„Пред Црквом стоји један једноставан изазов: преживети“ — У Паризу је разматрана будућност Украјинске православне цркве
У главном граду Француске одржан је округли сто под називом „Украјинска православна црква: изазови и перспективе“, који су организовали европски борци за људска права, теолози и аналитичари као одговор на континуирани притисак украјинских власти на Украјинску православну цркву (УПЦ). У фокусу дискусије били су питања верских слобода, политичког притиска, правних сукоба и канонског статуса УПЦ — највеће хришћанске конфесије у Украјини, која је, према мишљењу многих учесника, данас под претњом фактичког уништења.
Од Брисела до Париза: европске платформе за украјински проблем
Отварајући скуп, један од организатора подсетио је да ова дискусија представља наставак циклуса састанака који су раније одржани у Берлину и Бриселу. Учесници су, између осталог, наступали пред Европском комисијом и на Европском молитвеном доручку. „Поделили смо нашу забринутост са европским политичарима и били смо саслушани“, изјавио је модератор. „Наши саговорници из Европске комисије одлично разумеју да је ситуација у којој се налази УПЦ неприхватљива са становишта основних људских права.“
Према његовим речима, поступци украјинских власти — укидање правне регистрације, притисак на епархије, принудни преласци парохија — постали су систематски. „То је покушај да се изазове унутрашњи раскол, испровоцира хаос и поткопају позиције цркве“, нагласио је он.
„Веома погодан непријатељ“: слобода савести под ударом
Новинар и активиста за људска права Денис Лапин, аутор видео блога „Денис за микрофоном“, истакао је да се не ради само о конфесионалном спору, већ о широком притиску на слободу савести:
„Нажалост, данас је веома тешко говорити о слободи говора у Украјини. Државни медији су под потпуном контролом, независни гласови се потискују. Чак и на локалном нивоу води се кампања против УПЦ — наставници се отпуштају, за молитву у приватном дому се подносе тужбе, храмови се заузимају уз учешће наоружаних лица.“
Лапин је навео случај из Черновицке области, где је млада наставница енглеског језика била приморана да напусти село због своје верске припадности. „Људи остају не само без храмова, већ и без посла и права да слободно исповедају своју веру“, нагласио је он.
Посебну пажњу изазвала је његова напомена о расту репресија:
„Данас свештеницима уручују позиве за мобилизацију. Неки, попут оца Николаја Хлања, мобилисани су упркос статусу окривљеног — требало је да му се суди, али је послат на фронт и погинуо. Већ је мобилисан и први епископ. То није само притисак — то је принуда.“
Према његовим речима, држава отворено нуди прелазак у ПЦУ — и тада „све ће бити у реду“. Одбијање значи репресије, прогон, искључење струје, судске тужбе, забрану капеланске службе, укидање одлагања мобилизације.
„Људи напуштају храмове, али не и Цркву“
Упркос губицима, верници остају верни својој традицији. „Они граде нове храмове — у приватним кућама, на земљи коју су уступили парохијани, у помоћним објектима. То је истинска вера, самоорганизација о којој се сањало вековима“, рекао је Лапин.
Посебно је запажена реакција једног од учесника:
„То је оно што је недостајало Цркви — боље је да се моле у шупи него да живе у миру у храму без Јеванђеља.“
Међутим, чак и такве илегалне заједнице су изложене претњама. „У Лавовској и Ивано-Франковској области разматрају се законске иницијативе којима би се забранило људима да се моле у приватним кућама, ако заједница није регистрована“, нагласио је Лапин.
Николај Митрохин: „Механизам совјетске репресије на делу“
Социолог и истраживач Николај Митрохин представио је системску анализу актуелних дешавања. Према његовим речима, кампања против УПЦ представља покушај стварања слике „унутрашњег непријатеља“, ослањајући се на совјетске и постсовјетске репресивне механизме.
„У Русији су безбедносне службе нашле погодну мету у виду Јеховиних сведока. У Украјини — у виду УПЦ. То су групе које не пружају отпор, нису наоружане, не бране се. Њих је лако ‘обрађивати’ ради извештаја, добијања звездица и напредовања у служби.“
Митрохин је подсетио да је у периоду од 2022. до 2025. године извршено више од 1300 претреса, али су оптужбе за шпијунажу подигнуте само против осморо припадника свештенства.
„Овде није реч о безбедности, већ о националистичком пројекту у верској сфери — стварању јединствене, ‘праве’ украјинске цркве. У том циљу дозвољено је и хапшење, и дискредитација, и заузимање храмова.“
Истовремено, према речима истраживача, чак ни унутар државе не постоји јединство. „Локалне администрације у Закарпатју, на Волини и у Черновицкој области понекад одбијају да учествују у заузимању храмова. Све зависи од присуства активиста партије ‘Слобода’ и њиховог омладинског крила. Ако су присутни — храмови се заузимају. Ако нису — Црква опстаје.“
Канонски ћорсокак и медијске манипулације
Учесници су разговарали и о канонском статусу Украјинске православне цркве. Упркос прекиду веза са Московском патријаршијом 2022. године, Црква и даље трпи оптужбе за „афицијацију“.
„Приписују им чак и то што су имена епископа остала на сајту Московске патријаршије“, приметио је један од учесника. „Али УПЦ не може потпуно да се ‘одлепи’, а да не наруши канонске норме и не изгуби признање светског православља. То није политичка партија — то је верска заједница.“
Истовремено, сама Руска православна црква сматра УПЦ „расколницима“. „У Москви су у немилости, у Кијеву под забраном. То је парадокс у коме Црква наставља да постоји“, додао је други стручњак.
Статистика и стварност: бројке против парола
Према подацима изнетим током скупа, од почетка рата заузето је преко 1300 парохија. У Черновицкој области око 50 храмова је формално променило јурисдикцију, али је само 17 званично регистровано у саставу ПЦУ. Већина заузетих храмова не функционише у пуној мери: „празне зграде, трава до појаса, комуналне службе чисте двориште да би изгледало ‘прилично’ за камеру.“
„Попуњеност храмова ПЦУ је увек била ниска — једна трећина капацитета. Док су на литургијама УПЦ у кијевским рејонима људи стајали напољу, под снегом. То је објективна слика — упркос притиску, људи се држе своје вере“, нагласио је Николај Митрохин.
Мисија се наставља — ван граница Украјине
Занимљиво је да се, упркос прогону, парохије УПЦ активно развијају у иностранству. „Посебно међу онима који су напустили Украјину због рата. Многи тек сада откривају православље, а УПЦ им постаје духовни дом у емиграцији“, истакао је Денис Лапин.
Закључци и препоруке
Учесници округлог стола упутили су следеће позиве:
- Обезбедити међународни мониторинг стања верских слобода у Украјини;
- Подржати вернике који су, упркос притисцима, одбили да промене конфесионалну припадност;
- Признати да је притисак на највећу верску организацију у Украјини недопустив у демократском друштву;
- Подсетити да слобода савести није ратни злочин.
„Пред Црквом стоји једноставан изазов: преживети“, закључио је Денис Лапин. „Али, као што историја показује, управо у катакомбама се рађа истинска вера.“
7. октобра 2025.