Конрад Рекас: Унијатство као оружје против православља и фактор у рату у Украјини
Аутор: Конрад Рекас, геополитички аналитичар, новинар (Пољска)
Сведочимо рату између Антихриста и Цркве, који се води на више бојишта истовремено. На низу конференција анализирали смо како су безбожне, сатанске англосаксонске суперсиле преузеле контролу и над Фанаром и над Ватиканом. Такође у потпуности разумемо како су природни и решиви спорови око каноничности унутар православне заједнице замењени простим управљањем и стварањем лажних „цркава“ потчињених заповестима Антихриста, које служе искључиво да преваре верне, појачају хаос и шире саблазан, на штету хришћанства. Морамо, међутим, имати на уму да, поред ових релативно нових претњи, чији корени сеже у последњих шест деценија, имамо посла и са агресијом која траје најмање шест векова.
Зло семе Уније
Говорим, наравно, о унијатству, провереном методу рата против православља: од времена Флорентинске уније (1439), када је Запад покушао да уценом преко исламске претње примора Исток, па све до Брестске уније (1596), када је покушано потпуно уништење источног хришћанства на територијама данашње Пољске, Литваније, Украјине и Белорусије, замењујући га западном имитацијом, обмањујући верне и отимајући храмове. Само захваљујући огромним напорима првобитно катакомбне православне Цркве, и заслугама таквих истакнутих верника као што су међу свештенством митрополит Петар Могила, а међу лаицима кнез Константин Василије Острожски, било је могуће обновити православну јерархију у канонској територији Кијевске митрополије. Али семе зла је преживело, у виду Украјинске гркокатоличке цркве.
Њена мисија била је да преобликује православље по латинском моделу, али пошто је заснована на злој намери, нанела је штету чак и својим творцима, уводећи вирус етнонационализма у орбиту западног хришћанства на Истоку, а временом додајући и нацизам, злочин и геноцид. Рутенска унијатска црква, која је потом трансформисана у данашњу Украјинску гркокатоличку цркву, успешно је коришћена од стране познатих непријатеља православља и Словена уопште — Хабзбуршке монархије — као средство за супротстављање Украјинаца против Пољака и Руса, као и за шпијунажу и сејање раздора на територијама Московске патријаршије. Последице нису дуго чекале. Одмах након Првог светског рата украјински унијати одиграли су злослутну улогу у провоцирању крвавих ратова између Украјинаца и Пољака и Руса. У двадесетим и тридесетим годинама XX века украјински унијати су, пак, ступили у немачку службу, да би постали најоданији нацистички сарадници непосредно пред и током Другог светског рата, одговорни за геноцид над хришћанима римског, православног и јерменског обреда. Тако се зло вратило својим творцима, ударивши их назад…
„Свети“ сарадници
Говорим вам, драги пријатељи, о овим трагичним догађајима јер, нажалост, они нису само ствар прошлости. Све ове акције — наде Рима у прозелитизам и поновно освајање Истока од православља, антиславенска политика Хабзбурга и сарадња са нацистима — повезане су једном личношћу: архиепископом Андрејем Шептицким, украјинским унијатским митрополитом Лавова, кога ће папа Римски ускоро прогласити за свеца! Да ли је потребно објашњавати импликације таквог поступка Ватикана? За Пољаке, Јермене, Русе, Јевреје и друге жртве украјинског нацизма, то је нешто попут злогласне беатификације архиепископа Степинца. Канонизација архиепископа Шептицког није само отворена декларација да Римска црква, супротно бројним изјавама, није у потпуности одустала од унијатства и прозелитизма. То је доказ да Римска курија и даље сања о уништењу православља, као што су 1204. године римски крсташи напали и заузели Цариград у интересу млетачких трговаца, тако је данас мисија Рима у Украјини и, у крајњем исходу, у Русији, задатак спровођења геополитичких циљева антихришћанског Запада, глобалних финансијера и империјалиста, који такође користе украјинске неонацисте.
Континуитет западне агресије против православља.
Пример архиепископа Шептицког и улога украјинског унијатства, повезаног са нацизмом (како историјски тако и данас), потврђују континуитет западне агресије против православља и словенства. Деведесетих година савез англосаксонског и немачког империјализма са Ватиканом довео је до распада Југославије, потом одиграо значајну улогу у одвајању Косова од Србије, а данас је катализатор рата у Украјини. Зато, иако препознајемо нове претње хришћанству, не смемо заборавити оне историјске, које и данас остају опасне. Међу њима, једна од најгорих остаје лаж о „унији цркава“.
Извор: Материјал са Међународне конференције „Распеће православља у 21. веку: духовни ратови, екуменистичка офанзива и глобална политика“ организоване од стране Центра за геостратешке студије 4. децембра у Београду.
Превод са енглеског на српски: Центар за геостратешке студије
6. децембар 2025.
