Мехди Хонардидах: Анализа избора у Бангладешу

Пише: Мехди Хонардидах, политички аналитичар и стручњак за међународне односе – Иран

Талас студентских протеста током јулске револуције 2024. године у Бангладешу представљао је један од најозбиљнијих изазова за владу премијерке Шеих Хасине у њених 15 година на власти у овој густо насељеној земљи Југоисточне Азије. Оно што је почело као студентски покрет против једног од најконтроверзнијих закона у Бангладешу — система квота за запошљавање — прерасло је у широко распрострањене друштвено‑политичке немире, обележене насилним сукобима између демонстраната и снага безбедности. Насиље је довело до великог броја жртава: више од 300 погинулих, стотине повређених и хиљаде ухапшених.

Привремена влада Бангладеша одржала је 12. фебруара прве опште изборе од револуције у јулу 2023. године. На основу објављених првих резултата може се рећи да ће Тарик Рахман, лидер Националистичке партије Бангладеша (BNP), ускоро преузети место премијера. Према подацима, од укупно 127 милиона бирача, на изборима је учествовало 59,4 одсто гласача. Поред утврђивања коначног састава парламента, 68 одсто гласача подржало је и уставне амандмане.

У Бангладешу парламент — Џатија Сангсад, или Народна скупштина — има 350 места, од чега се 300 бира директно, а 50 је резервисано за жене и распоређује се пропорционално према резултатима странака. Резултати објављени за 297 од 300 изборних јединица показују да је Националистичка партија освојила 209 места самостално, а њена коалиција укупно 212. Исламистичка партија Џамаат-е-Ислами освојила је 68 места самостално, а њена коалиција 77. Националистичка партија постигла је много бољи резултат од конкурената у две главне изборне јединице — Даки и Читагонга — док је Џамаат-е-Ислами доминирао у изборној јединици Кхулна (трећој по броју становника у земљи). Постоји више главних разлога за овако убедљиву победу, о чему ће бити речи у наставку.

Историја Националистичке партије

Иако се противи непотизму, значајан део бирача у Бангладешу има позитивну слику о породици Зија‑Рахман. Генерал Зија-ур-Рахман, познат као „мученички председник“, био је једна од најзначајнијих личности у политици Бангладеша у првој деценији након независности. Његова супруга, Каледа Зија, била је једна од кључних фигура цивилног отпора током војне владавине Ершада, а након пада војног режима постала је премијерка Бангладеша. Њена смрт крајем 2025. године, која се поклопила са повратком Тарика Рахмана из седамнаестогодишњег егзила, довела је до раста популарности Националистичке партије међу бирачима.

Реторика и прикладан дискурс:

Националистичка партија Бангладеша и њен лидер Тарик Рахман одабрали су вешту реторику током изборне кампање, што им је на крају донело максималан број гласова. Фокусирање на теме као што су незапосленост, корупција и мито, с једне стране, и избегавање осветољубивог и оштрог језика о прошлости, с друге стране, привукло је широк спектар бирача — од бивших присталица Авами лиге до аполитичних и „сивих“ слојева — ка Националистичкој партији.

Иако је кампања била усмерена на позитивне захтеве и развојно оријентисан дискурс, Националистичка партија није занемарила слабљење позиције свог главног ривала, Џамаат-е-Ислами. То је значило да је, с једне стране, историјска улога Џамаат-е-Ислами у противљењу независности Бангладеша стално помињана и наглашавана, а с друге стране, истицана њихова традиционална схватања о женама и мањинама.

Негативни гласови против Џамаата и миграција гласова Националне грађанске партије: У међувремену, лидери Џамаат-е-Ислами сами су подстакли бар део националистичког наратива својим изјавама, ставовима и поступцима. Иако су кандидовали једног хиндуистичког кандидата, одбили су да кандидатују жену. У интервјуу, Шафикур Рахман, амир Џамаат-е-Ислами и лидер коалиције од једанаест странака, није се ограничио само на негативан одговор на питање о хипотетичкој могућности да жена предводи ову исламистичку партију, већ је говорио и о противљењу запошљавању жена ван куће.

Бангладеш има једну од највиших стопа учешћа жена на тржишту рада у Јужној Азији, и није претерано рећи да је Националистичка партија имала користи од негативних гласова жена против Џамаат-е-Ислами.

Истовремено, иако је Национална грађанска партија (NCP) била у савезу са Џамаат-е-Ислами, многи предводници студентских покрета из јулске револуције напустили су ову партију и отворено или имплицитно подржали Тарика Рахмана. Због тога се значајан део очекиваних гласова NCP-а распао и природно прелио у „корпу“ Националистичке партије.

Закључак: На крају, Националистичка партија Бангладеша (BNP) успела је да оствари убедљиву победу на првим изборима после јулске револуције тако што се представила као технократска, умерена и прогресивна опција, истичући разлике између себе и својих противника, посебно у односу на жене и млађу генерацију.

Међутим, постоје много озбиљније препреке за успех нове владе у Бангладешу које се не могу лако превазићи само изборном кампањом.

Аналитичари сматрају да ће, с обзиром на убедљиву победу Националистичке партије и успон Џамаат-е-Ислами као друге политичке снаге, регионалне прилике у Јужној Азији претрпети значајне промене, а спољна политика Бангладеша ће се суштински померити од Њу Делхија ка Пекингу и исламском свету.

Quelle: Zentrum für geostrategische Studien