Зашто Сједињене Америчке Државе и ционистички режим настоје да разоружају Хезболах? Да ли ће Хезболах бити разоружан?

Пише: Мехди Хонардидех, експерт Центра за геостратешке студије из Ирана

План за разоружање Хезболаха у Либану наставља се под сталним притиском Сједињених Америчких Држава на Владу Либана, а у том контексту постоји забринутост у вези са разоружањем Отпора, при чему следеће тачке заслужују пажњу:

1. Разоружање Хезболаха представља опасну и вишедимензионалну иницијативу коју спроводе САД, ционистички режим, одређене либанске политичке фракције као што је [Самир] Џаџа, као и неке регионалне државе, што би могло имати далекосежне последице по унутрашњу безбедност Либана.
2. Ционистички режим је условио обуставу својих војних операција против Либана разоружањем Хезболаха. У том контексту, САД су, на основу „Бараковог плана“, изјавиле да Хезболах треба да преда своје оружје у року од четири месеца, а заузврат ће ционистички режим обуставити нападе на Либан и повући се са пет окупираних позиција на југу Либана.
3. САД оправдавају план разоружања позивајући се на Резолуцију 1701 Савета безбедности УН, која предвиђа да само националне оружане снаге и мировне снаге УН имају право да носе оружје. С друге стране, Џозеф Аун и Наваф Салам су такође изјавили да сво оружје мора бити под контролом државе, како би се, поред политичке стабилности, обезбедила и међународна помоћ за обнову Либана.
4. Американци, ционистички режим, Саудијска Арабија, европске државе и домаћи политички противници Хезболаха свесни су да усвајање резолуције о разоружању од стране Владе нема оперативну снагу и представља само нарушавање постојећег стања и почетак дугог, сложеног и вишеслојног процеса, чији је главни циљ делегитимизација оружја Отпора и самог Отпора — иако је тренутни захтев САД усвајање оквира и временског плана за спровођење разоружања.
5. У случају разоружања Хезболаха, не само да политичка стабилност не би била постигнута и да би се повећала могућност грађанског сукоба, већ ни помоћ за обнову Либана — посебно у јужним регионима — не би била пружена због постојања стратешке базе Отпора у тим областима.
6. Званични став Хезболаха по овом питању је непредаја оружја, а шеик Наим Касем је више пута нагласио ту позицију. Ипак, остаје могућност да, уколико Влада буде инсистирала на разоружању, може доћи до унутрашњих оружаних сукоба; вероватан сценарио је да Хезболах, током преговора са Владом, може показати одређену тактичку флексибилност у погледу повлачења са делова територије северно од реке Литани у замену за задржавање свог оружја.
7. Хезболах придаје посебан значај унутрашњем јединству и нема намеру да уђе у било какав облик унутрашњег сукоба или ескалације, јер верује да би избијање таквих тензија у Либану било подстакнуто од стране САД и ционистичког режима и служило њиховим стратешким циљевима и интересима. Сходно томе, позиција Хезболаха је да конструктивно сарађује са Владом како би се ова криза превазишла без унутрашње дестабилизације.
8. Иако у тренутку састављања овог одговора став Владе Либана по овом питању остаје неодређен, неки посматрачи верују да, имајући у виду домаћу и спољну осетљивост, Влада може приступити овом питању на неодређен начин — усвајањем општих или необавезујућих формулација, условљавањем резолуција испуњењем обавеза Израела, или одлагањем разматрања за неку наредну седницу, уз примену других процедуралних тактика.

Source: Center for Geostrategic Studies

11. август 2025.