Александар Азадган: Џон Нелсон Дарби, јерес хришћанског ционизма и њени разорни ефекти на спољну политику САД у Западној Азији
Аутор: Александар Азадган, главни геополитички саветник Центра за геостратешке студије
У овом раду детаљно истражујем деструктивну улогу Џона Нелсона Дарбија (1800–1882), англо-ирског псеудо-теолога и оснивача многих јеретичких учења као што су диспензационализам, раптуризам, предтрибулционизам, израелизам итд., у обликовању модерног такозваног „хришћанског ционизма“ – највеће и најопасније јереси која се увукла у амерички протестантизам током последњих 200 година, превасходно у евангелистичким црквама. Можемо чак тврдити да су Дарбијеве идеје мрља на ширем хришћанству током последњих 2.000 година, јер оно што ову конкретну јерес чини посебно опасном јесте то што је та погрешна перцепција света продрла до највиших нивоа геополитике у англо-америчком апарату за креирање политике. Као резултат тога, већ деценијама смо „прикачени“ уз одметничку и геноцидну државу Израел, која је спровела велики глобални пројекат нормализације [и институционализације] рата и насиља не само у Гази и на Западној обали, већ и ван својих територија – у Ираку (почев од 2003), а затим и 2025. у Либану, Сирији, Јемену и током 12-дневног рата против Ирана. Док помињем ове стране земље, имајте на уму концепт „Великог Израела“ – влажни сан радикалне деснице Ликуда, верских екстремиста и јеврејских маргиналних елемената који су сада на власти у Израелу.
До августа 2025. године, када пишем овај рад, постоји примирје између Ирана и Израела. Али немојте се заваравати – овај рат није завршен. Заправо, ово је тек почетак, јер је Иран на прагу да постане нуклеарна сила – што је апсолутно неприхватљиво за САД, Европу и Израел.
Даље, не треба да нас западни мејнстрим корпоративни медији заварају да помислимо како су дрски ратни злочини Израела у Гази војне грешке. Напротив, они су били/јесу 100% планирани и систематизовани. Како је то најбоље рекла велика Франческа Албанезе, специјална известитељка УН: „Моја генерација је учена да је нацизам највеће зло – и био је. Данас, држава која изгладњује милионе, пуца на децу из забаве, заштићена од стране демократија и диктатура, представља нову провалију суровости.“ Иначе, Франческа Албанезе се сада налази на листи санкција Трамповог режима – најнеобузданије и најпроционистичке администрације [на стероидима] у историји наше земље! Доналд Трамп ће ући у историју као први амерички председник који је свесно издао сопствену земљу у служби манипулативне стране државе, тј. Израела. Његови акти издаје ће се проучавати у историјским уџбеницима генерацијама, а име „Трамп“ постаће синоним за издају!
Али пре него што започнем, морам да појасним термин „хришћански ционизам“, који је у фокусу овог рада. Укратко, то је контрадикција у терминима, тј. оксиморон. Ако сте такозвани „хришћанин“, а подржавате геноцидну државу Израел, ви сте у ствари отпадник, а не прави хришћанин! Не можете тврдити да сте следбеник нашег Господа и Спаситеља Исуса Христа, а истовремено подржавати хорду Сатане, тј. немилосрдне ционисте.
Апстракт
Такозвани „хришћански ционизам“ претходи јеврејском ционизму за око 80 година. Све је почело 1820-их година од стране англо-ирца по имену Џон Нелсон Дарби, који је сковао оно што данас знамо као диспензационализам, израелизам, футуризам, раптуризам, предтрибулционизам итд., као што сам раније поменуо. Ова лажна учења немају академску основу у историјској хришћанској теологији и доктрини, али су их Дарби и његова изузетно посвећена група „Плимутска браћа“ интензивно ширили. Након његове смрти 1882. године, та група се поделила на неколико фракција, од којих је свака тврдила да поседује „највишу истину“. Као резултат тога, такве лажне теологије постале су једна од најгорих јереси које су се икада увукле у хришћанство током последњих 2.000 година, посебно у свом поновном успону током последњих 80 година у контексту англо-америчке спољне политике и слепе подршке Израелу.
Узгред, Хари С. Труман, наш 33. председник САД и масон 33. степена Шкотског реда, који је постао Велики мајстор Велике ложe Мисурија 1940. године, био је верник у Дарбијеву теологију. Управо током његове администрације основана је држава Израел 14. маја 1948. Нећу се у овом раду детаљно бавити везом између хришћанског ционистичког дарбијевства и масонерије, али мистериозно, они се преклапају 100% у својим фанатичним идејама о изградњи Трећег храма у Јерусалиму, где се спајају масонерија, јеврејски религиозни ционизам и хришћански ционизам – сваки са својом агендом.
