Драгана Трифковић: Војна интервенција Северне Кореје на украјинском фронту

Posted by

05/08/2025

He 05/08/2025

Dragana Trifkovic, Director General of the Center for geostrategic studies

Лидер Северне Кореје или правилније Корејске Народне Демократске Републике (КНДР) Ким Џонг Ун, једна је од најупечатљивијих личности светске политичке сцене. Западни званичници и медији, често износе критике на његов рачун оцењујући КНДР као земљу у којој не постоје медијске слободе, а начин владавине Ким Џонг Уна као диктаторски. Али није ли западна пропаганда већ постала огољена? Западни центри моћи користе медијску машинерију против сваког лидера који се супротстави хегемонији западних сила. Ким Џонг Ун то врло успешно ради. У овој држави заиста влада чврста дисциплина али то је део културе корејског народа. Међутим Западу све то не би сметало уколико би имао утицаја у Пјонгјангу.

Дан победе као опомена – подела Кореје није коначна

На недавном обележавању „Дана победе у Великом отаџбинском ослободилачком рату“ 27. јула, Ким Џонг Ун је stated: „Наша држава и њени људи ће сигурно учинити велико дело – изградњу богате земље са јаком армијом – и постати частан победник у антиимперијалистичком, антиамеричком сукобу“. Овај датум обележава годишњицу потписивања примирја 27. јула 1953. са САД и Кином, када су окончане борбе у трогодишњем рату на Корејском полуострву. Постигнутим договором Корејско полуострво задржало је подељеност на две територије Северну и Јужну Кореју, чиме је практично још једном демаркиран и спољни утицај геополитичких супарника, Русије и Кине са једне стране (КНДР) и САД са друге стране (Јужна Кореја/КНР). Међутим Северна Кореја ову вештачку поделу полуострва и једног народа, посматра као привремено решење и без устручавања истиче да је уједињавање полуострва стратешки циљ. То практично значи истискивање америчког утицаја који своје упориште има у Сеулу, што је Ким Џонг Ун и имао у виду у свом говору.

Фото: Обележавање „Дана победе“ у Музеју победе у отаџбинском ослободилачком рату (koreanradio.info)

У бројним јавним наступима и званичним саопштењима, Ким наглашава да је уједињење полуострва са северним моделом самосталности и суверенитета кључни национални циљ. То подразумева, према његовој визији, истискивање америчког утицаја из Јужне Кореје и успостављање једне, јаке и суверене државе, под вођством Пјонгјанга.

Северна Кореја, ратни потенцијал и стратешко партнерство са Русијом

На обележавању „Дана победе“ Ким Џонг Ун позвао је војску да буде спремна за „стварни рат у било ком тренутку“ и појача војну активност са интензивним маневрима. Војска КНДР практично већ учествује у сукобу са Западом. Ако узмемо у обзир чињеницу да Колективни Запад ратује са Русијом на територији Украјине, што су више пута истицали руски званичници и што потврђује присуство западног оружја и војске на бојном пољу, и да војска Северне Кореје учествује у ратним дејствима на руској страни, онда се може рећи да је то већ у току. Али Ким Џонг Ун разуме да ће се након окончања украјинског сукоба, рат Запада наставити на другим територијама те учешће војске КНДР на украјинском фронту вероватно схвата као припрему за даљи сукоб.

Руска Федерација и КНДР потписале су прошле године „Споразум о свеобухватном стратешком партнерству“ који је ступио на снагу 4. децембра 2024, када су замењени акти о ратификацији. Овај споразум значајно унапређује билатералну сарадњу на највиши стратешки ниво и званично замењује претходни споразум из 2000. године, који је имао много мање значајну улогу у војној сфери. Кремљ и Пјонгјанг га описују као алат за подршку „мултиполарном светском поретку без доминације и хегемоније“ и за унапређење регионалне и глобалне стабилности. Руски званичници поручују да све то представља стратешко усклађивање и да обе земље могу да сарађују у војној, технолошкој и економској сфери — па чак и у космичким пројектима и информационим технологијама.

Фото: Председник Руске Федерације Владимир Путин и председник КНДР Ким Џонг Ун након потписивања споразума (KCNA)

Споразум садржи укупно 23 члана, укључујући и проширену сарадњу у економији, науци, технологији, енергији и мирнодопској нуклеарној енергији. Члан 3 овог споразума предвиђа да ће у случају непосредне претње од напада, стране одмах иницирати двостране консултације и договорити конкретне мере помоћи. Поред тога Члан 4 дефинише обавезу „да без одлагања пружа војну и другу помоћ уколико једна страна буде нападнута“, у складу са Чланом 51 Повеље УН. Укратко, овај уговор представља најзначајнији безбедносни и политички споразум Русије и Северне Кореје у последњих неколико деценија, са обавезним механизамима међусобне одбране и најширим спектром сарадње.

