Диогенис Валаванидис: Борба добра и зла
Пише: Диогенис Валаванидис, председник „Центра за заштиту хришћанског идентитета“
Назив „Центра за заштиту хришћанског идентитета“ из Београда, је многе наше пријатеље, пратиоце и подржаваоце навео на закључак да је реч о Центру који се бави искључиво црквеним (еклисиолошким), канонским и догматским питањима, чиме се донекле занемарује реалност у којој живимо. Међутим, мрачне силе и посебно, свеукупна геополитичка гибања у свету, дубоко задиру и угрожавају идентитет православних народа, због чега Центар неизбежно и незаобилазно мора да реагује на одговарајући начин.
Овом приликом желимо да подвучемо да ће „Центар за заштиту хришћанског идентитета“ увек остати доследан и непоколебив у остваривању мисије коју спроводи: заштита хришћанског идентитета као носећег стуба националног идентитета сваког православног народа, без којег ниједан народ нити држава не би могли да опстану; одбране јединства Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве; као и борбе за физички опстанак сваког хришћанина на свету, чија вера je у данашњем времену угрожена више него икада пре у својој дугој историји.
Имајући у виду да смо одавно констатовали и обнародовали да питање религије представља један од најважнијих елемената у креирању геополитичке мапе света, овом приликом бисмо указали на драматичност тренутка и опасност по физички опстанак хришћана у Европи, у којој нас председник ЕК (Европске комисије) Урсула фон дер Лајен, убеђује да се европска култура и цивилизација баштини на темељима Талмуда. Та књига представља најпознатије дело јеврејске литературе од првих векова хришћанске ере, а у којој су и данас хришћани окарактерисани као «омрзнута секта», док је опис лика Исуса Христа богохулно изопачен. Више пута смо констатовали, да се на тај начин покушава променити генетски код и лична карта народа Европе, која почива на хришћанским вредностима, хеленској философији и римском праву. Сматрамо да би председник ЕК ово морала да зна, или бар да научи, како би са највише политичке позиције ЕУ са које наступа, износила веродостојне чињенице у вези са овако важним идентитетским питањима!
Драматичност тренутка у којем живимо је достигла кулминацију, што потврђује и сведочење италијанског професора Vincenco Kostе у тексту од 30.03.2025. године за лист L’AntiDiplomatico, у којем недвосмислено оцењује да се европски народи налазе пред јасним и неумољивим избором: или да напусте Европску унију са свим оним што она данас представља, или, у супротном, да се суоче са евидентно надолазећом катастрофом! Порука италијанског професора не оставља много места за компромис, с обзиром да указује да актуелна европске елита као и цела ЕУ, не представљају никакав инструмент за уједињење и напредак, већ силу која тежи разарању идентитета, традиције и суверенитета европских народа.
Шта је то што европске државе могу да понуде у циљу «постизања мира»: Да ли је то континуирано снабдевање Украјинске војске америчким наоружањем, које би било плаћено европским новцем; да ли је то европска формула мира?
Од самог почетка се знало да су ставови Русије и Запада дијаметрално супротни. Са једне стране, Русија је стално понављала да тражи стратешко решење које подразумева трајно елиминисање узрока који су довели до конфликта, док је колективни Запад од самог почетака тежио ка брзим (инстант) решењима, као што је нпр. замрзавање конфликта.
У том контексту, «Блумберг», међународна новинска агенција са седиштем у Њујорку, пренела је да је суштина у заобилажењу руских захтева за ограничавање украјинских оружаних снага у оквиру будућег мировног споразума. Уместо тога, гаранције би се „фокусирале на јачање украјинских војних снага и капацитета без икаквих ограничења“, док би улога такозване „коалиције вољних“, предвођене Великом Британијом и Француском, била да се наведене гаранције осигурају.
У том циљу је фон дер Лајен и рекла да се Украјина мора трансформисати у „челичног јежа“ кога ниједан агресор не може да победи! То је иста она фон дер Лајен, која нас је уверавала да се европска култура и цивилизација баштини на темељима Израелског Талмуда!
Насупрот томе, европски народи, који су већински хришћани, дубоко су разочарани оним што им Бриселске бирократе нуде: Све дубљу економску и миграциону кризу, као и социјалну несигурност.
«Блумберг» предвиђа да би «пакет гаранција» које нуди колективни Запад, укључивао распоређивање мултинационалних снага у будућности, иако о формату још увек није дискутовано па самим тим није ни дефинисан. Са тим у вези, «Волстрит журнал» се позива на европске изворе, и оцењује да би радну групу за гаранције предводио Државни секретар Марко Рубио, која би обухватала четири компоненте: војно присуство, противваздушну одбрану, наоружање и праћење прекида непријатељстава.
Неопходно је мепоменути да озбиљни политички и војни аналитичари упозоравају да је управо Марко Рубио убачен у Трампову администрацију као «представник дубоке државе», са циљем да обавља функцију координатора и коректора свега о чему се буде одлучивало!
У исто време, Марк Руте, генерални секретар НАТО, наговештава да ће више од 30 земаља чланица НАТО Алијансе, заједно са Јапаном и Аустралијом, радити на такозваним „безбедносним гаранцијама дефинисаним у оснивачком акту НАТО Алијансе, Члан 5“.
Уколико узмемо у обзир основне циљеве због којих је Москва покренула војну операцију: неутрална и у суштини демилитаризована Украјина, ван НАТО-а, то значи да би „безбедносне гаранције“ које су Кијеву предложиле западне земље, по узору на Члан 5, биле опасније по Русију од евентуалног приступања Украјине Атлантском савезу или пак, распоређивања контингента Алијансе.
