Драгана Трифковић: Од Христа до ЦИА, геополитичка трансформација Цариграда
Dragana Trifkovic, Director General of the Center for geostrategic studies
Западни центри моћи у жељи да задрже привилеговану позицију у светској архитектури, започели су геополитичку борбу у којој користе сва могућа средства која су на располагању. Једно од њих је и религија коју су претворили у инструмент геополитичке борбе. Ова борба огледа се кроз тежње западних центара моћи да ослабе све оне који представљају опасност по глобалну доминацију САД. Завршетак Хладног рата и компромисно повлачење СССР дали су за право САД да сматрају себе победником. Међутим уместо обећаног примиривања супротстављености и процвата демократије, уследила је експанзија западних сила (кроз НАТО) која је довела до ескалације сукоба на Балкану, Блиском истоку и Украјини.
Доктрина Волфовица: темељ америчке спољне политике
Многобројни аналитичари познати светској јавности, коментаришући америчку политику, наводе на помисао да је дошло до промене у спољној политици САД. Заправо спољна политика САД је проузроковала глобалне промене, дестабилизацију као и појаву сила отпора, али сам концепт ове политике се није мењао без обзира на промену власти у Белој кући. Како то стално истичу поједини амерички добри познаваоци система, спољну политику САД и даље усмерава спорна доктрина Волфовица, која се надовезује на раније доктрине спољне политике. Она је под називом „Смернице за планирање одбране за 1994–1999“ објављена 1992. године у часопису The New York Times и садржи стратешке правце за очување САД као глобалне суперсиле. Главни циљ ове доктрине је спречавање појаве било које друге силе која би представљала изазов за америчку доминацију – било у Европи, Азији или на постсовјетском простору.
Уколико анализирамо потезе Доналда Трампа (слање оружја Украјини, напад на Иран и др.) закључићемо да се они сасвим уклапају у циљеве доктрине Волфовица и препоруке да САД треба да делују самостално без обавезе да делују унутар међународних институција као и да Америка има право да превентивно делује војно против држава или актера који би у будућности могли да угрозе њене интересе. Доналд Трамп је у великој мери изневерио очекивања својих гласача, јер делује супротно у односу на своја предизборна обећања. Америчка јавност сада отворено коментарише да су и сами жртве ционистичких планова и да израелске елите контролишу САД. Уколико узмемо у обзир хибридни карактер ратних дејстава доћи ћемо до закључка да се слични механизми дефинисани кроз доктрину Волфовица примењују и на другим пољима сукобљавања, као што су економско, психолошко, информационо, религијско итд.
Хибридни ратови: религија као инструмент сукоба
Из тог разлога глобалистички центри моћи сматрају православље реметилачким фактором за остваривање светске доминације, посебно што ова вера чини темељ државности Русије коју виде као главног геополитичког противника. Америчка дубока држава води рат против православља користећи све инструменте који су на располагању истовремено подстичући вековне амбиције Ватикана да оствари папски примат над православљем и Фанара који жели да поврати историјску улогу „Васељенске патријаршије“. Мајкл Ворен сарадник америчког часописа „The American Conservative“ у тексту под називом „Човек ЦИА-е у Константинопољу“ објашњава везе америчке обавештајне службе са Константинопољском патријаршијом које постоје већ деценијама. Из хронологије развоја веза ЦИА и Фанара уочљиво је да су се оне развијале на бази обостраних интереса. САД су увиделе могућност да Фанар користе као инструмент борбе са геополитичким противником – Русијом, а Константинопољска патријаршија могућност да има моћног „заштитника“ као и финансијска средства. Тиме је Фанар де факто „продао веру за вечеру“ и постао рушилачки фактор унутар православља што је посебно уочљиво у деловању патријарха Вартоломеја, рушењу канона, давања томоса расколничкој „Православној цркви Украјине“, подстицању насиља над канонском Украјинском православном црквом итд.
Цариград и Вашингтон: осовина политичке симбиозе
Цариградска патријаршија већ дуже време има блиске односе са америчким политичким структурама, посебно са Стејт департментом и безбедносним агенцијама (често алудирано кроз појам „ЦИА патријарх“). Патријарх Вартоломеј је заузео став у коме инсистира на томе да Цариградска патријаршија има „посебна права“. „Претензије на посебна права и привилегије са стране Цариграда постојале су и раније, али данас се изражавају у најрадикалнијем облику. Дошло је до тога да неки упорно захтевају да се патријарх Вартоломеј назива не „први међу једнакима“, већ „први без једнаких“, што нема основа ни у свештеним канонима ни у Црквеном предању. Раст ових тенденција изазвао је забринутост у породици Православних Цркава“ – изјавио је Митрополит запорошки и мелитопољски Лука на Међународној конференцији „The Patriarchate of Constantinople as an instrument of politics, the destructive activity of Patriarch Bartholomew“, организованој од стране Центра за геостратешке студије у Београду.
Патријарх Вартоломеј – духовник или агент?
Без обзира на многобројне критике и осуде патријарх Вартоломеј не намерава да обустави своју рушилачку делатност. Чак иако су разоткривене многе тајне из прошлости (објављена архивска документа ЦИА која разоткривају везе ове обавештајне агенције и Фанара), Фанар потпуно игнорише чињенице и понаша се као да он једини поседује монопол над истином. Најављена посета патријарха Вартоломеја САД за септембар потврђује да су новац и моћ главне идеје водиље Фанара и да се то више чак и не скрива. Сам избор Ендруз ваздухопловне базе као тачке доласка патријарха Вартоломеја има симболичну тежину – она се користи за високе званичнике и показује ниво протоколарне озбиљности који САД придају овој посети.
