Србија између традиције и савремених изазова: осврти са округлог стола у Москви
Центар за геостратешке студије из Србије у сарадњи са Координационим саветом невладиних организација Русије и Омладинским центром за противдејства информационим претњама (РФ), организовао је 9. октобра округли сто у Москви на тему: „Дијалог о будућности Србије“.
Уводну реч на округлом столу имао је професор Мило Ломпар, историчар књижевности и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду. Излагање професора Ломпара под насловом „Руска тема у српској историји“ анализира вековне политичке и културне везе између Србије и Русије као једну од најважнијих тема српске историјске свести. Полази од средњовековних духовних и културних додира, који су утемељени у светосавској и косовској традицији, и прати њихов развој кроз нови век — од Петра Великог и руске подршке православљу, преко руског утицаја у XVIII и XIX веку, до ломова XX века и савремене русофобије на Западу. Главна теза је да се кроз историју Србија налази између два пола — унутрашње слободе, везане за западне друштвене моделе, и спољашње слободе, која је увек зависила од руске подршке. У том распону, српска култура се често колебала између западњачког рационализма и источног духовног наслеђа. У закључку, Ломпар истиче да, упркос идеолошким и политичким прекидима, руска култура и православна духовност остају трајна подлога српског идентитета и да свака политика која покушава да тај утицај искључи — доводи до духовног и националног осиромашења Србије.
У свом излагању директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, под насловом „Политички инжењеринг спољних фактора у контексту преуређивања српског политичког простора“ анализирала је механизме спољног утицаја на формирање политичког система у Србији од 1945. године до данас. Ауторка је указала да је југословенски комунистички модел, под снажним западним покровитељством, довео до дезинтеграције српског националног корпуса и стварања зависних елита које делују у служби спољних интереса. Као последицу таквог инжењеринга истакла је нестанак аутентичне интелектуалне и политичке елите, коруптивни и клијентелистички систем власти, губитак поверења грађана у институције и општу идентитетску кризу. У закључку је упозорила да континуитет ових процеса води ка нестајању државног суверенитета и културној деградацији, уз позив на обнову националне самосвести и аутономног политичког деловања.
Ана Јурпалова, аналитичар Омладинског центра за противдејства информационим претњама, у излагању под насловом „Револуционарна природа српских протеста и политички далтонизам“ анализира протесте у Србији који су уследили након трагедије у Новом Саду, наглашавајући њихов револуционарни, а не „обојени“ карактер. Према ауторки, ови протести имају патриотску и друштвено одговорну мотивацију, усмерени су ка решавању структурних унутрашњих проблема и очувању националног суверенитета, а не ка дестабилизацији државе. Јурпалова се критички осврће на изјаве српских званичника, које по њеном мишљењу инсценирају обојену револуцију ради дискредитације грађанских покрета, као и на руску подршку режиму Александра Вучића, чиме се губи поверење српске јавности. У закључку се залаже за искрену, дугорочну и народну сарадњу Русије и Србије, засновану на духовним, културним и економским везама, уместо на интересима политичких елита.
Фото: Драгана Трифковић и Ана Јурпалова на округлом столу у Москви
Dejan Mirović, професор међународног права, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици говорио је на тему: „Студентски протести и Русија“. Он је истакао да су се у српско-руским односима појавили моменти који нису забележени у историји, а то је да српски режим подржава страну која ратује против Русије слањем оружја и помоћи Кијеву. Такође навео је да је за неизвесну судбину НИС-а одговоран пре свега Београд, коме је важније да испуни захтеве Запада него да се залаже за очување српских интереса. Осврнувши се на актуелне протесте професор Мировић је изјавио да је понашање и реторика српског режима утицала на ескалацију протеста након трагедије која се десила у Новом Саду и чији узроци се налазе у корупцији и немару. Он је потврдио да Запад нема никаквог разлога да организује “обојену револуцију“ у Србији јер Вучић има директну подршку Брисела и Вашингтона као политичар који је најдаље отишао у уступцима.
Марко Јакшић, члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ говорио је на тему: „Будућност Србије, поглед са Косова и Метохије“. Излагање др Марка Јакшића анализира геополитичке последице распада Југославије и Совјетског Савеза, с посебним освртом на патње српског народа током НАТО интервенција и губитка Косова и Метохије. Аутор истиче да је западна политика систематски ослабљивала Србију, док се у руској победи у Украјини види историјска шанса за обнову српског суверенитета и повратак територијалног интегритета. Закључак је да је стратешки савез са Русијом неопходан за реализацију националних интереса Србије, а да тренутна влада, уз подршку Запада, предаје државне интересе ради очувања власти.
Владимир Зотов, новинар и уредник издања Ukraina.ru говорио је на тему: „Криза у Србији у контексту односа руске државе и српског грађанског друштва“. Он је оценио да главне факторе који утичу на деградацију српско-руских односа треба тумачити у оквиру актуелних протеста грађана Србије против режима и званичних односа између наших држава, где је Русија у одређеној мери кориговала своје виђење. Зотов је навео као пример говор председника Путина који је на Валдајској дискусионој платформи напоменуо да је већина оних који протестују у Србији патриотски опредељена и да са њима треба разговарати, али да је већина српских медија пренела само одредбе које се односе на могућност утицаја страног фактора на протесте. Зотов је напоменуо да је очување територијалног интегритета Србије од кључне важности и за саму Русију, а да одустајање Србије од сопственог суверенитета због европских интеграција носи дугорочне последице.
