Драгана Трифковић: Молдавија у сенци избора и подела
Dragana Trifkovic, Director General of the Center for geostrategic studies
Од распада СССР и осамостаљивања Молдавије 1991. године ова држава суочила се са многобројним дубоким проблемима. Између осталог процес раздруживања био је праћен и оружаним сукобом на територији Придњестровља, које је формално део Републике Молдавије, али де факто Кишињев не контролише ову територију од 1992. године. Самопроглашена Придњестровска Молдавска Република (ПМР), налази се на истоку земље уз саму границу са Украјином и она је под заштитом руских мировних снага.
Нестабилна држава, подељено друштво
Молдавију одликује политичка нестабилност која је изражена честим променама власти, падовима влада, уставним кризама и споровима између председника и парламента. Поред тога политичку нестабилност додатно компликује изузетно висока корупција на свим нивоима која је значајно ослабила институције. Највећи корупциони скандал у Молдавији „крађа милијарде“ десио се 2014. године, када је из молдавског банкарског система нестало око 1 милијарда америчких долара, што је било преко 12% БДП-а земље у то време. Новац никада није враћен, а многи осумњичени никада нису кажњени, што је изазвало велико разочарање јавности. Молдавска централна банка и држава су морале да интервенишу – што је довело до јавног дуга. Последице свих наведених фактора у Молдавији су јавно неповерење у институције и политичаре, масовна емиграција и слаб демографски развој.
Геополитички Молдавија је разапета између дубоко укорењеног проруског расположења већег дела становништва и утицаја ЕУ (и Запада уопште), који се манифестује преко проевропских политичких елита. Већина грађана Молдавије има позитиван однос према Русији и скептично се односи према идеји евроинтеграција, док прозападне политичке елите намећу курс ка ЕУ и истовремено спроводе румунизацију Молдавије. Идентитетско питање снажно утиче на поларизацију друштва и ствара фрустрације. По последњем попису из 2024. године Молдавија има око 2,5 милиона становника, док се процењује да око 1,2 милиона Молдовљана живи у иностранству. Највећу дијаспору Модавија има у Русији (према информацијама Министарства унутрашњих послова РФ близу 500 хиљада), док у различитим европским државама живи више десетина хиљада Молдовљана (Румунија 100-200, Италија 100-120, Француска 50-60, Немачка 25-35, Британија 17-23).
Санду против опозиције: борба за политички курс државе
Политичком сценом Молдавије последњих година доминира актуелна председница Маја Санду (на власти од децембра 2020. године), као један од најистакнутијих прозападних промотера. Формално-правно Молдавија је парламентарна република и овлашћења председика државе су ограничена. Проевропска странка „Партија акције и солидарности (ПАС) која подржава Мају Санду, тренутно има апсолутну већину у парламенту (61 од 101 места). Нови парламентарни избори у Молдавији, који ће се одржати 28. септембра, према процени аналитичара, могли би да донесу промене овој држави. Од њих би у великој мери зависила и политичка будућност Маје Санду. Предизборна кампања је већ увелико у јеку, а атмосфера у Молдавији, под утицајем геополитичких тензија и унутрашњих подела, је изузетно напета. У последњих годину дана у Молдавији су формирана три нова политичка блока која представљају изазов владајућој партији. „Патриотски изборни блок“ настао је уједињењем Социјалистичке партије, Комунистичке партије, „Срце Молдавије“ и „Будућност Молдавије“ под вођством бившег председника Игора Додона, Ирине Влах и Василија Тарлева. Овај блок тренутно има 26 места у парламенту. Опозициони блок „Победа“ који предводи Илан Шор истиче да је један од главних циљева овог блока смена актуелне председнице Маје Санду. Оба блока (Патриотски изборни блок и Победа), залажу се за сарадњу са Русијом. „Алтернативни блок“ који предводе градоначелник Кишињева Ион Чебан, бивши тужилац Александар Стојаногло, бивши премијер Иона Кику и политички аналитичар Марк Ткачук, настао је од неколико партија и њихова платформа залаже се за борбу против корупције и европске интеграције.
Према предизборним анкетама јавног мњења, рејтинзи владајуће странке и главне опозиционе снаге варирају око 30%. Уколико владајућа странка изгуби већину на предстојећим изборима Кишињев би могао да напусти свој претходни проевропски курс и брзо обнови економске везе са Русијом које су нарушене. Иако је Маја Санду обећавала да ће приближавање Европској Унији донети Молдавији брзи економски опоравак, ова држава (једна од најсиромашнијих у Европи) имала је забележен економски раст од само 0,1% у претходној години. Молдавија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ 2022. године (са циљем прикључења до 2030.) заједно са Украјином и убрзано усклађује законе и институције са европским стандардима. Молдавија је и даље званично неутрална, али све ближа Западу од заузимања искључиво проевропског курса. Претходног месеца Молдавију су посетили француски председник Макрон, немачки канцелар Мерц и пољски премијер Туск, како би у предизборној кампањи дали подршку владајућем режиму за проевропски курс. Ипак, велики број грађана разочаран је молдавским властима које нису испуниле очекивања.
