Смрт, оружје и геополитика: шта се крије иза случаја Југоимпорт-СДПР
Пише: Ана Јурпалова, Омладински центар за супротстављање информационим претњама
Дана 16. децембра, интернетом се проширила вест да је пре скоро месец дана, високи представник српске државне одбрамбене компаније Југоимпорт-СДПР, која се бави продајом и набавком на државном нивоу у Србији, преминуо на улици у Москви.
Медијски извештаји указују да је господин Радомир Куртић преминуо 17. новембра. Више детаља није доступно. Запањујуће је да је ова вест објављена идентичним речима на српском, руском, бугарском, енглеском и свим другим медијима где се појавила. Свуда се говорило о „нејасним“ или „сумњивим“ околностима. Прецизна природа ових сумњивих околности није нигде наведена.
Формулације које се користе у саопштењима за штампу су углавном прилично специфичне. На пример, цитирају Вучића са састанка председника Републике и представника безбедносних служби, где је изјавио:
„Не треба никога оптуживати док не добијемо чврсте доказе, али треба да захтевамо све потребне информације од представника руске државе и руске државне безбедности“.
Мистерију додатно погоршавају тврдње о наводном нестанку докумената и хард дискова из московске канцеларије компаније. Новости.рс наводе још један цитат Вучића:
„Чекам одговор руских власти; званично су им послати упити. Хард дискови и други предмети недостају, али то не значи нужно да су повезани са оним што се догодило. Нисмо чули ништа од форензичких стручњака, а ја ћу се борити да се истина сазна. Он је био примерен грађанин наше земље и човек који је годинама радио за нашу компанију. Не желим да ширим теорије завере; покушаћемо да дођемо до истине, а ја ћу се за њу борити“.
У истом извештају се наводи да је губитак хард дискова открила комисија коју је сам Југоимпорт послао у своју канцеларију у Москви.
У међувремену, српски медији активно шире наратив да руске обавештајне службе стоје иза Куртићеве „мистериозне смрти“ (јасан знак креативног потенцијала британског МИ6, неспособног да смисли било шта ново). Као мотив се износе две главне теорије. Једна је да је то био начин да се изврши притисак на Вучића у случају НИС. Друга је да је наводно у питању била освета Кремља због испоруке оружја Украјини.
Посебно, ову последњу нарацију активно промовише Вучићев гласноговорник, господин Орхан Драгаш, који је упамћен по свом дрском, очигледно лажном и радикално русофобичном чланку у листу „Политика“ у вези са портпаролком нашег Министарства спољних послова, Маријом Захаровом.
Међутим, и горе поменути текст у Политици и његово тренутно уплитање су дело западних обавештајних агенција. Постоји фасцинантан чланак о његовом учешћу у темама некарактеристичним за типичног професора, од шверца оружја у Либерију до прислушкивања телефона Министарства одбране Србије. Узгред, дипломци приватног Факултета безбедности, који је основао, недавно су објавили извештај финансиран европским грантом, под називом „Екосистем српских крајње десничарских Телеграм канала“, који је обухватио разнолику групу канала уједињених искључиво проруском и националистичком реториком (што је скоро 100% тачно, јер огромна већина Срба јесу русофили).
У међувремену, у случају смрти званичника Југоекспорта не може се занемарити низ занимљивих случајности. Смрт господина Куртића, чудним стицајем околности, поклопила се са периодом када су корупцијски скандали почели да избијају један за другим у ЕУ, Украјини и самом НАТО-у. Неки од ових скандала повезани су са испоруком оружја. У вези са њима помињу се израелски партнери српског војно-индустријског комплекса, посебно Елбит Системс.
У новембру су се нашироко објављивали извештаји о корупцијском скандалу у Агенцији за подршку и набавке НАТО-а (НСПА) у Луксембургу. НСПА је поделила своје сумње о превари и проневери са америчким властима, које су ангажовале ФБИ, Службу за кривичне истраге Министарства одбране и Службу за кривичне истраге морнарице да спроведу истрагу. У фебруару и априлу 2025. године, два америчка суда су подигла оптужнице против четворице специјалиста, али је у јулу Министарство правде САД нагло одустало од свих оптужби против притворених и неочекивано поништило налоге за хапшење.