КНДР на бојном пољу у Украјини: од артиљерије до пешадије

Украјински медији тврде да је Пјонгјанг до сада испоручио огромне количине артиљеријских граната (стотине хиљада) и балистичких ракета типа KN‑23 које се користе у Донбасу и Запорожју. Преко извора као што су украјинске и јужнокорејске обавештајне службе, извештава се да је међу 11-12 хиљада војника Северне Кореје укључено у борбена дејства на украјинском фронту.

Русија и КНДР дуго нису реаговале на ове наводе, али су се на руском Телеграму појављивале информације да војници Северне Кореје учествују у ослобађању Курске области од украјинских трупа. Коначно, начелник Генералштаба Руске армије Валериј Герасимов потврдио је учешће војске КНДР у биткама у Курској области у извештају руском председнику Владимиру Путину у априлу ове године, када је ослобођено последње насеље, село Горнал, од украјинских трупа. Он је том приликом рекао: „Посебно бих желео да истакнем учешће војника КНДР у ослобађању пограничних подручја Курске области, који су, у складу са Уговором о свеобухватном стратешком партнерству између наших земаља, пружили значајну помоћ у разбијању укљештене групе ОСУ“. Председник Владимир Путин истакао је поводом тога: „Корејски пријатељи су деловали из осећаја солидарности, правде и истинског пријатељства. Ми то веома ценимо и искрено смо захвални лично председнику Државног одбора пријатељу Ким Џонг Уну, целом руководству и народу КНДР. Одајемо почаст херојству, високом нивоу специјалне обуке и посвећености корејских војника који су, раме уз раме са руским борцима, бранили нашу домовину као своју. Испунили су своју дужност са чашћу и храброшћу, покривајући се непролазном славом“.

Корејска државна новинска агенција KCNA је такође у априлу 2025. објавила да Северна Кореја признаје слање трупа и учешће у ослобађању делова Курске области, што је био први пут да Пјонгјанг званично потврђује ангажман својих војника у том конфликту.

Фото: Војска КНДР (samara.tsargrad.tv)

„Први пут у деценијама, севернокорејска војска стиче право војно искуство. Ово је глобални изазов — не само за Украјину и Европу, већ за цео свет“, рекао је Андреј Јусов, портпарол украјинске војнообавештајне агенције. САД су наводно дубоко забринуте због учешћа Северне Кореје у украјинском сукобу.

То добре познаваоце војне тематике не изненађује, јер заправо САД имају разлога да буду забринуте. Северна Кореја има једну од највећих војски на свету. По активним војним снагама, Северна Кореја се налази у светском врху међу САД, Кином, Русијом и Индијом. Међутим ако се рачунају и резервне снаге Северне Кореје у које улазе и јединице „народне одбране“, њена војна способност драстично расте. Активни састав броји око 1 280 000 припадника, резервни састав око 600 000, док „народна одбрана“ има око 5 700 000 чланова. Све укупно Северна Кореја има преко седам и по милиона наоружаних и обучених људи, једну од највећих војних структура у свету. Дугорочни војни рок од 7-10 година, обавезан је и за мушкарце и за жене у тој држави.

Воjска као темељ државе: Сонгун идеологија и нуклеарна моћ КНДР

КНДР јединствена је и по томе што војска заузима централно место у државној идеологији. Од оснивања КНДР након јапанске окупације и завршетка Другог светског рата, ова држава је била комунистичка. Деведесетих година након смрти Ким Ил Сунга (1994.) првог вође КНДР, власт преузима његов син Ким Џонг Ил, отац данашњег председника. Суочен са економском кризом, глађу и слабљењем партије, он ослања власт на војску и уводи званичну државну идеологију Сонгун (корејски: 선군 — „војска на првом месту“). Новим уставом из 1998. године, војска добија централну улогу у држави. Ким Џонг Ил дефинисао је Сонгун као природни наставак Џуче идеологије — која промовише националну самосталност — у којем је војска гарант независности и суверенитета државе. Џуче је идеологија настала у прелазној фази када је комунизам почео да слаби, дефинисана уставом из 1972. године, и њени главни елементи су самопоуздање, самосталност и независност. Све у свему, независност и јака војска, што и захтева челичну дисциплину, остају две главне идеолошке смернице КНДР.

