Алексеј Самојлов: Први утисци о преговорима на Аљасци

Пише: Алексеј Самојлов, учесник Покрета „Друга Украјина“, начелник аналитичког одељења

Аспект стратешке безбедности САД

Преговори између председника Русије и САД припремани су и вођени узимајући у обзир следеће догађаје који утичу на стратешку безбедност САД и НАТО-а:

• договор из децембра 2024. године између председника Лукашенка и Путина о размештању ракетног комплекса „Орешник“ у Белорусији;
• изјава председника Владимира Путина крајем јуна о почетку индустријске производње ракетног комплекса „Орешник“;
• тестирања (званично непотврђени подаци) интерконтиненталне крстареће ракете глобалног домета „Буревестник“ са нуклеарним погоном.

Размештање ракетног комплекса „Орешник“ (домет до 5500 км, званично непотврђени подаци) у Белорусији омогућава гарантовано уништење било којих НАТО објеката на европском ратишту уз минимално време долета.

Размештање комплекса „Орешник“ у области Чукотке омогућава гарантовано уништење објеката у позиционим зонама копнених ракета на авио-базама Ворен (држава Вајоминг), Малстром (држава Монтана) и Минот (држава Северна Дакота), као и информационо-обавештајне компоненте америчког ПРО система на острву Шемја (држава Аљаска).

Војни контекст преговора

Преговори су припремани и вођени у условима непрекидне војне активности америчке и руске стране у различитим регионима:

• војне вежбе САД у Јерменији „Орао партнер–2025“;
• борбене операције у оквиру СВО (специјалне војне операције) у Украјини;
• војне вежбе у Балтичком региону, у Калининградској области.

Војне вежбе САД и Јерменије „Орао партнер–2025“

Уместо стратегије „ширења НАТО-а на исток“, САД сада спроводе стратегију продора ка Кавказу и Каспијском мору. Америчка страна ствара механизам притиска на Русију на Кавказу и планира да пројектује своје политичко и војно присуство на приобални регион Каспијског мора, Иран, као и у правцу слабљења или прекида подршке Кини.

Потписани меморандум између Јерменије и Азербејџана поставља основе за стварање услова за војно присуство САД у Зангезурском региону (војна база), као и присуство Американаца у Каспијском мору (преко Азербејџана).

У војним вежбама САД у Јерменији „Орао партнер–2025“ учествује 101. ваздушно-десантна дивизија (јуришна) САД, специјализована за јуришне операције, способна да планира, координира и изводи бригадне ваздушно-десантне операције у дубини до 500 морских миља, са циљем заузимања кључних делова терена и њиховог задржавања у трајању до 14 дана.

Руске снаге у Јерменији (Гјумри): Укупно више од 9 хиљада професионалних војника по уговору служи у овој бази.

Украјински сукоб

Уочи сусрета председника, руска војска је пробила одбрану Оружаних снага Украјине (ВСУ) до дубине од 18 километара у области Красноармејска и створила коридор ширине 5 километара на фронту у зони насељених места: на левом крилу – Волноје, Рубежноје, а на десном – Кучеров-Јар и Золотои Колодец, све до села Нововодјаноје, претећи да пресече стратешки пут Добропоље–Краматорск. Руске снаге успешно напредују и на другим правцима.

Војни стручњаци овај пробој оцењују као оперативно-тактички успех који би могао довести до урушавања одбране на том правцу. Такође се истиче да америчка страна током припреме и одржавања преговора наставља да снабдева ВСУ обавештајним подацима, „Старлинк“ комуникацијом и оружјем.

Вежбе у Балтичком региону – Калининградска област

У данима одржавања самита на Аљасци, на поморској бази Балтичке флоте у оквиру борбене обуке одржане су вежбе морнара и припадника специјалних јединица за одбијање напада беспилотних летелица, непријатељских беспосадних бродова и подводних диверзаната.

