Geopolitik und Politik

Трампов план за Газу улази у другу фазу упркос примедбама Нетанјахуа

Стивен Сахјуни, новинар и политички коментатор

Амерички специјални изасланик Стив Виткоф званично је објавио покретање друге фазе плана америчког председника Доналда Трампа за окончање рата у Гази, што представља кључну прекретницу у настојањима да се стабилизује опкољена палестинска енклава након више од две године разорног сукоба.

Према Виткофу, друга фаза заснива се на три главна стуба: формирању палестинске технократске владе која би управљала Газом, свеобухватном процесу реконструкције и потпуној демилитаризацији територије, укључујући разоружавање Хамаса и свих осталих палестинских фракција.

„Сједињене Државе очекују потпуно поштовање обавеза од стране Хамаса“, упозорио је Виткоф, нагласивши да те обавезе укључују и враћање тела последњег израелског таоца убијеног током рата. „Неиспуњавање ће довести до озбиљних последица“, додао је.

Од прекида ватре до реконструкције

У оквиру прве фазе споразума, Хамас и Израел постигли су прекид ватре у октобру 2025. године, који је укључивао делимично повлачење Израела, размену талаца и затвореника, као и значајно повећање дотока хуманитарне помоћи у Газу. Иако је примирје углавном остало на снази, више пута је било нарушено међусобним оптужбама за кршење договора.

Објаву друге фазе поздравиле су Египат, Катар и Турска, које су издале саопштења подржавајући формирање онога што су описале као „палестински технократски комитет за управљање Појасом Газе“. Ове земље истакле су да би такав орган могао да допринесе стабилизацији територије и побољшању тешке хуманитарне ситуације.

Портпарол катарског Министарства спољних послова, Маџед Ал-Ансари, изразио је наду да ће ова објава помоћи у учвршћивању прекида ватре и решавању све тежих хуманитарних услова у Гази. Он је нагласио потребу да све стране у потпуности спроведу договор, укључујући неометан улазак хуманитарне помоћи и хитно покретање реконструкције како би се ублажиле патње цивила и обновили достојанствени услови живота.

Амерички „Савет за мир“

Дипломате су откриле да су лидери више земаља у суботу добили позиве да се придруже новооснованом америчком „Савету за мир“, који је првобитно задужен за надгледање окончања сукоба у Гази, а касније ће проширити свој мандат на решавање других глобалних криза.

Према саопштењу Кремља, руски председник Владимир Путин добио је позив да се придружи америчком „Савету за мир“ за Газу. Портпарол Кремља, Дмитриј Песков, рекао је да се предлог разматра.

Бела кућа је у петак објавила прву групу чланова савета, у коју спадају амерички државни секретар Марко Рубио, специјални изасланик Стив Виткоф, бивши британски премијер Тони Блер и Џеред Кушнер, Трампов зет. Према Белој кући, сам председник Трамп председаваће саветом.

Говорећи за Ројтерс у недавном интервјуу, Трамп је рекао: „По мом мишљењу, почеће са Газом, а затим ћемо се бавити конфликтима како буду настајали.“

Иницијатива је изазвала критике стручњака за људска права, од којих многи тврде да амерички надзор над територијом која није америчка подсећа на праксе из колонијалне ере. Учествовање Тонија Блера такође је контроверзно, имајући у виду његову улогу у рату у Ираку и британско колонијално наслеђе на Блиском истоку. Посебно је запажено да ниједан палестински представник није укључен у почетни списак чланова Савета за мир.

Извршни савет и израелски приговори

Поред Савета за мир, Бела кућа је најавила формирање 11-чланог „Извршног савета за Газу“ који би подржавао управљање и пружање услуга. Међу члановима су турски министар спољних послова Хакан Фидан, координаторка УН за мировни процес на Блиском истоку Сигрид Кааг, министарка УАЕ за међународну сарадњу Рим Ал Хашими, израелско-киприотски милијардер Јакир Габај и друге међународне личности.

Међутим, кабинет израелског премијера Бењамина Нетанјахуа саопштио је да је савет формиран без координације са Израелом и да је у супротности са израелском политиком, посебно се противећи учешћу Турске. Израелска влада још није дала додатне коментаре.