Значајно је напоменути, да током отворене седнице представника држава ЕУ, ниједна се није изјаснила у корист постизања дугорочног споразума, који би за Русију као и целу Европу био од суштинског значаја, већ су гласале у корист прекида ватре и јачања украјинских безбедносних снага. У прилог томе, немачки канцелар Фридрих Мерц је рекао: «Желимо прекид ватре. Не могу да замислим наш најважнији састанак без прекида ватре».
Ђорђа Мелони је истакла да је «Италија на страни Украјине и жели да предложи мир на основу параграфа 5 Повеље НАТО», док је Француски председник Емануел Макрон нагласио: «Желимо мир за цео континент. Прва ствар која се мора обезбедити је јака украјинска војска».
Исто тако, Британски премијер Кир Стармер као и Емануел Макрон, поменули су „коалицију вољних“, која би била спремна да пошаље „мировне снаге“ на украјинску територију, упркос чињеници што је руско Министарство спољних послова уочи састанка упозорило, да би такав корак НАТО-а довео до „неконтролисане ескалације“.
Према речима Александра Дугина, руског филозофа, геополитичара, књижевника и универзитетског професора, ЕУ и Зеленски су „одлучили да не настављају директну психолошку конфронтацију са Трампом, да га не иритирају, да се формално сложе са њим и бестидно му ласкају… Кијев једноставно треба некако да заустави нашу офанзиву, ресетује украјинске снаге и обезбеди директно учешће европских војски у сукобу. То ће бити учињено одмах, чим се рат успори, чак и на тренутак.“
Посланик Државне думе Алексеј Журављов, подсећа: „Можете кривити Бајденову администрацију колико год желите, али Вашингтон је почео масовне испоруке оружја Кијеву током Трамповог првог мандата. Сада он на све начине покушава да се дистанцира од сукоба, покушавајући да кривицу пребаци на свог претходника и европске земље, али Сједињене Државе су и даље највећи корисник.“
Виктор Бондарев, руски пензионисани генерал-пуковник и бивши врховни командант руских Ваздухопловних снага, са огорчењем је констатовао: Специјални представник Стив Виткоф предлаже да Русија преузме правну обавезу, и да у будућности „не напада Украјину“; али управо су Сједињене Америчке Државе, „кршећи суверенитет Украјине и организујући пуч на Мајдану… започеле сукоб, који је ескалирао у братоубилачки рат против Русије, уз коришћење ресурса НАТО-а.“ Међутим, „неочекивани пораз украјинских снага, упркос свим колективним напорима НАТО-а и Запада, приморао је Сједињене Државе да нагло промене тактику и представе се као мировне снаге, представљајући успех Русије као ничим изазвану агресију. Сада, агресија коју је наводно измислила Русија треба да се правно формализује, чак и захтевањем гаранција од ње саме, о неагресији и неповређивању суверенитета Украјине и других европских земаља, чиме се индиректно говори о руској претњи, која у ствари не постоји.“
На овај начин, Бондарев истиче да се Русија од „браниоца сопствених интереса и интереса братског народа и суверене државе Украјине, ‘мајсторским напорима’ Сједињених Држава, трансформисала у агресора“, док је у ствари, Запад тај који је прекршио обећање да се НАТО неће ширити на Исток.
Сличне ставове су имала и двојица америчких сенатора: републиканац Линдси Грејем и демократа Ричард Блументал. Њих двојица, без обзира што припадају различитим партијама, пружају безрезервну подршку Украјини.
Чињеница је да су код Руса остала одређена горка искуства из првог Трамповог мандата, везана за интензивирање војне сарадње Вашингтона и Кијева, као и подстицање црквеног раскола и то не само у Украјини већ и у целокупном православном свету.
Самит на Аљасци је имао свој продужетак у Вашингтону. Занимњиво је да је највише пажње јавног мњења привукло присуство лидера најмање земље, Финске, Александра Стуба, и посебно његово излагање у којем је подсетио на мир који су његова земља Финска и СССР закључили 15. марта 1941, по окончању стопетодневног Зимског рата. На основу овог мировног споразума, Финска је изгубила 11 процената своје територије: Карелију, делове Лапоније, укључујући и Виборг, који је био привредни центар и тада други по величини град у земљи. Многи, не без разлога, имају очекивања да би мировни споразум са Украјином уз посредовање Трампа, могао да личи на Московски споразум из 1941. са Финском, по којем би Украјина изгубила 20 процената територије и као ни Финска тада, не би била примљена у НАТО.
Све до сада речено нам открива суштину сукоба у Украјини. Реч је о судару два света, две цивилизације, о сукобу добра и зла, хришћанства и сатанизма. Зато је и неопходно о свему говорити јавно и обелодањивати њихове сатанистичке намере. То се каже и у посланици апостола Павла Ефесцима (5,10-11): «Истражујте што је угодно Господу и немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте».
Закључујући, «Центар за заштиту хришћанског идентитета» из Београда подсећа да се у извештајима многих релевантних међународних организација које прате ова кретања, наводи, да се број напада на хришћане и њихове цркве и манастире у последних неколико година у свету драматично повећао.
Због свега наведеног, а тиме и латентне опасности од избијања сукоба широких размера у хришћанској Европи, позивамо све високодостојнике свих православних помесних аутокефалних цркава као и највише политичке ауторитете, да предузму неопходне кораке у правцу заштите живота свих људи, а тиме и хришћана који су у Европи већина, као и заштите њихових сакралних објеката.
Source: Center for Geostrategic Studies
23. август 2025.
