Митрополит Лука: Екуменистичка офанзива као инструмент геополитике. Медији, финансије и дипломатија Ватикана и Фанара

Аутор: ЛУКА (Коваленко), митрополит запорошки и мелитопољски, Украјинска Православна Црква

Екуменистичка офанзива као инструмент геополитике: медији, финансије и дипломатија Ватикана и Фанара

Увод

Савремена геополитичка борба далеко превазилази границе економије и војне безбедности, активно задирући у духовну сферу. Она утиче на живот Цркве, изобличава разумевање канонског поретка и истинског стања ствари. У том контексту посебну улогу имају екуменистичке иницијативе Ватикана и Васељенске Патријаршије (Фанара), које се убрзано преображавају из простора за међухришћански дијалог у инструменте „меке силе“. Путем медијских канала, материјалне подршке и непосредног учешћа у дипломатским процесима, ови центри утичу на симпатије елита, легализују нове црквене (и квази-црквене) структуре и мењају равнотежу снага у читавим регионима, што наочиглед показује пример Украјине¹.

Задатак овог излагања јесте да се анализира како екуменистички пројекти обликују међународну агенду, који медијски ресурси и финансијски механизми се при томе користе, и какав исход то доноси за православни свет. На основу ове анализе предлажу се конкретни кораци ради заштите духовне и канонске целокупности Православља.

1. Екуменистички пројекти као инструменти политичког утицаја                                                                                        1.1. Промена природе екуменизма

Савремени екуменизам, који иницирају Ватикан и Фанар, често излази изван граница богословског дијалога, претварајући се у средство за формирање геополитичких савеза, вршење притиска на Помесне Православне Цркве, увођење либералне друштвене агенде и оправдавање законитости мешања световних држава у унутрашње црквене процесе. Тако се форма „дијалога“ користи као дипломатска платформа за ширење утицаја.

2. Медији као инструмент притиска и легитимације

Фанар активно користи низ англојезичних и гркојезичних информативних канала, као што су Orthodox Times, Ecumenical Patriarchate News, Greek Reporter и ресурси повезани са дијаспором². Ови медији врше кључну улогу у обликовању тумачења догађаја, погодног за Константинопољску Патријаршију, настојећи да представе и дају закониту снагу и општепризнати значај њеним спорним канонским актима.

То се врло јасно може уочити у медијском праћењу „украјинског пројекта – ПЦУ“. У периоду 2018–2020. профанариотски информативни ресурси ширили су наратив у којем је ПЦУ представљана као „једина канонска Црква Украјине“, а Украјинска Православна Црква као „руска структура, неповезана са украјинским народом“. Одлуке Фанара представљане су као обавезујуће за читав православни свет³, а на оне Помесне Цркве које су изражавале сумњу или неслагање са његовим поступцима вршен је информативни притисак.

Ова интерпретација била је усклађена са западним медијима, који су давање Томоса „ПЦУ“ представљали као „победу демократије и суверенитета“, што показује тесну медијско-политичку координацију⁴.

Истраживања и публикације показују да Фанар (као и Ватикан) пажљиво делује на друштво кроз сопствене информативне платформе и партнерске медије, чиме религијска иницијатива постаје уједно и информативна операција у широкој политичкој игри.

3. Финансирање и улога спољних актера Отворени извори сведоче о систематској спољној финансијско-политичкој подршци пројектима Фанара од стране структура грчке дијаспоре у САД, америчких дипломатских фондова и транснационалних невладиних организација усмерених на промоцију „верских слобода“. Фондација Lantos Foundation укључила је патријарха Вартоломеја у пројекте „унапређења слободе савести“. Тај наратив се потом враћа у црквене медије као „међународна подршка црквеним реформама“. У организацији Archons, повезаној са Константинопољском Патријаршијом, изјављено је да је на Међународном самиту о верским слободама (IRF Summit) патријарх Вартоломеј био означен као „градитељ мостова“ (bridge-builder)⁹.
4. Међународна политика Ватикана и њена повезаност са екуменистичким иницијативама

4.1. Ватикан као дипломатска сила

Ватикан показује значајно искуство у конструисању међуверског дијалога, хуманитарних иницијатива и политичке дипломатије, градећи себи имиџ „миротворца“⁷. Екуменистички дијалог користи се као канал за формирање посебних односа са утицајним државама, за деловање на верске процесе у Источној Европи и за промоцију социјалне доктрине католицизма као глобалне норме.