На европској страни, истраге су у току. Бивши стручњак за демилитаризацију НСПА остаје у притвору у Белгији, а његови потенцијални саучесници су ухапшени. Сви приведени су оптужени за примање мита у износу од стотина хиљада евра у пословима који укључују продају оружја, експлозива и горива за НАТО.
Почетком децембра ове године појавиле су се информације да је Елбит Системс, највећи израелски произвођач оружја, користио бившег запосленог у НСПА да подмити бивше колеге како би обезбедио повољне послове. Као резултат тога, шездесетогодишњи италијански држављанин Елиау Елуасвили је у бекству од краја септембра, када је белгијски суд издао међународну потерницу за њим.
Истражитељи сумњају да је Елуасвили током неколико година помагао компанији Елбит Системс у закључивању бројних уговора чији су услови манипулисани. Италијан, који је још увек на слободи, појављује се на статутима и капиталу бројних консултантских компанија са седиштем у Литванији, Флориди, Великој Британији, Грчкој и Румунији.
Оптужница произилази из горепоменуте мултинационалне истраге о подмићивању, чије су нове детаље открили La Lettre , Le Soir, Knack i Follow the Money.
Према истраживачким новинарима, у интерном имејлу НСПА од 31. јула наведено је 15 суспендованих уговора, од којих 13 укључује Elbit Systems или његову подружницу, Orion Advanced Systems. Послови који су под испитивањем укључују испоруку упаљача, авионских бакљи, артиљеријских граната калибра 155 мм и модернизацију патролних бродова португалске морнарице.
У том контексту, НАТО је одлучио да обустави уговоре са израелском компанијом док се истрага не заврши. Ови уговори су обухватали, посебно, испоруку бојевих глава за гранате калибра 155 мм, као и противракетних граната.
Познато је да ће израелској компанији такође бити забрањено учешће на аукцијама за право да у блиској будућности закључи нове уговоре са НСПА.
Компанија Елбит Системс је одбила да коментарише инцидент, али је рекла да је понудила помоћ агенцији у истрази. НАТО и његови колеге из алијансе такође су одбили да коментаришу.
Истовремено, скандал је избио у Румунији. Локалне новине Бурса.ро напомињу да се „у тренутној кризи Румунија налази у рањивом положају: зависи од Елбитове технологије за војну модернизацију“. У међувремену, у Румунији је, поново у новембру 2025. године, бивши румунски сенатор ухапшен под оптужбом за покушај подмићивања министра одбране са милион евра. Према извештајима локалних медија, његов наводни циљ је био да добије одобрење за шему у којој би се муниција совјетског типа куповала у Казахстану, преименовала као муниција румунске производње и продавала Украјини користећи средства ЕУ преко бугарског посредника.
Подсетимо се да је Србија 2025. године потписала два уговора са поменутом израелском компанијом Елбит Системс у укупној вредности од скоро 2 милијарде долара.
У јануару је Харец објавио да је Србија потписала уговор вредан 335 милиона долара за куповину ракетних система ПУЛС и извиђачких дронова Хермес 900 од компаније Елбит Системс.
У августу ове године, израелска компанија Елбит Системс Лтд. објавила је потписивање уговора вредног 1,63 милијарде долара за испоруку низа одбрамбених решења током периода од пет година. Према писању листа The Jerusalem Post, купац је Србија.
Поруџбина се састоји од две групе роба:
Прва група обухвата високопрецизне артиљеријске и ракетне системе великог домета и широк спектар беспилотних извиђачких и борбених система за ваздушно дејство, од оперативног до тактичког домета, укључујући ФПВ дронове.
