УН на раскршћу: критика вета, америчке хегемоније и ционистичке агресије у фокусу 80. заседања Генералне скупштине
Пише: Мехди Хонардидех, политички аналитичар и стручњак за међународне односе – Иран
Наративна анализа 80. заседања Генералне скупштине Уједињених нација:
Платформа за критику неактивности УН, једностраности САД и ционистичких злочина
Увод
Уједињене нације, које себе представљају као чувара светског мира и које су основане са том сврхом, понекад су постале инструмент у рукама глобалних сила, активно подржавајући њихове интересе. Основна филозофија постојања УН требало би да буде заснована на неговању и промоцији мира и стабилности широм света. Међутим, постојање Савета безбедности, у којем пет држава има право вета, суштински је поткопало ту филозофију у очима многих држава чланица. Та структурна неравнотежа је у бројним случајевима довела до једностраних акција појединих држава, нарушавајући легитимитет УН као непристрасног актера.
Генерална скупштина УН, која се одржава сваке године у септембру, представља значајан форум за светске лидере да изразе своје ставове о глобалним питањима. Овогодишње, 80. заседање било је посебно запажено, јер је постало место за широку критику — не само структурних недостатака УН и њене перципиране неактивности, већ и насилних политика појединих глобалних актера и двоструких аршина сила које тврде да бране вредности УН. Многи лидери су отворено осудили ћутање УН о кључним светским догађајима, при чему су најоштрије критике биле упућене ционистичком режиму и влади САД због њене непоколебљиве подршке том режиму. Обим овог негодовања био је очигледан када је значајан број држава чланица напустио салу током говора израелског премијера Бењамина Нетањахуа.
Упркос растућој глобалној критици експанзионистичких и агресивних акција САД и њених савезника, неефикасност међународних институција и недостатак механизама за спровођење одлука учинили су те примедбе углавном неефикасним. Оно што је овогодишње заседање учинило посебним јесте оштра и колективна осуда пасивности УН пред хитним глобалним кризама.
Овај талас критике потврђује дугогодишње ставове Исламске Републике Иран и доследне ставове њеног руководства, које већ деценијама указује на неправедну и неуравнотежену природу система УН, посебно Савета безбедности и механизма вета.
Уједињене нације и глобалне кризе Неколико глобалних криза показало је све мању улогу УН због њене неспособности да их ефикасно реши:
Криза у Гази: Две године након почетка рата у Гази, скоро 70.000 Палестинаца је убијено, а безброј других рањено. УН није успела да усвоји ниједну обавезујућу резолуцију којом би осудила израелски режим или зауставила рат. Свака предложена резолуција била је блокирана ветом Сједињених Држава. Као резултат тога, Савет безбедности је постао пасивни посматрач, омогућавајући Израелу да делује некажњено. Многи верују да су обим и бруталност израелског напада директно повезани са неспособношћу УН да предузме значајне мере. Да је УН одиграла одлучнију улогу, такво уништење и глад можда би били избегнути.
Рат у Украјини: УН још увек није успела да успостави конкретан механизам за окончање сукоба у Украјини. Напредак је стално блокиран због умешаности неколико чланица Савета безбедности у рат, што доводи до сложеног застоја који поткопава све напоре за изградњу мира.
Ционистичка агресија ван Палестине: Након догађаја од 7. октобра, израелски режим је извео серију напада — укључујући ударе на Иран и Катар — под ћутљивим надзором УН. То поново показује неспособност организације да делује као кредибилан глобални актер у суочавању са агресијом.
Јавно мишљење о Уједињеним нацијама Недавна анкета америчког медија Politico, објављена уочи последње седнице Генералне скупштине УН, указује на растуће разочарање јавности у ефикасност УН у решавању глобалних криза. Неуспеси организације у местима као што су Палестина, Сирија и Украјина изазвали су широку забринутост, посебно међу земљама у развоју као што су Индија, Бразил и Јужна Африка, које сада захтевају реформу Савета безбедности ради правичније заступљености.
Земље попут Кине, Русије и Ирана такође су критиковале подложност УН утицају Сједињених Држава, док санкционисане државе тврде да су међународне институције инструментализоване за политички притисак.
Позивајући се на истраживање Gallup-а, Politico наводи да, иако 60% Американаца и даље сматра УН неопходном институцијом (проценат који је опао током последње деценије), чак 63% верује да је неефикасна у решавању глобалних проблема.
Платформа за осуду неактивности УН, једностраности САД и ционистичких злочина Овогодишње заседање Генералне скупштине било је обележено јасним порастом противљења Сједињеним Државама и израелском режиму. Кључне области критике укључују:
Осуда једностраности САД: Председници Кине, Бразила, Чилеа, Колумбије и Перуа истакли су да је мултилатерализам неопходан за решавање глобалних криза. Упозорили су на опасности од рата и кршења људских права које произилазе из једностраних акција. Председник Кине нагласио је да се глобални проблеми могу решити само кроз сарадњу и поштовање националног суверенитета.