Раст броја жртава и правне оптужбе

Од почетка прекида ватре у октобру, извештаји указују да је више од 450 Палестинаца убијено, укључујући преко 100 деце, док су три израелска војника погинула, уз међусобне оптужбе за кршење примирја.

Израелска војна кампања у Гази, покренута крајем 2023. године, усмртила је десетине хиљада Палестинаца, изазвала масовно расељавање и довела до тешке глади широм енклаве. Бројне организације за људска права, независни истраживачи и комисија УН за истрагу навели су да кампања представља геноцид. Израел одбацује ове оптужбе, тврдећи да делује у самоодбрани након напада Хамаса у октобру 2023. године, у којем је убијено 1.200 људи и заробљено око 250 талаца.

Технократско руководство за Газу

У петак је Бела кућа саопштила да ће Али Шат, бивши палестински заменик министра спољних послова, предводити новоформирани Палестински национални комитет који ће управљати Газом. Бела кућа описала је Шата као „широко поштованог технократског лидера“ који ће надгледати обнову јавних служби, изградњу цивилних институција и стабилизацију свакодневног живота у Гази, постављајући темеље за одрживо дугорочно управљање.

Извршно тело које ће га подржавати укључиће Виткофа, Кушнера, Блера, Рим Ал-Хашими, катарског дипломату Алија Ал-Дувадија, шефа египатске обавештајне службе Хасана Рашада, бившег изасланика УН-а Николаја Младенова и друге. Трамп ће председавати извршним саветом који надгледа Савет за мир, у којем се налазе и председник Светске банке Аџај Банга и амерички политички стратег Роберт Габријел.

Младенов је именован за високог представника за Газу, док ће генерал Џаспер Џеферс предводити међународне снаге за стабилизацију.

Саудијска и регионална подршка

Саудијска Арабија поздравила је покретање друге фазе плана и формирање Палестинског националног комитета као привремене прелазне власти. Ријад је похвалио Трампову посвећеност израелском повлачењу и противљење анексији било ког дела Западне обале, као и посредничке напоре Катара, Египта и Турске.

Саудијски званичници нагласили су значај очувања институционалног и географског јединства Газе и Западне обале и одбацили било какве покушаје поделе палестинске територије.

Ко је Али Шат?

Али Шат, рођен у Кан Јунису 1958. године, грађевински је инжењер са докторатом са Универзитета Квинс у Белфасту. Раније је служио као заменик министра планирања у Палестинској управи и надгледао развој индустријских зона у Гази и на Западној обали.

Шат је представио амбициозан план реконструкције који укључује премештање ратних рушевина у Средоземно море и обнову уништене инфраструктуре Газе у року од три године. Међутим, процене УН-а указују да би само обнова стамбених објеката могла да потраје најмање до 2040. године.

Шат је признао да су његови непосредни приоритети хитна помоћ и привремени смештај за расељене Палестинце, затим обнова кључне инфраструктуре и изградња домова. „Газа ће бити боља него што је била у року од седам година“, рекао је у једном радио интервјуу.

Крхак пут напред

Иако је Хамас сигнализирао спремност да преда административну контролу технократском комитету, покрет није пристао на разоружавање, што је централни услов америчког плана. Израел, у међувремену, наставља да ограничава улазак тешке механизације у Газу, позивајући се на безбедносне разлоге.

Према Трамповом плану, израелске снаге повукле су се из скоро половине Газе, али задржавају контролу над подручјима у којима су читаве четврти сравњене са земљом. Трамп је раније предложио да се Газа претвори у оно што је назвао „Ривијером Блиског истока“, што је изазвало широку контроверзу.

Како преговори напредују ка другој фази, посредници у Каиру настављају напоре да финализују технократски комитет и обезбеде шири палестински консензус. Да ли план може да превазиђе дубоке политичке поделе, безбедносне изазове и хуманитарну катастрофу остаје неизвесно.

Оно што је извесно јесте да друга фаза споразума о Гази представља најамбициознији — и најспорнији — покушај до сада да се обликује будућност Газе након једног од најразорнијих ратова у њеној историји.

Стивен Сахјуни је двоструко награђивани новинар.

Quelle: Zentrum für geostrategische Studien

Насловна фотографија: arabcenterdc.org

21. јануар 2025.

Autor-avatar

Über Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.club