Друга група обухвата напредне ИСТАР могућности, укључујући електронску обавештајну службу (СИГИНТ и ЦОМИНТ (укључујући анализу порука, текстова и гласовних података) и системе за електронско ратовање. Такође ће бити испоручени системи за прикупљање и обраду обавештајних података и неколико других врста војне опреме.
Дакле, пакет укључује Елбитову највећу беспилотну летелицу, Хермес 900, као и прецизне ракете дугог домета, системе за електронско ратовање и платформе за командовање и контролу дизајниране да побољшају борбену ефикасност. Узгред, веома је занимљиво видети против кога Србија намерава да користи своје ракете дугог домета.
Елбит Системс ће такође допринети модернизацији система командовања и контроле Војске Србије имплементацијом свеобухватне дигитализације војних система и развојем умрежених борбених решења заснованих на најновијем софтверу и напредној комуникационој опреми, наводи се у званичном саопштењу компаније. Ово укључује обавештајна решења из пакета апликација Ц4ИСР (команда, комуникације, обавештајни рад, надзор и извиђање).
Проток оружја је такође ишао у супротном смеру. Компанија Југоекспорт је испоручила Израелу оружје у вредности од 40 милиона долара само у првој половини 2025. године. Две друге приватне српске компаније, Едепро и Ромакс Трејд ДОО, испоручиле су још оружје у вредности од 15 милиона долара из Србије. Један од главних прималаца ове пошиљке био је, још једном, Елбит Системс. Тачан састав српског војног извоза у Израел није познат, иако је БИРН раније известио да је у њему учествовало артиљеријско оружје калибра 155 мм. Да ли је Израел коначни прималац оружја није званично објављено. Међутим, познато је да је Елбит Системс укључен у испоруку оружја Украјини.
Ситуација постаје још интригантнија када се испита истрага познатог српског новинара и заменика главног уредника часописа Таблоид, Предрага Поповића. Позивајући се на материјале Националног антикорупцијског бироа Украјине, он тврди да је српско оружје директно испоручивано у Украјину преко Израела кроз корупцијске шеме у које је умешана украјинска компанија Фајер Поинт, наводно повезана са поверљивим човеком Зеленског Тимуром Миндићем .
Информације о истрази НАБУ-а о Фајер Поинту појавиле су се и у украјинској штампи овог лета , али детаљи нису откривени у медијима.
Поповић пише да је једна од пошиљки српског оружја послата у Израел по изричитом наређењу Александра Вучића, заобилазећи забрану коју је он сам увео. Поповић такође напомиње да је истрага украјинског Националног бироа за борбу против корупције (НАБУ) открила да је део овог оружја препродат компанији Фајер Поинт и плаћен донацијама из САД и Велике Британије. Према тим информацијама, у послу су учествовали израелски премијер Бењамин Нетањаху, без чије дозволе ИДФ-у не би било дозвољено да транспортује оружје, и бивши британски премијер Тони Блер (узгред, саветник председника Србије). Према Поповићу, кључну оперативну улогу у овом послу играо је Блеров савезник, Џонатан Пауел, који је саветник за националну безбедност у влади Кира Стармера.
Генерално, у вези са горе наведеним, упад комисије Југоимпорта у московску канцеларију компаније могао би бити или банална инспекција или заташкавање.
Занимљиво је да смрт тако високог званичника није одмах објављена од стране самих српских власти, а вест је објављена баш када су се преговори о продаји НИС-а, који Вучић толико жели, завршавали. Још је занимљивије то што претрага информација о Радомиру Куртићу, како на српском тако и на енглеском језику, не открива никакве информације о њему све до јучерашње објаве о његовој смрти пре месец дана, као да раније није ни постојао. Па ипак, он није тајни агент, већ шеф државне корпорације попут Ростеха или Рособоронекспорта, чији се лидери редовно појављују у медијима. Куртић има скоро празну ВК страницу, где је извесни „запослени у Истражном комитету Русије“ наведен као пријатељ, и приватну Фејсбук страницу. Сасвим је могуће да је Куртић желео нешто да каже руским властима, али није имао времена. Или је можда имао, и управо је то проблем. Све је ово само спекулација. Али заједно, горе наведене чињенице делују изузетно сумњиво.
