Страх или компромис: где је нестало свештенство?
Саопштење за јавност: Српско национално веће КиМ, Народни покрет Срба са КиМ „Отаџбина“ и Српски национални форум
Пре пар дана, у понедељак, верници Српске православне цркве обележили су Богојављење, један од највећих хришћанских празника, у спомен на дан када је Свети Јован Претеча крстио Исуса Христа у реци Јордан. Тим поводом, велики број верника, у складу са традицијом и црквеним правилима, учествовао је у пливању за Часни крст.
Централно обележавање манифестације и ове године одржано је на језеру Газиводе. Нажалост, као и претходних година, верници су то учинили без благослова цркве и без присуства свештенства.
Епархија рашко-призренска је, „из безбедносних разлога“, како је наведено у њиховом саопштењу, и ове године одбила да преузме одговорност за организацију и учешће у Богојављенском пливању за Часни крст на језеру Газиводе. Како су навели, „на локацији код бране тренутно не постоје услови који би омогућили безбедно одржавање овог догађаја“, уз образложење да су температуре изузетно ниске и да је дубина језера на том месту већа од 100 метара.
Тако су црквени великодостојници још једном пронашли оправдање да се удаље од свог стада, препуштајући вернике самима себи и Богу. А Бог је, као и до сада, био милостив: више од 300 пливача — жена, мушкараца, младих и старих, међу којима и деце (најмлађи учесник имао је шест година) — као и више од хиљаду присутних верника, достојанствено су одбранили част и веру својих предака.
Епархија је први пут одустала од учешћа у организацији ове манифестације на северу Косова 2024. године, такође уз образложење да је разлог безбедност. Ово је, дакле, трећа година заредом да се пливање за Часни крст на језеру Газиводе одржава без благослова и присуства свештенства. Организацију манифестације, као и претходне две године, преузео је Дом културе „Стари Колашин“ у Зубином Потоку, док је Епархија празник обележила литургијама у црквама и манастирима широм Косова и Метохије.
Зачуђујуће је да су црквени великодостојници Епархије рашко-призренске последњих година толико забринути за безбедност верника када су у питању велике црквене манифестације. Посебно разочарање изазвало је то што је пре три године епископ рашко-призренски, тадашњи владика Теодосије, по први пут прекинуо традицију и парастос српским јунацима, уместо на Газиместану, одржао у порти манастира Грачаница — такође уз слично образложење. Чак ни 1999. године, под претњом албанских терориста, блаженопочивши патријарх Павле и владика Артемије нису одустали од парастоса на Газиместану.
Шта се данас дешава са црквеним великодостојницима Епархије рашко-призренске? Куда је кренуо митрополит Теодосије? Зар ништа у њему није остало од онога чему га је учио његов духовни отац, владика Артемије?
Зашто није било свештенства на Газиводама и на другим местима где су се окупили верници? Да ли је могуће да се митрополит уплашио „хладноће и безбедносне ситуације“ или је нешто друго у питању?
Да подсетимо митрополита Теодосија на речи његовог духовног оца:
„Свети мученици нису бринули за страх, нису бринули ни о капи, ни о глави… Данас, нажалост, свако има нешто да изгуби: монаху ће одлетети капа, свештенику ће бити одузета парохија, можда ће добити гору, са мање прихода, епископи — таман посла да буду лишени епархије. Све зарад исповедања вере, а на то се не сме дирати. Народ је неупућен, али монаси и црквени великодостојници позвани су да веру проповедају, штите и бране. Нажалост, они иду на компромис. Зар је капа важнија од вере? Нека лети и глава, али вера остаје.“
И на крају, питање за митрополита Теодосија:
Зашто епископ није са својим стадом? Са ким то митрополит, када је вера у питању, прави компромисе?
Photo by Tanjug
23. јануар. 2026.