Ово са америчких позиција има утемељења у томе што на патријарха Вартоломеја посматрају као на политичку личност јер је читав Фанар постао инструмент геополитике. Из тог разлога најављено је да ће се патријарх прво састати са америчким председником Трампом, члановима Конгреса и Стејт департмента.
Раније учешће патријарха Вартоломеја на политичким догађајима као што је нпр. „мировна конференција“ у Швајцарској коју је сазвао Владимир Зеленски, такође потврђује његову политичку функцију. Закључну декларацију са ове конференције потписали су представници разних држава, али и Вартоломеј након чега се поставило питање о његовом међународно-правном и државном статусу од стране Турске. Патријарх Вартоломеј као грађанин Турске својим деловањем крши међународно-правне договоре присвајајући себи, уз подршку Стејт департмента, надлежности и функције које му не припадају. Исто то чини и на црковном пољу.
Златни крст или дугина застава: идеолошке метаморфозе Фанара
Поставља се питање који су главни циљеви предстојеће посете патријарха Вартоломеја САД. Један од главних циљева је реафирмација веза са републиканцима, након повратка Трампа у Белу кућу. Фанар настоји да осигура своју позицију главног геополитичког играча запада у православљу, који се супротставља утицају Москве. С обзиром на то да су се патријарх Вартоломеј и архиепископ Елпидофор позиционирали као препознатљиви поборници „америчке демократије“ проповедајући „зелену екологију“ и „LGBT права“ сада имају потребу да своје улоге прилагоде конзервативној публици Трампа. Са тим у вези архиепископ Елпидофор који се до јуче огртао LGBT заставом и благосиљао хомосексуалне бракове, доживео је „метаноју“ након промене власти у САД. Сетио се цара Константина и препознао је Трампа као његовог наследника те му је уручио златни крсти. На свечаности поводом „Дана независности Грчке“ Елпидофор је предао крст Трампу уз следеће речи: „Подсећате ме на великог римског цара Константина Великог. Велика ми је част да вам поклоним овај свети крст, управо онај симбол који је довео цара Константина до победе“. Изразио је наду да ће Трамп донети „мир целом свету и учинити Америку непобедивом“.
Овиме је грчки архиепископ још једном демонстрирао поданички положај Фанара према САД, али и невероватно одсуство достојанства и савести, те крајњу бестидност захваљући чему преко ноћи може да замени заставу дугиних боја златним крстом.
Цариград против Москве: геополитички раскол у православљу
Још важније питање за Фанар је проналажење нових новчаника у САД с обзиром на то да грчка мањина у Истанбулу није велика и да Цариградска патријаршија има мали број верника. Стога се велики део њеног опстанка и утицаја ослања на финансијску подршку из САД укључујући и грчку дијаспору. Из најаве догађаја којима ће патријарх Вартоломеј присуствовати у САД, поред државних институција значајну улогу у посети имају невладин сектор као и пословне компаније. Предвиђено је присуство Вартолеомја Самиту Конкордија, који окупља светске лидере у бизнису, влади и непрофитним организацијама. Поред тога завршетак посете биће крунисан опроштајном вечером „коју организује архиепископ Елпидофор у знак захвалности рабину Артуру Шнајеру, оснивачу и председнику Фондације „Апел савести“, уз подршку компаније „Каламос инвестментс“ у Рокфелер центру“. Јасно је да је један од главних циљева посете да се обезбеде нови донатори и савезници за Фанар, у чему нема никакве селекције те су прихватљиви сви од зелених еколога и LGBT заједнице до рабина и Рокфелера.
Сама посета, и њени симболи, представљају демонстрацију међународне подршке Цариграду у борби за „првенство“ у православљу. С обзиром на већ постојеће тензије посебно после стварања раскола у Украјини, ова посета може да се посматра и као: слање поруке Москви да Вартоломеј има моћне савезнике, наставак раздвајања православља на прозападни и проруски блок.
Conclusion
Савремени геополитички процеси показују да ниједна сфера људског деловања није изолована од утицаја глобалних центара моћи, па ни религија. Пример Цариградске патријаршије, која је од вековне духовне престонице прерасла у инструмент политичке манипулације, најбоље илуструје колико дубоко је религијски фактор укључен у стратешке пројекте Запада. Патријарх Вартоломеј и Фанар се више не понашају као чувари канонске традиције, већ као геополитички актери чији је задатак да служе интересима Вашингтона, често на штету јединства православног света.
Уместо да гради мостове, Фанар руши темеље вековног поретка у православљу, отварајући врата дубљем расцепу и конфронтацији. Претварање вере у инструмент геополитике, замена догме прагматизмом, и везивање за моћ и новац, доводе до губитка ауторитета и духовног кредибилитета. Посета САД није само дипломатска рутина – она је симболички гест дубоке трансформације: од Христовог учења ка циничној реалполитици.
Историја Цариграда је истовремено и упозорење: када се духовна власт подреди световним амбицијама, губи се не само аутентичност, већ и божански благослов. У том контексту, пред православљем је изазов да остане верно својој суштини – и да одоли притисцима невидљивих центара моћи.
Source: Center for Geostrategic Studies
20. јул 2025.
Instructions:
https://www.archives.gov/files/declassification/iscap/pdf/2008-003-docs1-12.pdf
https://www.jewishvirtuallibrary.org/paul-wolfowitz
https://www.theamericanconservative.com/the-cias-man-in-constantinople/
https://geostrategy.rs/sr/cia-patrijarh-dolari-i-tron/
https://geostrategy.rs/sr/dragana-trifkovic-patrijarh-vartolomej-saucesnik-u-napadu-na-pravoslavlje/