Фото: Владимир Зотов и Игор Пшеничников на округлом столу у Москви
Татјана Стојановић, новинарка издања Ukraina.ru, у излагању под насловом „Српски национални интереси: у потрази за излазом из стратешког ћорсокака“ анализирала је савремене изазове који угрожавају суверенитет и националне интересе Србије. Као главне претње истакла је угроженост територијалног интегритета (Косово и Метохија, Република Српска), економску и енергетску зависност од страних фактора и унутрашње друштвене проблеме — корупцију, незапосленост и кризу институција. Ауторка сматра да је неопходно формирање аутентичне патриотске политичке снаге која би бранила суверенитет и традиционалне вредности, као и преиспитивање евроинтеграционог курса који, по њеном мишљењу, води слабљењу државе. У закључку истакла је да Русија остаје природни савезник Србије и кључни партнер у очувању националних интереса и културно-цивилизацијског идентитета.
Фото: Татјана Стојановић на округлом столу у Москви
Јевгениј Рјабинин, доцент Мариупољског државног универзитета, руководилац Руско-балканског привредног клуба у излагању „Геополитички утицај Србије на Балкану у контексту трансформације система међународних односа“ поставља Србију у оквиру прехода ка мултиполарном свету и наглашава да ће у новој архитектури међународних односа кључну улогу имати унутрашња отпорност суверених држава. Аутор истиче да је процес трансформације међународног поретка у интеракцији са низом конфликата (постсовјетски простор, „арапско пролеће“, регионална заоштравања) и да то отвара могућности и ризике за позицију Србије. Као практичне препоруке за јачање српских геополитичких позиција, Рјабинин предлаже: дистанцирање од проукрајинских форума у региону; обуставу испорука оружја која се реекспортују у Украјину; интензивну међународну дипломатску кампању о стању српског становништва на Косову и Метохији и мере за њихову заштиту; снажну подршку Републици Српској укључујући политичку и институционалну помоћ и опцију референдума; алармирање о наводним ћелијама исламиста у Босни; и иницијативу за оснивање Лиге словенских држава Балкана ради заштите културних и геополитичких интереса.
Немања Вукчевић, научни сарадник Института за српску културу, Лепосавић-Приштина говорио је на тему: „Последња трансформација Србије као историјска нужност“. Излагање др Вукчевића анализира дубоку структурну кризу Србије кроз пет кључних домена: демографски колапс, институционалну дисфункцију, ерозију државног суверенитета услед деловања параинституционалних актера (посебно мафијашких структура), губитак економске аутономије и рањив геополитички положај на раскрсници западних и источних интереса. Аутор закључује да Србија више не може да одлаже трансформацију као историјску нужност — не ради прилагођавања спољним утицајима, већ ради опстанка као организоване заједнице — што захтева системску унутрашњу промену, пре свега замену постојеће власти и обнову државних институција у складу са националним интересима.
Никола Јовић, новинар, политиколог и апсолвент Факултета политичких наука говорио је на тему „Протести у Србији у контексту европских и светских промена“. Истако је да се Србија налази у потпуно потчињеном положају према Западу што је последица како спољних геополитичких тако и унутрашњих прилика. „С тога не видимо никаквог разлога да се Вучић проглашава носиоцем суверенистичке политике, а још мање пријатељем Русије“, навео је Јовић. Он сматра да је формално неувођење санкција Русији замаскирало деградацију сарадње Србије са Русијом по свим правцима, што се огледа и у слању оружја Украјини, гласању Србије за анти-руске резолуције у УН, смањивању културне и економске сарадње, покушајима истискивања руског капитала из НИС и другим потезима српског режима. У завршном делу излагања Јовић је резимирао да протести немају анти-национални карактер и да нису узрокованим спољним утицајима већ великом корупцијом и анти-националном политиком режима који има подршку западних центара моћи.
Политиколог и новинар Игор Пшеничников, истакао је у дискусији да је јасно какав је карактер Вучићевог режима, као и протеста које сви називају студенстким, иако они имају много шири карактер. „Србија се налази пред критичким избором који може да буде и трагичан и нико не може да предвиди у ком правцу ће се ситуација даље развијати. Перспективе развоја ситуације су многобразне, могу да одведу и у правцу конфликта или условне промене власти под утицајем западних центара, које у суштини ништа не решавају“ – истакао је Пшеничников. Он је навео и то да руски народ није равнодушан према судбини Србије и да неискрени политички односи могу да наштета српско-руској блискости.
Експерт Андреј Арешев из Фонда стратешких култура анализирао је паралеле између ситуације у Јерменији са тим што се дешава у Србији. Навео је да између Кавказа и Балкана постоји доста сличности и да је потребно пронаћи систематичан приступ ка решавању проблема у овим регионима.
Центар за геостратешке студије се захваљује партнерским организацијама (Координациони савет невладиних организација Русије и Омладински центар за противдејства информационим претњама), медијским партнерима округлог стола (Србин. Инфо, Спец пресса из Русије и Федерални часопис Persona Strany) и свим учесницима округлог стола.
Извештај саставио: Центар за геостратешке студије
14. октобар 2025.
