Мехди Хонардидех: Да ли Американци сањају о повратку у Баграм?

Пише: Мехди Хонардидех

Последњих дана сведоци смо реторике председника САД Доналда Трампа о могућем повратку на авганистанску ваздухопловну базу Баграм. Да ли би такав потез могао поново распламсати тензије или чак изазвати нови рат између Сједињених Држава и Авганистана?

Ваздухопловна база Баграм, смештена око 40 километара северно од Кабула, једна је од највећих и стратешки најважнијих војних инсталација у региону. Првобитно је изграђена од стране Совјетског Савеза 1950-их и одиграла је кључну улогу током Хладног рата. Након америчке инвазије на Авганистан 2001. године, база је постала централно упориште америчких и НАТО снага све до њиховог повлачења 2021.

Из перспективе Вашингтона, Баграм представља стратешку предност за надгледање и супротстављање растућем утицају Кине у региону. Трамп је отворено изјавио: „Ова база је удаљена само сат времена од места где Кина производи своје нуклеарно оружје“. Његове речи одражавају дубоку забринутост САД због кинеског нуклеарног програма и жељу да задрже упориште близу кинеских граница.

Безбедносни аналитичари тврде да би америчко присуство у Баграму омогућило Сједињеним Државама да:

• Директно надгледају кинеске нуклеарне активности у Синђангу;
• Повећају капацитет за брз одговор на регионалне претње;
• Успоставе стратешки паритет у односу на кинеске експанзионистичке иницијативе.

Иако Трамп није експлицитно поменуо Русију, база Баграм могла би послужити и као противтежа утицају Москве у Централној Азији. Смештена у близини два кључна регионална актера — Ирана и Пакистана — ова база могла би се користити не само за надзор, већ и за потенцијалне војне операције које би одговарале интересима Сједињених Држава. Штавише, имајући у виду постојеће тензије између Авганистана и Пакистана, америчко присуство у Баграму пружило би Вашингтону додатну полугу у односима с Исламабадом.

Кинеска иницијатива „Појас и пут“ (BRI) представља један од најамбициознијих инфраструктурних пројеката на свету, са циљем да Кину повеже с тржиштима Европе, Африке и Азије путем обимне копнене и поморске мреже. Авганистан би могао одиграти значајну улогу у овом плану, нарочито кроз могуће проширење Кинеско-пакистанског економског коридора (CPEC) на авганистанску територију. Контрола САД над Баграмом би, прво, повећала њихову способност да надгледају — или потенцијално ометају — кинеске пројекте у региону, а друго, омогућила притисак на Талибане да ограниче сарадњу с Пекингом.

Међутим, Талибани су јасно исказали противљење било каквом поновном војном присуству САД. Они се позивају на Доха споразум, у оквиру којег се Вашингтон обавезао да „неће користити силу или претњу силом против територијалног интегритета или политичке независности Авганистана, нити се мешати у његова унутрашња питања“. Такав став указује да би Талибани жестоко одолели сваком покушају Америке да се војно врати.

Трампове претње, у комбинацији са непопустљивим одговорима Талибана, повећавају ризик од поновног војног сукоба.

Ипак, постоји више фактора који умањују вероватноћу избијања рата већих размера:

• Након две деценије присуства у Авганистану, Вашингтон нема вољу за нови дуготрајан конфликт;
• Трамп се суочава са озбиљним унутрашњим изазовима који могу ограничити његову способност да покрене нову војну интервенцију;
• Остали регионални актери — укључујући Кину, Русију и Иран — снажно се противе америчком присуству у Авганистану и могу пружити подршку Талибанима.

Закључно, иако Трамп можда настави да издаје упозорења у вези са базом Баграм, вероватноћа свеобухватног сукоба остаје мала. Снажни фактори одвраћања — од америчког умора од ратова, преко унутрашњих сложености унутар Талибана, до супротстављених интереса регионалних сила — чине велики повратак САД у Авганистан мало вероватним, барем у блиској будућности.

Source: Center for Geostrategic Studies

1. октобар 2025.