Директна критика САД и Израела: Иако је Иран дуго био међу ретким државама које отворено критикују САД и Израел, ове године бројне земље придружиле су се том ставу. Лидери из Латинске Америке искористили су Скупштину као позорницу за осуду хегемонистичке спољне политике САД и злочина Израела у Гази.
Председник Чилеа, Габријел Борич, предложио је да се израелски премијер Бењамин Нетањаху процесуира пред Међународним кривичним судом, назвавши трагедију у Гази „хуманитарном катастрофом“ сличном Холокаусту. Осудио је и бомбардовање Ирана, позвавши на универзалну примену међународних норми.
У храброј реакцији на изјаве председника САД Доналда Трампа, изнете истог дана, Борич је оптужио Трампа за негирање климатских промена, поткопавање мултилатерализма и ширење лажи — што је изазвало овације у сали.
Председница Перуа, Дина Болуарте, осудила је недавне војне акције САД и Израела, нагласивши да је напад на државу или убијање цивила неприхватљиво у било којим околностима. Упозорила је да незаустављена мржња може довести до будућих геноцида.
Глобална осуда израелског режима: Кулминација антиизраелског расположења догодила се током говора Нетањахуа, када је већина делегација напустила салу, оставивши га да се обрати готово празној дворани.
Председник Колумбије, Густаво Петро, одржао је снажан говор у којем је предложио формирање „Глобалне спасилачке армије“ за ослобађање Палестине — иницијативу која би била одобрена од стране Генералне скупштине без права вета. Изјавио је да је дипломатија подбацила и позвао на хитну акцију ради заустављања геноцида у Гази.
Петро је директно оптужио САД и НАТО за поткопавање демократије и оживљавање ауторитаризма на глобалном нивоу, чак позвавши на правне поступке против америчких званичника, укључујући Трампа, због њихове улоге у регионалним сукобима као што су операције против наркотика у Карибима.
Редефинисање глобалних улога и напуштање хегемоније САД Многе државе поновиле су став да свет прелази из униполарног у мултиполарни поредак и да ниједна земља не би требало да диктира глобалну политику. У говору кинеског премијера истакнут је став Кине о:
- Подршци мултилатерализму и глобалној сарадњи;
- Одбацивању менталитета Хладног рата и игре са нултом сумом;
- Јачању УН као стуба међународног поретка;
- Промоцији Иницијативе за глобално управљање (GGI) ради праведнијег светског система;
- Приоритету климатских промена, одрживог развоја и заједничке одговорности;
- Усклађивању националних интереса са колективним глобалним циљевима.
Ставови имама Хомеинија и ајатолаха Хаменеија о неправедном глобалном поретку
Од Исламске револуције у Ирану, супротстављање једностраности САД и дискриминаторном праву вета унутар УН представља централну политику Исламске Републике.
Имам Хомеини, оснивач Исламске Републике, сматрао је међународне организације инструментима глобалних сила, створеним ради доминације над слабима и експлоатације потлачених. Познат је по изјави: „Ове организације су основане од стране моћних да би владале слабима и исисавале крв потлачених. Никада нисмо видели да бране права слабе нације или потлаченог народа као што је наш.“
Он је критиковао западне владе и међународне институције због приоритизовања интереса глобалних сила, назвавши те организације обманом, створеном да завара слабије државе. Упоредио је систем вета у УН са законом џунгле — тврдећи да чак и животиње у џунгли делују праведније, јер не примењују насиље селективно.
Ајатолах Хаменеи је, током сусрета са генералним секретаром УН Бан Ки Муном 2012. године, изјавио: „Нажалост, структура Уједињених нација је погрешна. Најагресивније силе на свету — оне које поседују и које су користиле нуклеарно оружје — имају доминацију над Саветом безбедности.“
Он је такође критиковао Међународну агенцију за атомску енергију због неспособности да помогне Ирану у складу са својим мандатом, већ је, напротив, стално подривала његову позицију.
Више председника Ирана користило је платформу УН да истакне ове неправде. Данас, више него икада, глобална заједница се чини усклађеном са дугогодишњим позивима Ирана на темељне реформе унутар Уједињених нација, Савета безбедности и његових придружених тела.
Conclusion
На својој 80. годишњици, Уједињене нације се суочавају са дубоком кризом идентитета. Иако су њена достигнућа у деколонизацији, очувању мира и заштити избеглица неспорна, структура моћи у Савету безбедности, идеолошке пристрасности и неспособност да спроведе сопствене резолуције озбиљно поткопавају легитимитет и ефикасност организације.
Будућност УН зависи од темељних реформи: реструктурирања Савета безбедности, укидања или ограничења права вета и повратка основним принципима Повеље УН. Без таквих промена, УН ризикује да буде све више маргинализована, а глобална нестабилност може се продубити.
У том контексту, глобална критика Сједињених Држава и Израела постаје све интензивнија. Обе државе се доживљавају као манипулатори УН ради оправдавања сопствених поступака. То је постало толико изражено да се сама Генерална скупштина трансформисала у мегафон глобалног противљења једностраности САД и ционистичкој агресији.
Source: Center for Geostrategic Studies
1. новембар 2025.
