Мехди Хонардидех: Европска унија између признања Палестине и подршке Израелу- Политика двоструких аршина
Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана
У последњим данима појавили су се извештаји из Европске уније који указују да би ЕУ могла признати независну Државу Палестину. Који су детаљи ове мере и да ли она није у супротности са континуираном испоруком оружја од стране европских држава ционистичком режиму?
- Европска унија се тренутно налази под утицајем широког незадовољства јавности због злочина почињених током конфликта у Гази. Према истраживању које је спровео институт „Европол“, 68% грађана ЕУ подржава обуставу продаје оружја ционистичком режиму, а 57% подржава хитно признање државе Палестине.
- Овај притисак јавности, у земљама као што су Шпанија, Ирска и Белгија — које предњаче у једностраном признању — довео је до промена у званичној политици. ЕУ, како би очувала поверење јавности и спречила ескалацију друштвених немира (попут масовних демонстрација у Бриселу и Берлину), окренула се овој политичкој опцији.
- Истовремено, треба напоменути да је признање Палестине од стране европских држава условљено прихватањем одређених безбедносних одредби, које укључују:
- Потпуно разоружање Хамаса и других покрета Отпора, у складу са предлогом Европске комисије о демилитаризацији Газе и Западне обале;
- Званично признање од стране Палестине права државе Израел да постоји у границама из 1967. године;
- Успостављање безбедносне сарадње са Израелом у области борбе против тероризма, слично постојећим споразумима ЕУ о полицијској сарадњи са Рамалом; ове услове палестинске организације одбацују, јер разоружање сматрају укидањем легитимног права на отпор.
- Међутим, ова мера се суочава са контрадикцијама у креирању политике ЕУ, као што је продаја оружја, јер статистика показује да је у 2024. години продато око 8,6 милијарди америчких долара вредности оружја ционистичком режиму од стране европских актера.
- Продаја оружја од стране Европљана дефинише се у оквиру „легитимне самоодбране“ Израела, док признање Палестине функционише као средство притиска за оживљавање решења о „две државе“. Ова дволичност произилази из унутарсавезничких разлика и утицаја ционистичких лобија у земљама као што је Немачка.
- С друге стране, треба узети у обзир да, упркос израженој намери да се призна Палестина, не постоји конкретан план за одређивање граница и повратак избеглица. Званични став ЕУ до сада је остао нејасан у погледу резолуција Савета безбедности 242 и 338 (границе из 1967), одређивања статуса Јерусалима и права на повратак избеглица.
- Државе као што су Мађарска и Аустрија залажу се за прилагођавање граница у складу са „чињеницама на терену“ (укључујући јеврејска насеља), док неке земље попут Шпаније инсистирају на Зеленој линији из 1967. године. Ове разлике спречавају представљање јединственог плана.
- Треба напоменути да крајње десничарски и конзервативни токови, користећи изразе као што су „награђивање тероризма“, „Палестина као претња безбедности Европе“ и подсећање на Холокауст, противе се плану признања Палестине.
- Насупрот томе, групе као што су Социјалисти и Демократе, Зелени и други верују да је признање Палестине једини начин да се заустави структурно насиље, ојачају умерени палестински токови, спречи ционистички апартхејд и слично.
- Очекује се да ће Израел, као реакцију на потенцијалну меру ЕУ, предузети следеће кораке:
- Обуставити безбедносну сарадњу са ЕУ у областима борбе против тероризма и миграција;
- Интензивирати изградњу насеља на Западној обали као одмазду;
- Укључити се у лобирање у Конгресу САД ради увођења санкција државама које признају Палестину, слично закону „Stop Palestinian Aid Act“;
- Истовремено, уз помоћ докумената Пентагона, појачати представљање иранске претње како би се скренула међународна пажња.
Source: Center for Geostrategic Studies