Руско-амерички преговори

У среду, 6. августа, након дводневног кашњења, у Москву је са званичном посетом стигао специјални изасланик председника САД Стивен Виткоф. Према незваничним информацијама, Американац је донео председнику Русије неке занимљиве предлоге о перспективама развоја стратешке сарадње између Русије и САД, а дотакнута су и нека питања у вези са украјинским конфликтом.

На основу кратке семантичке анализе изјаве председника Русије може се закључити како руска страна гледа на руско-америчке преговоре и односе са САД.

Владимир Путин је у својој изјави изговорио 993 речи.

У првој трећини свог говора (298 речи) нагласио је да је основа за обнову руско-америчких односа принцип суседства и историјски примери пријатељских односа. Четири пута је назвао САД суседом. Такође су поменуте следеће чињенице:

• између руских и америчких острва има свега четири километра;
• заједничка историја и позитивни догађаји;
• заједнички споменици из Другог светског рата и програм ленд-лиза;
• пилоти и стручњаци обе земље ризиковали су и жртвовали животе за заједничку победу;
• захвалност за очување споменика.

Два пута је поменут споменик руским и америчким пилотима, као и заставе на споменику – руска и америчка.

Наглашено је да постоје и други историјски примери „када су наше земље заједно ломиле заједничке непријатеље у духу борбеног пријатељства и савезништва, пружале једна другој помоћ и подршку“.

Председник Русије Владимир Путин сматра да руско-амерички односи имају озбиљну историјску основу за развој у духу добросуседства.

Циљна поставка о преговорима и развоју односа (1)

Владимир Владимирович Путин је изговорио кључну циљну поставку о преговорима и развоју односа: „То наслеђе, уверен сам, помагаће нам да обновимо, изградимо обострано корисне и равноправне везе већ у новој фази, чак и у најтежим условима“:

• „обновимо“ – повратак на претходни ниво сарадње у дипломатским, политичким, војним, економским, трговинским и културним питањима (оно што су уништиле претходне администрације);
• „изградимо“ – наглашава се перспектива развоја, односно стварање нечег новог што раније није постојало;
• „обострано корисне“ – интереси и добит за обе стране;
• „равноправне“ – једнака права и одговорности за обе стране;
• „у новој фази“ – предлог да се не узимају у обзир претходна неразумевања и грешке претходне администрације; на крају говора постоји и напомена: „Током последњих контаката са претходном администрацијом покушао сам да убедим свог тадашњег америчког колегу да не треба доводити до ситуације која може довести до тешких последица у виду борбених дејстава, и тада сам му директно рекао да је то велика грешка“.

Циљна поставка у вези са украјинским конфликтом (2)

Владимир Путин је наговестио да украјински конфликт није главна тема преговора: „Данашњи договори постаће полазна тачка не само за решавање украјинског питања, већ и за почетак обнове пословних и прагматичних односа између Русије и САД.“ Ипак, касније је нагласио: „Једно од централних питања постала је ситуација око Украјине. Видимо настојање америчке администрације и лично председника Трампа да допринесу решавању украјинског конфликта, његову жељу да проникне у суштину и разуме његове узроке.“

Овде се поново указује на то да је украјински конфликт настао због озбиљних разлога, чији корени леже у агресивној политици НАТО-а, европских земаља и грешкама претходне вашингтонске администрације.

Путин је истакао да су за Русију догађаји у Украјини повезани са фундаменталним претњама националној безбедности. Управо тај аспект, према његовим речима, европски и амерички политичари нису узимали у обзир током претходних 30 година.

Председник је такође формулисао циљну и обавезујућу поставку за решавање украјинског конфликта: „Да би решење било стабилно и дугорочно, морају се отклонити сви узроци кризе о којима се више пута говорило, обезбедити уважавање свих легитимних забринутости Русије, и обновити праведан баланс у сфери безбедности у Европи и свету у целини“. Он је потврдио да је руска страна спремна да ради и на обезбеђивању безбедности Украјине.

Путин није мењао свој приступ у процени украјинског конфликта и условима његовог решења (децембар 2021, изјаве у Министарству спољних послова РФ од 14.06.2024).

