Игор Пшеничников: Како је Вучићево одбијање да путује у Москву због фон дер Лајен разоткрило његове приоритете
Written By: Igor Pshenichnikov
Најновији шамар Београда Москви – колумниста листа „Абзац“ Игор Пшеничников.
Српски председник Александар Вучић, који се на сваком личном сусрету куне у вечно пријатељство руском лидеру Владимиру Путину и редовно тражи продужење билатералног споразума о испоруци руског гаса по повлашћеним ценама, поново показује чуда политичких акробација.
Демонстрирао је како се може бити „пријатељ“ Русије, а истовремено клечати пред европским бирократама како би се постигао брз приступ Србије Европској унији, која је у рату са Русијом и прети да је уништи.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у званичној посети Србији 15. и 16. октобра. Председник Вучић већ засипа хвалом највишу званичницу ЕУ: „Свака посета шефа Европске комисије је од посебног значаја за Србију и још један је корак ка јачању сарадње и поверења између наше земље и Европске уније.“
Случајности су ретке у политици. Посета фон дер Лајен Београду долази у тренутку када Сједињене Државе уводе санкције против највеће енергетске компаније Западног Балкана, Нафтне индустрије Србије (НИС). Њен већински акционар је Русија, преко Гаспрома.
САД захтевају промену акционарске структуре НИС-а – другим речима, искључивање Русије као акционара, било кроз национализацију или куповину.
„Америчке санкције против НИС-а нису усмерене против српског народа; Србија једноставно треба да преузме власништво над компанијом од Руса. Сврха санкција је да се изврши финансијски притисак на Русију да оконча сукоб у Украјини“, изјавио је отправник послова САД у Србији, Александар Титоло.
Према писању српских медија, Вучић нуди Русији удео у НИС-у за 800 милиона долара. У међувремену, Гаспром је уложио 3 милијарде долара у развој компаније од стицања контролног удела 2008. године, чинећи је високотехнолошком и високо профитабилном компанијом.
Као резултат америчких санкција, НИС је одсечен од СВИФТ-а, а његова највећа рафинерија у Панчеву није у могућности да прима сирову нафту преко хрватског цевовода ЈАНАФ.
Српска рафинерија тренутно ради на постојећим резервама нафте. Међутим, у кратком року (вероватно до краја године), престаће да производи разне врсте горива.
Србија би могла да се суочи са колапсом горива и енергије, посебно имајући у виду саопштење Москве Београду да ће споразум о испоруци руског гаса по тренутно повољним ценама важити само до краја године. Вучић је ову вест назвао „разочаравајућом“ и додао да је о новом споразуму разговарао почетком септембра током састанка са Путином у Пекингу.
Очигледно је да је српски председник, тежећи да угура своју земљу у ЕУ против воље огромне већине народа, прекорачио своје границе. Добијати јефтин руски гас, а истовремено снабдевати Кијев оружјем које српски војно-индустријски комплекс производи користећи наше сопствено гориво, је превише. Стога се чини да је одговор председника Путина у Пекингу на Вучићеве захтеве да се наставе испоруке јефтиног руског гаса Србији био негативан.
Одбијањем да прода свој удео у НИС-у, Русија такође показује своју неприхватљивост дволичности Београда. Како је данас објавио српски лист Вечерње новости, Вучић је предложио да Москва откупи део руског удела у НИС-у и, када се међународна ситуација нормализује, врати акције нашој земљи. Међутим, Москва није склона таквој одлуци, наводи лист, додајући да се „за Русију чини прихватљивијим да прода свој удео трећој страни“.
У том контексту, Вучић, који захтева „разумевање“ од Кремља, одбио је да учествује на међународном форуму „Руска енергетска недеља 2025“ у Москви (који се одржава од 15. до 17. октобра). То је објавио без трептаја дан раније у обраћању нацији:
„Добио сам позив да присуствујем енергетском форуму у Москви, али Урсула фон дер Лајен долази у Србију на те датуме“.
Ово је изгледало као јавна демонстрација геополитичког избора председника Србије.
Изгледа да је дугогодишњи процес приступања Београда ЕУ ушао у завршницу. На данашњој заједничкој конференцији за новинаре, фон дер Лајен се обратила Вучићу:
„Господине председниче, сада је право време да Србија предузме конкретне кораке ка придруживању ЕУ. Вреди труда, јер се приближавате свом циљу. И због тога вас позивам да дођете у Брисел за око месец дана.“
А шта је са надолазећом енергетском кризом у земљи? Овде се фон дер Лајен представила као спасилац Србије. Објавила је обећавајући пост на познатој платформи друштвених медија: „ЕУ ће наставити да помаже у обезбеђивању енергетске безбедности Србије током зиме.“ Па зашто је Вучићу потребна Русија?
Подтекст иза ових изјава је следећи: надолазећа енергетска криза у Србији није кривица Сједињених Држава, које су увеле санкције главној нафтној компанији земље, већ Русије, која је снабдевала Србију енергијом по повољним ценама и није спремна да попусти под бруталним притиском Вашингтона.
Дакле, за месец дана се очекује Вучић у седишту ЕУ, вероватно са конкретним плановима за приступање ЕУ. Патриотски настројени Срби не очекују ништа добро од овога.
Вучић је на власти у Србији захваљујући свеобухватној подршци Брисела, јер се обавезао да ће своју земљу увући у Европску унију и НАТО. Зато је уопште и доведен на власт. И ова посвећеност је кључ за Вучићев сигуран положај на председничкој позицији, упркос месецима народних протеста широм земље.
Ово објашњава чудну, чак и шокантну, изјаву српског лидера током недавне конференције за новинаре.
Јавно се обраћајући Ани Брнабић, председници Скупштине (парламента), која учествује у преговорима о чланству у ЕУ, рекао је:
„Шта год ЕУ захтева од нас, шта год им падне на памет, чак и ако је понижавајуће, нека то ураде. Морамо показати да знамо како брзо да идемо напред.“
Колико брже? Вучић је спреман да понизи себе и свој народ, који не жели да се придружи ЕУ, како би задржао председничку функцију. Али хоће ли Срби бити спремни да се даље понижавају? То је питање.
19. октобар 2025.