Ко би рекао да ће јеретичке претпоставке из 19. века, засноване на дарбијевској структури веровања, директно утицати на обликовање британске и америчке спољне политике у Западној Азији у 21. веку, до те мере да потенцијално постану најава Трећег светског рата? Са академског становишта, тврдње Џона Нелсона Дарбија биле су ништа друго до непоткрепљене претпоставке човека који није имао формално хришћанско теолошко образовање, иако је добио класично образовање у Вестминстер школи и Тринити колеџу у Даблину.
Нажалост, ове јеретичке доктрине су сада у потпуности укорењене у начин размишљања дубоко заблуделих америчких евангелиста, који делују као страни агенти и велики промотери – финансијски и идеолошки – државе Израел. Многе грешке у нашој спољној политици у Западној Азији данас потичу од идеја формулисаних пре 190 година од стране Дарбија и његових фундаменталистичких Плимутских браћа.
Да ствар буде гора, Дарбијева теологија је постала популарна у САД почетком 20. века захваљујући ширењу такозване „Скофилдове референтне Библије“, која је и даље широко распрострањена као „студијска Библија“. Уредио ју је и коментарисао лаик по имену Сајрус Скофилд, који је популаризовао Дарбијев диспензационализам у Америци тог доба. Ротшилди су овластили Оксфорд Универзитетску штампарију да објави ово дело – што није изненађујуће, с обзиром да је Плимутско братство настало из англиканизма.
Сајрус Скофилд је имао, да кажемо, веома „шарену“ политичку прошлост. Године 1871. изабран је у Представнички дом Канзаса. Године 1873. радио је на избору Џона Ингалса за сенатора из Канзаса, и када је Ингалс победио, именовао је Скофилда за окружног тужиоца САД за Канзас – са 29 година, био је најмлађи у земљи! Ипак, те исте године Скофилд је био приморан да поднесе оставку због скандала који је укључивао сумњиве финансијске трансакције, примање мита од железница, крађу политичких донација намењених Ингалсу и фалсификовање потписа на банкарским меницама. Могуће је да је био затворен због оптужби за фалсификовање, мада нема јавних доказа. Можда због признатог алкохолизма, Скофилд је напустио супругу и две ћерке. Његова жена, Леонтин Сер Скофилд, развела се од њега 1883. због напуштања.
Вратимо се Плимутским браћама – они су тврдили да подучавају „поново откривене истине“. Као што сам раније навео, Дарби се у фундаменталистичком хришћанском теолошком свету сматра оцем диспензационализма. Њему се приписује настанак теорије „тајног узнесења“, по којој ће Христ без упозорења „отети“ своје праве вернике са овог света. Неки аутори тврде да је теорија диспензационализма утицала на британску владу да изда Балфурову декларацију – јавну изјаву из 1917. током Првог светског рата, у којој се подржава оснивање „националног дома за јеврејски народ“ у Палестини, тада османској регији са малом јеврејском мањином. Ако је то тачно, Дарби је заиста утицао на савремене геополитичке догађаје!
Иако је Џон Нелсон Дарби претходио политичком ционизму који је артикулисао јеврејски новинар и адвокат Теодор Херцл – признат као отац модерног политичког ционизма – Дарбијева теолошка основа поставила је темеље за струју хришћанске мисли која је подржавала обнављање јеврејског народа у земљи коју неки називају Израел. Овај рад прати Дарбијеву диспензационалистичку теологију, њене погрешне интерпретације библијских пророчанстава и трајни утицај на јеретички хришћански ционистички покрет, посебно у англо-америчком контексту. Даље истражујем компатибилност, тензије и интеракције између хришћанских и јеврејских ционистичких идеологија.
Шта је тачно ционизам?
Ционизам, у ширем смислу, представља идеолошки и политички покрет који подржава поновно успостављање јеврејске домовине на историјској територији Израела. Док је јеврејски облик ционизма настао као секуларно-националистички покрет крајем 19. века, хришћански ционизам, укорењен у теолошким уверењима и претпоставкама, претходи Херцлијанском ционизму. Кључна личност у настанку модерног хришћанског ционизма, као што сам већ детаљно објаснио, јесте Џон Нелсон Дарби – англикански свештеник из 19. века који је постао вођа покрета Плимутских браћа. Дарбијева формулација диспензационалне есхатологије дубоко је утицала на евангелистички став према Јеврејима и модерној држави Израел.
Ево занимљивог предлога за могући обрт:
Ово је слика коју ми Американци историјски повезујемо са Ујка Семом. То је илустрација коју је нацртао стрип-уметник Џејмс Монтгомери Флаг, и управо је она учврстила лик Ујка Сема у америчкој јавној свести. Најпознатија верзија приказује Ујка Сема како упире прст у посматрача уз натпис „I Want YOU for U.S. Army“, и користила се као позив за регрутацију током Првог светског рата. Флаг је, занимљиво, користио сопствено лице као модел за Ујка Сема, додајући му браду и старосне карактеристике.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
10. август 2025.