4.2. Синергија инструмената: медији, финансије и дипломатија

Медији (званични канали као што је Vatican News), финансирање (путем Caritas, Catholic Relief Services) и дипломатија делују у тесној повезаности⁸. Јавне кампање стварају повољну позадину за политичке одлуке, хуманитарна помоћ обезбеђује присуство „на терену“, а званична дипломатија учвршћује резултате на симболичком и формалном нивоу⁹.

5. Конкретни примери и илустрације

• Томос о аутокефалији ПЦУ (2019) — црквени акт Константинопоља био је јавно и политички подржан од стране украјинских државних лидера, што је појачало његово схватање као елемента проукрајинске дипломатије, а не унутарцрквеног питања¹⁰.
• Учешће Фанара на међународним самитима о Украјини (2024–2025) — наступи и потписивање завршних докумената патријархом Вартоломејем на дипломатским форумима показују интеграцију црквеног института у политичке процесе и омогућавају преношење његовог става кроз међународне формате¹¹.
• Ватиканска дипломатија око конфликта „Русија–Украјина“ — позиви на мир и обимна хуманитарна помоћ преко Caritas били су праћени формулацијама које су критичари оцењивали као неутралне према РФ, што је коришћено у информативним ратовима¹².
• Сусрет папе Фрање са Епифанијем Думенком представља наставак процеса признавања „ПЦУ“ у религијском свету и подршку неканонским поступцима Фанара¹³.
• Хуманитарна подршка преко католичких структура — велики обими средстава и пројекти CRS / Caritas јачају не само социјални, већ и друштвено-политички утицај католичких структура у регионима¹⁴.

6. Ризици и последице ове активности за Православље огледају се у:

• Доктриналном разграђивању и институционалном подчињавању Ватикану.
• Поларизацији унутар православног света, будући да постоји опасност од поделе на присталице различитих центара.
• Инструментализацији религије од стране световних држава кроз подршку појединим црквеним актерима.
• Губитку поверења међу вернима, који могу почети да доживљавају Цркву као политички пројекат.
• Ескалацији међуправославних сукоба уз употребу информативних кампања и санкција.

7. Наши предлози за заштиту духовне и канонске целокупности

За супротстављање овим ризицима и претњама неопходна је системска, вишегодишња стратегија, која може обухватити следеће компоненте, представљене овде ради разматрања:

1. Медијски контрнаратив и информациона безбедност

• Покретање вишејезичне медијске платформе православног јединства (по узору на Orthodox Faith, али са буџетом и професионалном редакцијом).
• Припрема и ширење кратких образовних серија (видео од 3–5 минута, инфографика, подкасти) на теме: „Шта је канонска територија“, „Зашто екуменизам противречи светоотачком Предању“, „Како разликовати хуманитарну помоћ од инструмента утицаја“.

2. Јачање сопствених социјалних и хуманитарних програма

• Оснивање или значајно проширење већ постојећих служби милосрђа, како спољна помоћ не би била схватана као једини извор подршке.
• Увођење система „православног краудфандинга“ — јединствене платформе за прикупљање средстава за социјалне пројекте унутар Помесних Цркава.

3. Образовање и катихизација новог поколења

• Увођење обавезног курса „Савремени изазови Православљу: екуменизам, глобализација, геополитика“ како у духовним семинаријама и академијама, тако и за мирјане.
• Организација годишњих међуправославних форума за свештенослужитеље и мирјане.

4. Међуправославно јединство без Фанара и спољног притиска

• У условима геополитичких потреса и подела у православном свету, размотрити Јерусалимску Патријаршију као потенцијални центар способан да уједини Помесне Цркве. За разлику од Константинопољске Патријаршије, која је дубоко увучена у изазивање разногласја, Јерусалимска Црква активно ради на учвршћивању јединства.
• Организација редовних сусрета Поглавара и Синодалних комисија Помесних Цркава које чувају евхаристијско општење (РПЦ, Српска, Антиохијска, Грузијска, Бугарска, Пољска, Чешких земаља и Словачке и др.).
• Припрема и усвајање заједничког документа „О границама екуменистичког дијалога и очувању канонске чистоте“.
• Оснивање сталног Секретаријата православног јединства (како је већ раније било предложено, уз коришћење Амманског модела).

5. Правна и међународна заштита

• Подршка постојећој међународној правној групи православних јерараха и адвоката ради представљања интереса прогоњених заједница пред ЕСПЧ, УН, ОЕБС и другим институцијама.
• Подношење колективних представки међународним организацијама поводом сваког случаја дискриминације канонске Цркве (узурпација храма, хапшење свештеника, забрански закони).
• У случају увођења санкција против било ког јерарха — у року од 72 часа заједничко саопштење свих Помесних Цркава-учесница.

