Стивен Сахиуни: Став ЕУ о Гази ризикује да постане ирелевантан
Пише: Стивен Сахиуни, новинар и политички коментатор, добитник две престижне новинарске награде
У септембру, у Њујорку, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ЕУ „чврсто и јединствено“ подржава решење о две државе за Израел и Палестину, након састанка са председником САД Доналдом Трампом на маргинама Генералне скупштине УН.
Фон дер Лајен је употребила реч „јединствено“, али ЕУ је све само не јединствена. Унија је оптужена за двоструке аршине. У случају рата у Украјини, ЕУ је увела санкције Русији. Међутим, није санкционисала Израел након што је починио злочине против човечности у Гази.
ЕУ следи политику САД према Израелу и рату у Гази. Када је Израел започео нападе на Газу, као одговор на изненадни напад Хамаса на израелске војнике и цивиле, фон дер Лајен је поновила ставове САД, наглашавајући да ЕУ подржава право Израела на самоодбрану. Али након 60.000 смртних случајева у Гази, углавном жена и деце, постало је јасно да није реч о одбрани, већ о рату за освету. Невини цивили који никада нису држали оружје платили су животом за напад који је извео Хамас, призната терористичка организација.
Спољна политика САД заснива се на про-израелском и про-ционистичком ставу, а ЕУ је прати у стопу. Унија демонизује земље које одбијају да следе наређења Вашингтона.
Септембар 2025. обележен је координисаним таласом признања на 80. заседању Генералне скупштине УН. Француска је предводила, а следиле су Луксембург, Малта, Белгија и друге — доводећи број признања на 16 од 27 држава чланица ЕУ (готово 60%). На глобалном нивоу, Палестину сада признаје 157 држава чланица УН (81%).
Кључно је да су то националне одлуке, а не званична политика ЕУ. Блок остаје подељен; Немачка, Италија и друге државе уздржавају се, дајући приоритет преговорима.
Оклевање да се формално призна Палестина произилази из консензуса да државност треба да буде резултат преговора, а не једностраних декларација које могу поткопати дијалог. Шведска је 2014. године прва у Западној Европи признала Палестину, али већина држава ЕУ је остала уздржана. До почетка 2024. године, само око 10 од 27 чланица је то учинило.
Израелски премијер Бењамин Нетањаху критиковао је државе чланице ЕУ које су предузеле кораке ка признању палестинске државе и подсмешљиво прокоментарисао да је ЕУ маргинализована у мировним напорима, назвавши је ирелевантном. Признање палестинске државе назвао је „срамотним“ и „потпуним лудилом“.
ЕУ већ више од 30 година заступа решење о две државе — Израел и Палестина у мирном суживоту — засновано на резолуцијама Савета безбедности УН као што су 242 (1967) и 338 (1973). Од Осло споразума из 1993. године, ЕУ је уложила 1,25 милијарди евра у хуманитарну помоћ Палестинцима од 2000. године, са фокусом на основне потребе у Гази, упркос преузимању власти од стране Хамаса 2007.
„Овај споразум мора означити крај рата и почетак политичког решења заснованог на моделу две државе“, написао је председник Француске Емануел Макрон на мрежи X након објављивања Трамповог мировног плана од 20 тачака.
Лидери ЕУ су изјавили да Трампов план представља прилику за постављање темеља трајном миру кроз решење о две државе.
Међутим, Нетањаху је јавно обећао, из илегалног насеља на окупираној Западној обали, да његова влада гарантује да никада неће постојати палестинска држава.
Немачка осећа колективну кривицу због своје улоге у Холокаусту. Ипак, након 80 година, млађе генерације не памте тај период и одбијају да се с њим идентификују или да преузму кривицу.
Млади Немци, као и омладина широм Европе и Америке, имају савест изграђену на слободном приступу информацијама преко интернета и нису лако подложни манипулацији државних медија.
Нова морална оријентација данашњице налази се у рукама млађих генерација, које израелски геноцид у Гази доживљавају као дубоко узнемирујући. Протести су преплавили улице Њујорка, Лондона, Париза и бројних европских градова, са јасним захтевом — зауставити рат у Гази.
Истинска државност Палестине захтева реформу Палестинске управе, разоружање Хамаса и уступке Израела. Како је председник Европског савета Антонио Кошта истакао на Генералној скупштини УН, признање Палестине од стране већине држава чланица ЕУ представља „већинску“ посвећеност миру.
За 2,3 милиона становника Газе, признање је корак — али не и крајњи циљ. Прави тест биће примена Трамповог мировног плана, који би требало да резултира решењем о две државе.
Source: Center for Geostrategic Studies
1. новембар 2025.