О Трампу и његовом тиму

Председник Русије је упутио позитивне и срдачне речи на рачун америчког председника: „Трамп“ је поменут шест пута, „председник“ седам пута.

Наглашен је пријатељски и поверљив тон разговора са Трампом.

О Трампу: „Председник САД има јасну представу о томе шта жели да постигне, искрено брине о просперитету своје земље и истовремено показује разумевање за постојање националних интереса Русије.“

Позитивно су оцењени и: специјални представник председника САД господин Виткоф, председникови помоћници, као и шефови спољнополитичких ресора.

Путин је више пута нагласио да је на преговорима постигнуто извесно (непотпуно) разумевање. И Трамп је то навео у својој изјави.

Показан је благонаклон став према самом Трампу и члановима његовог тима. Јасно је речено да су ови преговори тек почетак великог процеса и да Русија не тежи да постигне неки договор са америчком страном „по сваку цену“.

О економији

Председник Русије је само уопштено навео да је трговинска размена почела да расте и да постоји много занимљивих праваца за заједнички рад у областима трговине, енергетике, дигиталне сфере, високих технологија и истраживања свемира. Пословно и инвестиционо партнерство има огроман потенцијал.

Посебно је важно што су за развој економских односа означени приоритетни региони – Арктик и Далеки Исток.

Председник није навео конкретне пројекте нити тачне регионе у којима ће се они развијати, што указује да су још у фази планирања и да ће највероватније имати билатерални карактер.

Негативне оцене

О Европи и администрацији Бајдена

Изнета је прикривена негативна оцена деловања кијевског режима и европских политичара: „Очекујемо да ће у Кијеву и европским престоницама све ово бити схваћено конструктивно и да неће правити препреке, нити покушавати да путем провокација или закулисних интрига осујете напредак који се назире.“

Владимир Путин је назвао великом грешком припрему и почетак рата у Украјини од стране администрације Бајдена.

Грешке Трампа током првог мандата, као што су испоруке смртоносног оружја Украјини и подршка НАТО-у, нису поменуте.

Европа се помиње два пута и повезује са интригама и провокацијама, што указује на негативан став према њеној улози.

Изнете су јасне негативне оцене европске политике и администрације Бајдена. Руски председник третира Европу као геополитички несамосталан субјект.

Први закључци

Председник Русије је изнео две кључне поставке:

• Руски лидер је спреман на даљу сарадњу са САД, али под наведеним условима. Навео је области могуће сарадње и приоритетне регионе.
• Владимир Путин није променио свој приступ (децембар 2021, изјаве у Министарству спољних послова РФ од 14.06.2024) у процени украјинског конфликта и условима његовог решења.

Основни принцип изложен у поставкама: обновити, изградити обострано корисне и равноправне односе у новој фази, чак и у најтежим условима.

Русија не намерава да прави никакве неповољне уступке диктиране политичком ситуацијом или притисцима – ни у питањима обнове односа са САД, ни у вези са украјинским конфликтом.

Америчка страна је била приморана да узме у обзир технолошку и војну предност Русије у области перспективног ракетног наоружања, система за радио-електронску борбу, беспилотних летелица и других области. Заостајање САД у обезбеђивању сопствене стратешке безбедности и спремност Русије да решава претње силом у различитим регионима света највероватније су подстакли америчку иницијативу за преговоре.

Успеси на различитим правцима СВО руска војска претвара у стратешке предности, које ће довести до урушавања одбране Оружаних снага Украјине (ВСУ) и распада фронта.

Став према европској политици је негативан, уз прикривено упозорење на провокације и закулисне интриге. Европа се не прихвата као самосталан геополитички субјект.

Такав став ће вероватно наћи широку подршку међу становништвом, пословним круговима и политичарима у Русији.

Резултате преговора треба тумачити као позитивне и као почетак сарадње. Очекује се даљи темељан рад радних група по правцима и пројектима.

Source: https://theotherukraine.info/2025/08/16/pervye-vpechatleniya-o-peregovorah-na-alyaske/

Насловна фотографија: Wu Xiaoling, XinHua, Globallookpress/tvzvezda.ru

19. август 2025.