Мехди Хонардидех: Да ли је Непал ушао у нову револуционарну еру?
Пише: Мехди Хонардидех
Да ли је дошло до револуције у Непалу? Шта је узрок недавних немира у Непалу? Да ли су Американци могли бити умешани у те немире? Постоји ли могућност да се ти немири прошире на друге земље?
Непал, због свог јединственог географског положаја као континенталне земље између две велике силе — Индије и Кине — има висок стратешки значај. Та позиција чини Непал посредничком државом која може утицати на равнотежу моћи у Јужној Азији. Са политичког становишта, Непал контролише приступ Хималајима, који су извор воде за преко 1,3 милијарде људи у Индији и Кини. Кроз иницијативу „Појас и пут“, Кина је уложила огромна средства у инфраструктуру Непала, као што су путеви и бране, што би могло повећати утицај Пекинга. Насупрот томе, Индија је забринута да би ти пројекти могли угрозити њену безбедност на граници, с обзиром да Непал дели око 1.750 километара границе са Индијом, која чини више од 70% спољне трговине Непала.
Са економског становишта, Непал има огроман потенцијал за производњу хидроенергије; процењени капацитет премашује 83.000 мегавата, од чега је искоришћено само 5%. То чини Непал потенцијалним извозником енергије за Индију и Кину, али политичка конкуренција је успорила напредак. Поред тога, као мост између Јужне Азије и Тибета/Кине, Непал има и стратешки значај за Сједињене Америчке Државе, које кроз програме развојне помоћи (као што је „Millennium Challenge Program“) настоје да умање кинески утицај.
Значај геополитичке позиције Непала огледа се у томе што свака нестабилност у земљи може покренути ланац криза у Јужној Азији, као што су масовне миграције или поремећаји у регионалној трговини. На пример, у последњих неколико година, Индија и Кина су уложиле преко 10 милијарди долара у Непал, што сведочи о његовом економском значају.
Политички гледано, Непал је нестабилна земља, која је од 2008. године — након укидања монархије и преласка у републикански систем — имала преко 13 различитих влада. Та нестабилност произилази из крхких коалиција између комунистичких партија, Непалског конгреса и етничких група. У 2025. години, влада К.П. Шарме Олија (из Комунистичке партије) суочила се са изазовима везаним за корупцију и непотизам, што је довело до масовних протеста.
Економски, Непал је једна од најсиромашнијих земаља у Азији, са БДП-ом по глави становника од око 1.400 долара у 2025. години. Економски раст у првој половини фискалне 2025. године износио је 4,9%, али је укупна незапосленост 12,5%, док незапосленост младих (узраста од 15 до 24 године) премашује 20%. Зависност од дознака из иностранства чини 25% БДП-а, што указује на масовну миграцију младих (приближно 500.000 људи годишње). Инфлација у 2025. години износи око 5%, али висока неједнакост у приходима (Џини коефицијент 0,32) додатно продубљује класне разлике.
Недавни устанци, познати као протести „нове генерације“ или „Генерације З“, укорењени су у дуготрајним друштвеним и политичким незадовољствима. Непосредни повод била је забрана друштвених мрежа коју је увела влада Шарме Олија, што је схваћено као покушај сузбијања критике. Историјска политичка нестабилност Непала, попут маоистичких устанака 1990-их, створила је плодно тло за нове протесте. Поред тога, економска неједнакост и принудна миграција младих додатно су појачали гнев. Ови протести представљају део ширег таласа омладинског активизма у Азији, који се може видети и у земљама као што су Бангладеш и Шри Ланка.
У погледу питања да ли се ови устанци могу назвати револуцијом: присталице тврде да се, будући да је главно вођство долазило из нове генерације (узраста од 13 до 28 година), која се организовала путем друштвених мрежа, а протести довели до оставке Олија и именовања Харкија, то може сматрати револуцијом. С друге стране, противници сматрају да промене нису биле суштинске — није дошло до измене устава или демонтаже елитних структура — те да се не може говорити о револуцији. Неки су покушали да ове устанке означе као феномене сличне „обојеним револуцијама“.
У погледу могућности ширења ових немира на друге земље, слични обрасци у Бангладешу (2024) и Шри Ланки (2022) указују да омладински протести против корупције могу да се прошире. С друге стране, Индија је забринута због географске близине Непалу, јер нестабилност може довести до миграција или напетости на граници. Међутим, ширење на Кину или удаљеније земље је мање вероватно, јер се локални услови разликују.
У погледу могуће америчке умешаности у устанке, стручњаци сматрају да је утицај САД у Непалу вероватнији путем развојне помоћи упућене побуњеничким структурама, него кроз директну подршку протестима.
Будући сценарији укључују:
Оптимистички сценарио: Под вођством Харкија, спроводе се антикорупцијске реформе, избори у марту 2026. године протичу фер и транспарентно, економски раст се убрзава, а сарадња са Индијом и Кином подстиче инвестиције, смањује незапосленост и стабилизује Непал.
Песимистички сценарио: Нестабилност се наставља, уз појачану политичку конкуренцију, утицаје климатских промена, пад БДП-а до 24% и економско слабљење, што може довести до нових протеста, војне интервенције или етничке фрагментације.
Quelle: Zentrum für geostrategische Studien
25. септембар 2025.
