Конференција у Москви: сећање на херојску битку 1941–1942
У Дому Руског историјског друштва одржана је 3. децембра 2025. године V међународна научно-практична конференција „Битка за Москву (30. септембар 1941 – 20. април 1942)“, посвећена 84. годишњици почетка контранапада совјетских трупа код Москве.
Учеснике скупа поздравио је председник Управног одбора РИО Руслан Гагкујев:
„У години која је на измаку главни јубилеј за нас била је 80-годишњица Велике победе. Управо под тим знаком протекла је већина научних, образовних и меморијалних догађаја посвећених Великом отаџбинском рату. При томе, 84-годишњица битке за Москву за нас остаје догађај огромног значаја и важности. У свом раду, наравно, ову дату не заборављамо. Није случајно што је ушла у број приоритетних тема Руског историјског друштва за ову годину.“
Говорећи у поздравној речи, потпуковник, начелник одељења за научно-истраживачки и изложбени рад – заменик начелника Централног музеја трупа националне гарде Русије Дмитриј Ванин, нагласио је свеобухватан допринос Оружаних снага СССР-а, као и партизанског покрета и народне милиције у поразу нацистичких војних снага код Москве:
„Битка за престоницу наше Отаџбине, од чијег исхода је зависила будућност не само Совјетског Савеза, већ и целог света, заузима посебно место у херојском епосу наше државе. У току успешног контранапада Црвене армије, уз подршку трупа НКВД-а, народне милиције и партизана, у бици за Москву разбијен је мит о непобедивости немачке армије.“
Са своје стране, директор Истраживачког центра „Памћење“ (Аустрија, Беч) Јулија Еггер истакла је да су после победе у бици за Москву војне јединице које су учествовале у борбама добиле право да се називају „гардијским“:
„Победа код Москве постала је први велики пораз нацистичке Немачке, а до пролећа 1945. године исти они борци који су 1941–1942. године бранили престоницу Совјетског Савеза, доносили су слободу народима Европе. Посебно је симболично што су после битке за Москву многе јединице добиле назив ‘гардијске’, а подвиг остварен код Москве био је обележен додељивањем почасног звања и права да носе знак ‘гардија’.“
На маргинама конференције представљени су научни радови посвећени важним страницама битке за Москву. Излагања су се, између осталог, тицала очувања историјског сећања на овај догађај у Русији и иностранству, делатности високошколских установа, Совинформбироа, трупа НКВД-а, научних организација у периоду 1941–1942, социокултурних аспеката овог догађаја и многих других тема.
У конференцији су учествовали: генерални директор Центра за геостратешке студије у Београду (Република Србија) Драгана Трифковић, начелник катедре за историју РГАУ-МСХА „Климент Тимирјазев“ Александар Орисев, генерални директор АНО „Заједница потомака московских ополченца Великог отаџбинског рата“ Антон Таран, Херој Русије, заменик председника Управног одбора невладине организације „Добротворни фонд ‘Ратници Отаџбине’“ Игор Задорожни, председник Савета фонда културног наслеђа Александра Грибоједова Алексеј Чертков, заменик председника Савета фонда културног наслеђа Александра Грибоједова Александар Зименков, заменик главног уредника за непериодична издања часописа „На борбеном положају“ трупа националне гарде РФ Александар Лебедев, руководилац центра „Источни културни центар“ Института за оријенталистику РАН Лана Раванди-Фадаи, виши научни сарадник Централног музеја трупа националне гарде Русије Виктор Магомедханов, експерт Националног центра историјског памћења при Председнику Русије Олег Матвејев, научни секретар Централног музеја Федералне службе трупа националне гарде Русије Сергеј Колесников, професор политологије Казашког националног универзитета „ал-Фараби“ (Република Казахстан) Лајла Ахметова, руководилац Сектора међународних веза Института Европе РАН Галина Поважнаја, независни истраживач историје московске народне милиције Ирина Воложанцева, виши научни сарадник Научно-истраживачког института војне историје Војне академије Генералштаба ВС РФ Владимир Марковчин, водећи научни сарадник Централног музеја Федералне службе трупа националне гарде Русије Игор Сандалов, доцент катедре за историју РГАУ-МСХА „Климент Тимирјазев“ Виталиј Тарасенко, сарадник војно-патриотског удружења „Ратници Отаџбине“ Константин Степанчиков, члан Координационог савета „Потражни покрет Русије“ Антон Торгашев, „Војно-историјски клуб (ВИК) ‘191. стрељачка дивизија’“ (Канада) Руслан Рахутин.
Модератор конференције био је члан Управног одбора РИО Константин Певнев.
Source: Russian: Российское историческое общество – Российское историческое общество
10. децембар 2025.
