Диогенис Валаванидис: Православни великодостојници – нови бискупи Римокатоличке цркве
Пише: Диогенис Д. Валаванидис, председник „Центра за заштиту хришћанског идентитета“
Чак и у условима када „Центар за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, и ја као његов председник – делујемо као светионик одбране јединства Христове Цркве, и то непоколебиво и доследно у остваривању мисије коју спроводимо: заштите хришћанског идентитета као носећег стуба националног идентитета сваког православног народа, без којег ниједан народ нити држава не би могли да опстану; као и одбране јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, која је у данашњем времену угрожена више него икада пре у својој дугој историји – то чинимо бескомпромисно, без обзира на претње, игнорисања и уцене којима смо изложени са многих страна.
Тако ћемо и наставити да радимо упркос чињеници да делујемо у веома тешким условима, јер се налазимо у срцу дехристијанизоване Европе, која је одавно одбацила лик Богочовека Христа; Европе у којој се толерише и промовише сатанистичко деловање које је највеће зло у историји људског рода; материјализованој и духовно палој Европи која је заменила Господа Бога за новац, који је уздигла на пиједестал божанства; Европи у којој се афирмише девастација породице као основне ћелије сваког нормалног и здравог друштва; Европи у којој такозвана „четири јахача апокалипсе“ (Велика Британија, Француска, Немачка и Пољска) заслепљени патолошком русофобијом не виде да јуришају у загрљај самоуништења, у који увлаче и друге народе са собом.
Посебну тешкоћу ствара суочавање са реалношћу, у којој нас највиши политички ауторитети ЕУ (Европске уније), у првом реду председник ЕК (Европске комисије) Урсула фон дер Лајен, убеђују да се постојаност европске културе и цивилизације баштини на темељима Талмуда, који представља најпознатије дело јеврејске литературе од првих векова хришћанске ере, у којем су и данас хришћани окарактерисани као «омрзнута секта», док је опис лика Исуса Христа богохулно изопачен. Недвосмислено, на овај начин се покушава променити генетски код и лична карта народа Европе, која почива на хришћанским вредностима, хеленској философији и римском праву. Сматрамо да би председник ЕК ово морала да зна, или бар да научи, како би са највише политичке позиције ЕУ са које наступа, износила веродостојне чињенице у вези са овако важним идентитетским питањима.
Госпођа Фон дер Лајен је вероватно то изговорила под импресијом амбијента када је примала почасни докторат на Универзитету Бен-Гурион у Негеву, Израел, априла 2025. године.
С обзиром на чињеницу да смо одавно констатовали да питање религије представља једно од најважнијих елемената у креирању геополитичке мапе, на овом месту би у најкраћим цртама указали на обрисе геополитичке слике савременог света.
Значајно је нагласити, да колективни Запад (превасходно неолибералне оријентације) који је оличен у Америчком културном и политичком систему, више не води рат због интереса, већ због идентитетске нетрпељивости. Другим речима то значи: Русија као држава отворено признаје нашег створитеља Господа Исуса Христа; признаје и афирмише хришћанске вредности; традиционалну породицу и концепт националног суверенитета, па је самим тим, у извесног смислу, постала метафизички непријатељ западног система који те вредности негира. Оно што следи као закључак, јесте чињеница да у овом рату такав неолиберални систем не жели да победи државу, већ идеју.
Уколико се објективно осврнемо на стање у Европи, чији лидери су веома негативно реаговали на историјски сусрет председника две најмоћније државе света, Доналда Трампа и Владимира Путина, 15. августа 2025. године у Анкораиџу на Аљасци, долазимо до недвосмисленог закључка: Немачка војна индустрија је у доста лошем стању, могло би се рећи – у колапсу; када је реч о Француској – она још увек балансира између колонијалног сентимента одакле је протерана (Нигер, Мали и Буркина Фасо, који своје погледе окрећу ка Москви, Пекингу, Бразилу и др. чланицама БРИКС-а) – и реалне немоћи. Најинтересантија је ситуација са Британијом, која има најснажнији анимозитет према свему што долази из Русије. Она шаље специјалце у Украјину, а добија сенке руских подморница код архипелага Хебрида (западне обале Шкотске у дужини од око 200 км). Све у свему, Европска унија (ЕУ) је постала талац своје русофобне политике.
У склопу ове теме развијамо даља размишљања, тј, унилатерални систем међународних односа и функционисања се трајно гаси, а ствара се нови – мултилатерални. Томе је посебно допринела појава БРИКС-а (Бразил, Русија, Кина, Индија, Јужна Африка, Египат, Етиопија, Иран, УАЕ, Индонезија), скуп држава које имају комплементарне привреде и које повезује економско савезништво.
