

Европска енергетска криза искристалисала је неке нове релације. Русија је „освојила” економски простор, који јој заправо и припада у Европи. У геополитичком надметању економија побеђује. Транзит гаса кроз Северни ток 1 и 2 оставља скоро шест пута мањи угљенични отисак од коришћења украјинских гасовода. Тактика САД да за скупу нафту окриве ОПЕК+ а за скуп гас Русију пропала је. А ЕУ ће морати да се суочи и са чињеницом да је азербејџански гас из каспијских налазишта све више руски.

Протеклих дана и недеља је баш све, као и увек, испливало на површину. Па и узроци европске енергетске кризе.

After a time distance of over half a year from my texts on this site, "one look at 2021. year " from December 2020. and " the grim and ominous winter of 2021. "in March of this year, I thought it was time for a new cross-section and a summary of the current predictions of economic and political developments, both world and ours. The order of topics covered has been partially corrected, and the latest cross-section of the economies of the non-Western world, primarily Russia and China, is now given within the first chapter. In general, on a significant scale, the predictions proved to be accurate and realistic, except obviously the pace and dynamics of certain economic and political developments and events in the world and in our country, but certainly, on a predominantly large scale, it was conditioned by the prolonged effect of the ongoing pandemic, the movement of which is almost impossible to predict. All odds are that the announced tectonic earthquake dynamics will only prolong within a year of the forecast, i.e. spring and summer 2022., with a completely unclear timeline, perhaps, in some forms, and until the year 2025. What is certain, these tectonic changes will change the existing world beyond recognition, bringing a completely new constellation of World Economic and political power, which will certainly reflect on the Balkans and Serbia itself.

Written By: Miloš Zdravković

"Више је него очито да се приватни капитал настоји убацити у лукративни енергетски бизнис. Питање је под којим условима и како ће држава (не само Србија,већ цео регион) одредити правила игре. Ако ће се законске процедуре одвијати као што је државна администрација из раздобља после 2000. омогућила бескрупулозно богаћење углавном страних инвеститора у циљу увођења обновљивих извора енергије, лоше нам се пише".

И док централне европске власти у Бриселу планирају прелазак на „зелену“ енергију, у Европи се распламсава енергетска криза. Због недостатка гаса, драматично су скочиле не само његове велепродајне цене, већ и цене електричне енергије. У неким земљама Европске уније подижу се цене комуналија за обичне грађане, а у другима смањују порезе како “зелени удар” не би шокирао обичне  људе.