Фото: Драгана Трифковић у посети КНДР (лична архива)

И коначно, то је оно што највише смета Западу који није у могућности да „демократизује“ ову државу према сопственим потребама. Осим чврсте воље и моћне бројне армије КНДР је призната као нуклеарна сила која не само да поседује нуклеарно наоружање, већ је спосебна и да га употреби. Пјонгјанг је 2003. године донео одлуку да иступи из „Споразума о неширењу нуклеарног оружја“ и убрзао је развој свог нуклеарног програма. Прва нуклеарна проба извршена је у месту Пунгјери, почетком октобра 2006. године. Осим нуклеарног оружја КНДР је упоредо развијала и ракетне технологије дугог домета и вршила тестирања не обазирући се на критике Запада и резолуције Савета безбедности УН које забрањују тестирање балистичких ракета. Северна Кореја је такође у последњих неколико година демонстрирала развој и тестирање хиперсоничних ракета, а постоје извештаји да ради и на интерконтиненталним хиперсоничним пројектилима. Обавештајни извори САД, која са великом забринутошћу прати севернокорејске тестове, потврдили су да је Пјонгјанг почетком 2023. године тестирао унапређену верзију Хвасонг-8 (најпознатија хиперсонична ракета КНДР), хиперсоничне ракете са дометом од 1500 км. Постоје назнаке да Северна Кореја ради на интеграцији бојевих глава Хвасонг-8 на много већим ракетама, укључујући интерконтиненталне балистичке ракете (ICBM). Северна Кореја ради и на развоју балистичких ракета које могу да се лансирају са подморница, што би значило могућност нуклеарног удара са мора.

Conclusion

Сарадња између Русије и Северне Кореје добија историјски значај у контексту текућих глобалних сукоба и геополитичког престројавања. Потписивањем Споразума о свеобухватном стратешком партнерству, Москва и Пјонгјанг су званично усагласили свој одбрамбени и политички курс, шаљући поруку Западу о формирању чврстог антихегемонистичког блока. Овим споразумом Северна Кореја се позиционирала као отворени војни савезник Русије, не само политички већ и практично – кроз испоруке оружја и учешће трупа у украјинском конфликту, што је по први пут званично потврђено и од стране Пјонгјанга и од стране Москве.

Фото: Руски председник Владимир Путин у радној посети Северној Кореји (tourdom.ru)

Овакво савезништво значајно је из више разлога:

прво, оно проширује фронт против западног утицаја ван евроазијског оквира, укључујући и источноазијски регион;

друго, омогућава Северној Кореји да стекне искуство и међународну тежину као активна учесница у глобалним конфронтацијама;

и треће, легитимише њену позицију нуклеарне и војне силе, која више није изолована, већ повезана са другом великом нуклеарном државом.

Позиционирање КНДР као пуноправног војног савезника Русије није само израз идеолошке блискости или отпора према Западу, већ и стратешки потез обе стране — у циљу међусобне безбедности, али и пројекције моћи. Улазак Северне Кореје у активну војну сарадњу у време глобалне турбуленције значи и почетак нове фазе реформулисања светског поретка, у којем неиграње по правилима Запада постаје прихватљиво – чак пожељно – за државе које теже независности и сопственом моделу развоја.

У том контексту, сарадња Русије и КНДР представља изазов постојећој геополитичкој равнотежи, посебно у светлу њихове спремности на заједничку одбрану, размену технологије и ширење утицаја на нове територије конфликта. Тај процес се више не одвија само дипломатски, већ и реално – на бојиштима.

Source: Center for Geostrategic Studies

Насловна фотографија: Руски председник Владимир Путин и председник Државног одбора КНДР Ким Џонг Ун (лево, у првом плану) током званичне церемоније дочека на Тргу Ким Ил Сунга у Пјонгјангу (РИА Новости /ПООЛ/Гавриил Григоров)

1. август 2025.

Instructions:

https://koreanradio.info/dear-comrade-kim-jong-un-visited-the-victory-in-the-patriotic-liberation-war-museum-on-the-occasion-of-victory-day/

https://www.mid.ru/ru/foreign_policy/international_contracts/international_contracts/2_contract/62546/

https://www.reuters.com/graphics/UKRAINE-CRISIS/NORTHKOREA-RUSSIA/lgvdxqjwbvo/

https://ria.ru/20250428/kndr-2013767591.html

https://www.rbc.ru/politics/28/04/2025/680ebc4b9a79470feb8d4dd9

https://www.reuters.com/world/china/north-koreas-kim-vows-win-anti-us-battle-marking-korean-war-anniversary-2025-07-26/

https://tass.com/politics/1846241

https://www.euronews.com/2023/08/30/russia-has-right-to-war-with-each-and-every-nato-country-medvedev

https://www.tribuneindia.com/news/battlefield/ukraine-conflict-russia-is-fighting-alone-against-the-entire-west-says-lavrov-urges-self-reliance

https://www.aljazeera.com/news/2025/4/28/north-korea-confirms-soldiers-sent-to-fight-with-russia-against-ukraine