У таквим геополитичким околностима, значајно је подсетити се основних елемената геостратегије који обухватају геополитичке факторе: географски положај, природни ресурси, популација, економија, војна моћ (наоружање и технолошки напредак), међународни утицај и положај земље и коначно РЕЛИГИЈА (што је пре скоро 60 година предвидео мудри Андре Малро, француски министар културе у влади Шарла де Гола).
Почетак укључивања религије као носеће компоненте геополитике, можемо сматрати тренутак појаве Далсове «Доктрине против Истока» (Ален Далс, први цивилни директор CIA). У поменутој Доктрини, између осталог, пише:
«Даћемо све што имамо, сво злато, сву материјалну моћ за магарчење и залуђивање људи. Човечји мозак и свест људи су склони променама. Посејемо ли тамо хаос, ми ћемо неприметно да им подметнемо лажне вредности и примораћемо их да те вредности и прихвате. Како? Наћићемо истомишљенике, савезнике и помоћнике у њиховој домовини. Мало по мало, ми ћемо одиграти грандиозну, по свом обиму трагедију, погибије свих православних Словена, и коначно ћемо на тај начин неповратно угасити њихову националну свест“, наводи се у документу.
«Суштина је у томе да се неприметно, прикривено активно и постојано, помаже деспотизам чиновника, корупција и непринципијелност. Честитост и праведност биће исмевани, никоме неће бити нужни и биће сматрани остатком прошлости. Грубост и наглост, лаж и обмана, пијанство, наркоманија, издајништво, шовинизам и непријатељство према народима – све ћемо то култивисати у свест људи“.
Ако се томе дода и податак који нам је обелоданила једна од најугледнијих професора Правног факултета у Београду, проф. др Смиља Аврамов, да су 1976. године Ватикан, САД и Немачка потписале тајни споразум од 11 тачака, од којих се једна децидно односи на «уништење православља», тиме се добија јаснија слика о разлозима и мотивима многих непочинстава која чине поједини црквени високодостојници у крилу Православне цркве.
Овом приликом желимо да осветлимо само неке догађаје који су у супротности са црквено канонским учењем Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.
Као један од примера који није познат широј јавности, указујемо на извештај са Тринаестог сабрања бискупа римокатолочке цркве који је одржан од 7-28 октобра 2012. године (SYNODUS EPISCOPORUM BULLETIN, XIII ORDINARY GENERAL ASSEMBLY OF THE SYNOD OF BISHOPS), који је доступан на званичном сајту Ватикана:
Имајући у виду да је седиште „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ у Београду, разумљиво је да ћемо већу пажњу поклонити деловању црквених високодостојника Српске православне цркве. Тако ћемо још једанпут развејати сумње свих неповерљивих и самообманутих Срба, како нема доказа да је епископ бачки Иринеј Буловић примио папино прстење и потписао папин примат у Равени 2007. године, чиме је постао папин бискуп.
Постоји још један доказ да је Иринеј Буловић и de facto и de jure члан Римокатоличке верске организације са седиштем у Ватикану чији је поглавар Римски папа. Ова вест је на све могуће начине покушавана да се сакрије од јавности у Србији.
Заправо, након дугачке листе кардинала-делегата из целога света који су присуствовали Тринаестом сабрању бискупа римокатолочке цркве одржаном од 7-28 октобра 2012. године, у последњем делу је списак „братских делегата“ (D. List of Fraternal Delegates – страна 18-19), на коме се налазе имена: Цариградског патријарха Вартоломеја Првог (His Holiness BARTHOLOMEW I, Archbishop of Constantinople, Ecumenical Patriarch – TURKEY), Илариона Алфејева, митрополита Волоколамског и председника Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије (Patriarchate of Moscow: H.Em. HILARION Alfeyev, Metropolitan of Volokolamsk, President of the Department of Public Relations of the Church of Moscow Patriarchy – RUSSIAN FEDERATION) и владике бачког Иринеја Буловића (Serbian Orthodox Patriarchate – H.G. IRINEJ Bulovic, Bishop of Bačka – SERBIA AND MONTENEGRO).
Овим је званично потврђено да је владика бачки Иринеј Буловић, поред Цариградског патријарха Вартоломеја I и волоколамског митрополита Илариона Алфејева, још 2012. године учествовао у раду Римокатоличког „Сабора“ бискупа којим је председавао папа Бенедикт XVI. Наведене информације се налазе на званичном ватиканском сајту, које недвосмислено потврђују бискупизам тројице високих православних црквенодостојника.
На крају, са жаљењем желимо да укажемо да се у данашњем времену, у појединим помесним аутокефалним црквама (како малим тако и највећим) више пажње посвећује геополитичким кретањима у свету, као и личним односима појединаца који себе уздижу изнад Цркве, него јеванђелској, апостолској и светоотачкој науци о цркви.
Source: Center for Geostrategic Studies
18. август 2025.