Репресија, забране и цензура: Молдавска власт пред оптужбама за ауторитаризам
Прокламоване демократске вредности у Молдавији све више иду инверзивним правцем где се предузимају репресивне мере против сваког неистомишњеника као и у самој ЕУ. Молдавски политички аналитичар Александар Кориненко изјавио је да: „Владајућа странка ПАС предузела је многе казнене мере. Неки су избачени из изборне трке, неки су затворени, улични протести су растерани силом. Све се дешава у условима информационе блокаде“ Према извештајима медија опозициони активисти у Молдавији су подвргнути претресима и привођењима (почетком септембра је претресено преко 100 опозиционих активиста), покренути су кривични поступци против низа опозиционих политичара, а најављене су и блокаде банковних рачуна. Посланици молдавског парламента се притварају на аеродрому у Кишињеву због посете Русији. У Молдавији је у јулу осуђена на седам година затвора опозициона гувернерка аутономног краја Гагаузије Евгенија Гуцул. Такође осуђена је и Светлана Попан, секретар странке Шор, на шест година затвора у случају саучесништва у незаконитом финансирању странке, пише молдавски лист NewsMaker. У јавности се шире приговори на актуелну власт и оптужбе за институционални притисак. Партија „Велика Молдавија“ искучена је из предстојећих парламентарних избора у Молдавији због наводних неправилности у подношењу кандидатске листе. Врховни суд Молдавије прогласио је пре неколико дана незаконитом одлуку Централне изборне комисије да одбије регистрацију странке „Велика Молдавија“ на парламентарним изборима. Претходно је владајућа странка предложила проширење овлашћења службе за информисање и безбедност, наводно „ради борбе против изборне корупције“. По ставовима опозиционих лидера то је урађено како би се без објашњења ускратила регистрација кандидата и тиме спречило њихово учешће на изборима. Они се жале и на невиђену медијску цензуру од када су 2023. године укинути многобројни медији (Оризонт ТВ, Прајм ТВ, Примул, Публика ТВ, Канал 2, Канал 3 и други) који су пружали другачији поглед на политичке догађаје у Молдавији од владајућег режима. Молдавија је такође блокирала руске медије и Телеграм канале као што су Спутњик, Комсомољска правда, Аргументи и Факти, Руска газета, Регнум, Лента.ру, Правда.ру и др.
Дијаспора као изборни фактор: легитимитет или инструментализација?
Аналитичари упозоравају да, уколико изборни процес буде нарушен, то може довести до већих унутрашњих конфликата — не само политичких, већ и може дестабилизовати целу земљу. Опозициони „Патриотски изборни блок“ већ је најавио протесте 29. септембра, дан након парламентарних избора. Бивши председник Молдавије Додон stated је за медије да ће протест бити одржан независно од изборних резултата: „Протестујемо са два циља. Прво: верујем да ћемо победити на овим изборима и морамо да заштитимо нашу победу како не би дошли на идеју да пониште изборе. Други циљ: ако видимо да су избори грубо фалсификовани, свуда, без стида, захтеваћемо њихово поништење“. Крајем 2024. године у време председничких избора и референдума, земља је такође била дубоко подељена, са високим нивоом друштвене напетости. Интересантно је да Маја Санду победила на председничким изборима 2024. године само захваљујући гласовима из иностранства. Њен противкандидат Стојаногло је освојио 51,3 % гласова, а Санду 48,67 % гласова у Молдавији. Дијаспора (грађани Молдавије који живе у иностранству) је остварила рекордно високу излазност — око 327.000 до 328.855 бирача од којих је више од 82 % гласало за Мају Санду. Са тим у вези наставља се интрига око бирачких места у иностранству за предстојеће парламентарне изборе. Иако у Русији живи највећи део молдавске дијаспоре, број бирачких места у овој држави је смањен на само два. Истовремено број бирачких места у Немачкој је повећан на 36, а у Италији на чак 73. У Француској, Румунији, Великој Британији и САД биће отворено по више од двадесет бирачких места за гласање. Опозиција у Молдавији сумња да нешто није у реду и допушта могућност изборних манипулација у вези са гласовима из иностранства. Поред тога доводи се у сумњу одбијање Централне изборне комисије Молдавије да акредитује заинтересоване међународне посматраче, који су у складу са законом те државе поднели захтев да буду акредитовани. Ради се о „Међународној дипломатској опсерваторији“ која је поднела захтев Централној изборној комисији Молдавије да се акредитује за посматрање изборе у Италији. Такође Центар за геостратешке студије из Србије је поднео захтев за акредитацију међународних посматрача са жељом да прати изборни процес у Кишињеву. У оба случаја захтеви су одбијени под образложењем Централне изборне комисије Молдавије да „захтев за акредитацију међународних посматрача може се поднети само ако је субјекат примио позив од Централне изборне комисије да посматра изборе“. Међутим по закону „Позиви међународним организацијама, представницима страних влада и невладиним међународним организацијама да учествују као међународни експерти и посматрачи шаљу се од стране Централне изборне комисије по сопственој иницијативи или на захтев субјеката наведених у овом ставу…”.
Conclusion
Молдавија се пред парламентарним изборима 28. септембра 2025. године налази у политички нестабилној и дубоко подељеној ситуацији, са јаком поларизацијом између проевропских власти и опозиционих снага које подржавају ближе везе са Русијом. Постоје озбиљне сумње у нерегуларности изборног процеса, укључујући репресију над опозицијом, медијску цензуру и одбијање акредитације независних међународних посматрача. Поред тога, постоје и сумње у изборни процес у дијаспори, где је примећена промена броја бирачких места у различитим западним земљама, што би могло да утиче на резултате, нарочито имајући у виду значајан удео гласача из иностранства у укупном изборном телу. Аналитичари упозоравају да уколико изборни процес буде нарушен или фалсификован, то може да изазове масовне протесте, поделе и отежа пут ка политичкој и економској стабилизацији земље. Због тога је од пресудне важности да се обезбеди поштен изборни процес који би могли да прате посматрачи како у Молдавији тако и у државама где живи молдавска дијаспора.
Source: Center for Geostrategic Studies
Насловна фотографија: Маја Санду (kun.uz)
8. септембар 2025.