Смрт представника српске компаније за одбрамбене производе у Москви могла би да изазове велики међународни скандал, чак и ако би умро од срчаног удара, а то би било потпуно неповољно за Москвy. Подсетимо се да је у саопштењима које је руска Спољна обавештајна служба издала у мају и јуну 2025. године у вези са испорукама српског оружја Украјини, Југоимпорт СДПР директно именован поред Крушика и других српских компанија. У овом контексту постаје јасно да би Радомир Куртић могао бити вредан Кремљу као живи сведок. Међутим, мало је вероватно да би они који су умешани у поменуте корупцијске шеме били задовољни тиме.
Заправо, теза о „крвавој руци Кремља“ је потпуно разбијена ако се сетимо прошлогодишње приче о хапшењу у Киргистану Младена Петковића, представника поменуте приватне српске компаније Едепро .
Вреди напоменути да је Едепро партнер израелске компаније Елбит Системс. Младен Петковић је такође бивши директор компаније за производњу оружја Крушик у Ваљеву (која је производила гранате совјетског типа и испоручивала их Украјини преко НАТО партнера), као кадар владајуће Вучићеве Српске напредне странке. Петковић је такође бивши запослени у Застави, компанији која је специјализована за снабдевање Сједињених Држава српским оружјем. Њен власник, Ранко Ристић, један је од Вучићевих лобиста у Вашингтону и чак је спонзорисао Трампову предизборну кампању.
Према новинској агенцији НИН, хапшење су заједно извршиле киргистанске и руске обавештајне агенције. Радар је известио да разлог хапшења није званично објављен, али незванични извори тврде да је Петковић наводно покушао да подмити званичнике киргистанског Министарства одбране како би његова компанија, ПДС Интернешенел, могла да добије уговор и сертификат крајњег корисника. Манипулисање сертификатима који идентификују крајњег корисника – стварног купца оружја – уобичајено је међу трговцима оружјем, јер им омогућава да избегну одговорност. Слична шема у коју су учествовали Куршик, Едепро и Југоимпорт откривена је 2020. године. У то време, шема је укључивала Азербејџан, УАЕ и, поново, Израел. Узгред, према српском закону, навођење крајњег корисника у документима о испоруци оружја је обавезно, без обзира на то шта ко каже.
Подсетимо се и да је господин Петковић, који је неколико недеља чамио у киргистанским тамницама, пуштен на лични захтев Александра Вучића.
Овај инцидент директно показује да Москва има далеко софистицираније алате за изражавање свог незадовољства. А у том случају, узрок незадовољства је био више него озбиљан.
До сада, у светлу горе описаних чињеница, Куртићева смрт заиста може бити повезана са корупцијским шемама које укључују испоруку оружја Украјини. Као што кажу у детективским причама, „превише је знао“. Ова прилично разумна претпоставка нам даје читав списак осумњичених из разних земаља: Израела, Украјине, Велике Британије…
Међутим, тренутно није познато шта се заправо догодило. Куртић није водио најздравији начин живота и већ је био старији човек (преко 60 година), тако да природна смрт остаје вероватно објашњење.
Као што је рекао господин Вучић, „Не би требало никога да оптужујемо док немамо чврсте доказе“. Такође не желимо да „ширимо теорије завере“ и уверени смо да ће руски истражни органи тежити да открију истину и да се боре за њу.
Међутим, сасвим је јасно да ни структуре НАТО-а, ни израелске, нити српске обавештајне агенције неће руским истражитељима пружити информације о својим интерним истрагама. Стога постоји велика вероватноћа да ће смрт господина Куртића остати нерешена мистерија, коју ће непријатељи Русије искористити у свом информативном рату. У најмању руку, то би српским властима пружило веома погодан изговор за прекид односа са Русијом и конфискацију руске имовине у Србији.
Quelle: https://dzen.ru/a/aUM93Gn0PGPTxvGe?share_to=link
24. децембар 2025.