6. Духовно-богословске мере

• Увећање броја саборних анатемисања и јавних осуда савремених облика екуменизма и „источног папизма“ (по примеру одлука РПЦЗ из 1983. године о екуменизму).
• Свуда оживљавање праксе јавног читања „Синодика Православља“ у Недељу Торжества Православља, са додавањем савремених претњи.
• Периодични молебани за вразумљење отпалих (у повереној ми епархији на Великом входу при преношењу Дарова помињем „оне који нам чине напасти“).

7. Мониторинг и рано упозоравање

• Оснивање додатног аналитичког центра за праћење екуменистичких и геополитичких претњи (на бази постојећих структура — на пример, при Центру за геостратешке студије у Београду).

8. Транспарентност финансирања и спољних веза

• Увођење обавезне годишње објаве извештаја о страним грантовима и прилозима.
• Оснивање Међуправославне комисије за праћење финансирања под окриљем канонски одговорних Помесних Цркава, која ће објављивати „црне листе“ донатора затечених у антиканонској делатности.

9. Дугорочна стратегија

• Припрема и одржавање Свеправославног Сабора Помесних Цркава (могуће без Константинопоља) ради коначног осуђивања „источног папизма“, савремених екуменистичких заблуда и израде јасних канонских норми за XXI век.
• Оснивање сталног Међуправославног суда за канонске преступе.

Conclusion

Екуменистичке иницијативе Ватикана и Фанара у XXI веку претвориле су се у свеобухватан геополитички пројекат, који користи медије, финансије и дипломатију ради измене канонског пејзажа Православља. Одговор може бити једино чврсто стајање у Истини, поткрепљено зрелом стратегијом, системском заштитом, међуцрквеном солидарношћу и сопственом информационом самосталношћу.

Поседујући светоотачко Предање и могућност његове твориве реактуализације, православни свет има све што је потребно да садашњу кризу претвори у прилику за очишћење и утврђење. Имамо милионе верних чада. Остаје само да делујемо одлучно и складно. Тада ће садашња „екуменистичка офанзива“ постати не претња, него повод за нови процват Православља.

Извор: Материјал са Међународне конференције „Распеће православља у 21. веку: духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“ организоване од стране Центра за геостратешке студије 4. децембра  у Београду.

Превод са руског на српски: Центар за геостратешке студије

6. децембар 2025.

Напомене:

¹ Релігійно-інформаційна служба України (РИСУ) — портал, регулярно публикующий аналитику роли религиозных институтов в конфликтах, в т.ч. на примере Украины. [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://risu.ua/ (официальный сайт РИСУ; поиск по ключевым словам «гибридные конфликты», «религия и война» и т.п.)

² Orthodox Times — информационный ресурс, близкий к Константинопольскому Патриархату. [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://orthodoxtimes.com/ (официальный сайт)

³ Официальный сайт Постоянного Представительства Вселенского Патриархата при Всемирном Совете Церквей (новости и документы Патриархата). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.ecupatria.org/ (ранее использовался домен ecupatria.org как новостной портал Патриархата)

⁴ Reuters, 5 января 2019: «Ecumenical Patriarch signs decree granting Ukraine church independence». [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.reuters.com/article/idUSKCN1OZ0AP/ (архивная статья Reuters; близкие материалы по теме на https://www.reuters.com/)

⁷ Vatican News — официальный информационный портал Святого Престола (анализ дипломатии Ватикана). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.vaticannews.va/

⁸ Catholic Relief Services (CRS) — официальный сайт, раздел проектов в Украине. [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.crs.org/our-work-overseas/where-we-work/ukraine

⁹ Order of St. Andrew the Apostle, Archons of the Ecumenical Patriarchate — официальный сайт (упоминания патриарха Варфоломея как «bridge-builder» на IRF Summit и др.). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://archons.org/ (см. также материалы о IRF Summit)

¹⁰ Reuters, 5 января 2019 (та же статья, что и в примечании ⁴). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.reuters.com/article/idUSKCN1OZ0AP/

¹¹ Order of St. Andrew the Apostle, Archons of the Ecumenical Patriarchate (материалы о международных саммитах и дипломатии патриарха Варфоломея). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://archons.org/

¹² Vatican News — официальный портал (гуманитарные инициативы Ватикана в Украине). [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.vaticannews.va/

¹³ https://risu.ua/ru/predstoyatel-pcu-epifanij-vstretilsya-s-papoj-franciskom_n152837

¹⁴ Catholic Relief Services (CRS) — проекты в Украине. [Электронный ресурс]. Режим доступа: https://www.crs.org/our-work-overseas/where-we-work/ukraine