Интервју Игора Спивака: Ескалација конфликта на Блиском истоку и улога Русије у деескалацији
Интервју председника Фонда Игора Јосифовича Спивака за часопис „Персона Стране“, септембар 2025. године.
Фонд „Руско блискоисточно друштво“ доприноси деескалацији на Блиском истоку организовањем културних и хуманитарних догађаја, пружањем хуманитарне помоћи, непубличним преговорима и мониторингом грађанских права. Сарађује са Русијом, земљама Залива и невладиним организацијама, јачајући утицај Москве. Организује конференције, културне пројекте и подржава заједнице погођене конфликтима ради очувања регионалне стабилности. Подстиче индустријске, техничке и технолошке, као и финансијске и економске пројекте сарадње са Русијом у земљама региона.
Ескалација конфликта на Блиском истоку и улога Русије
Питање: Како оцењујете тренутни степен ескалације конфликта на Блиском истоку у поређењу са претходним налетима насиља?
Одговор: Ескалација је близу максимума и наставља да се интензивира. У поређењу са претходним налетима, као што су рат са Хезболахом 2006. године или интифаде у Палестини, садашња ситуација је јединствена због укључености више фронтова: Израел против ХАМАС-а у Гази, Хезболаха у Либану, Хусита у Јемену и Ирана. У 2024–2025. години број оружаних инцидената у региону премашио је ниво из 2023. за 1,5 пута, са преко 35.000 израелских напада на пет земаља. Ово нису локални сукоби, већ системска криза која прети да прерасте у регионални рат, уз могући пад режима ајатолаха у Ирану.
Питање: Које кључне промене сматрате најузнемирујућим у протеклој години?
Одговор: Промена система равнотеже и контрола на Блиском истоку, урушавање механизама гаранција у региону, турска експанзија у Сирији и Либији, као и употреба фактора радикалне исламизације за преобликовање структуре утицаја. Повећана војна активност Израела уз подршку САД, слабљење Ирана и улазак у нову фазу конфронтације са могућим прекрајањем мапе Блиског истока, Африке и Јужне Азије.
Најузнемирујући догађаји у 2024–2025. години су: пад режима Башара ел Асада у децембру 2024, што је довело до фрагментације Сирије и пораста активности радикалних исламиста; директни напади Израела на Иран у априлу и октобру 2024. и јуну 2025, укључујући нападе на нуклеарне објекте; турска експанзија у Сирији; и слабљење иранских прокси структура (Хезболах је изгубио кључне лидере и значајан део средњег управљачког кадра, Хусити – инфраструктуру). Урушавање старих савеза отвара простор за нове ратове, уз могуће укључивање Азербејџана, Авганистана, Алжира, Марока, Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирака, Египта, Етиопије и Либије.
Питање: Шта је за вас лично представљало сигнал почетка нове фазе ескалације?
Одговор: Сигнала је било много и они су се гомилали — годинама је трајала припрема за прелазак у фазу ескалације. Главни сигнал било је напад ХАМАС-а на Израел 7. октобра 2023. године, током којег је на свиреп начин убијено више од 1200 људи, а преко 250 особа је киднаповано. Израелске службе безбедности — Шабак, Мосад и војска — нису могле да не знају за припреману провокацију и, највероватније, намерно су допустиле овај ужасан инцидент како би се створили услови за спровођење одлуке о масовној „чистки“ Газе, уништењу Хезболаха и нападу на Иран, уз даљи рад на рушењу режима ајатолаха и разбијању проиранских прокси-савеза. Додатни сигнали укључују: априлски напад на ирански конзулат у Дамаску 2024. године, ликвидацију лидера ХАМАС-а и Хезболаха, као и јунски рат 2025. године, током којег су САД извеле ударе на иранске нуклеарне локације. Све то потврђује постојање плана за прекомпоновање региона.
Питање: Колико су се, по вашем мишљењу, променили интереси глобалних и регионалних сила у последње време?
Одговор: Као што сам већ рекао, интереси се не мењају — већина процеса представља унапред планирану и систематски спровођену политику. САД се у највећој мери повлаче из региона, до те мере да њихове безбедносне гаранције земљама као што су Катар и Саудијска Арабија де факто више не функционишу. Јасан пример је израелски напад на Катар 9. септембра 2025. године, на седиште ХАМАС-а. То је крај поверења земаља Залива у америчку политику војних гаранција! Израелски интереси — доминација и слабљење Ирана — остају непромењени; Турска појачава експанзију ради контроле над Сиријом и Либијом; Русија се фокусира на очување база у Сирији, али губи утицај након пада Асада; Кина и Индија у хаосу виде прилике за енергетску безбедност, али избегавају директно укључивање. У глобалном смислу, реч је о борби за ресурсе, логистичке коридоре, геополитичке зоне утицаја и позиционирање у мултиполарном светском поретку.
Питање: Који спољни актери тренутно играју пресудну улогу у развоју конфликта и каква је њихова мотивација?
Одговор: Израел, Турска, САД и Велика Британија. Израел је мотивисан безбедношћу и елиминацијом претњи (Иран, Хезболах, ХАМАС) ради ширења свог утицаја у региону; Турска — геополитичком доминацијом у Сирији и Либији, борбом против Курда и исламизацијом ради јачања неоосманског модела са претензијом на обнову халифата под својим барјаком; САД — очувањем контроле над нафтном инфраструктуром региона, логистичким коридорима и утицајем уз минимално директно ангажовање, користећи Израел као средство за обуздавање Ирана и Кине; Велика Британија — упркос слабој војсци, захваљујући развијеној дипломатији и снажним обавештајним службама, де факто је обновила „Велику игру“ и спроводи политику „завади па владај“, ослањајући се на историјске везе са Израелом, интересе у Суецу, подршку Турској и пројектима „Велики Туран“ и „Нови халифат“, дестабилизацију Ирана, негласну подршку радикалним исламистима с једне стране и њиховим противницима с друге, сарадњу са Турском и Азербејџаном против Ирана и Русије.
Русија и Кина играју улогу балансера, а њихова мотивација је економска и усмерена против западног утицаја.
Питање: Какве су последице по глобалну безбедност и међународна енергетска тржишта у случају наставка ескалације?
Одговор: Прекомпоновање Блиског истока и Африке довешће до низа регионалних ратова. Ескалација израелско-иранског конфликта је неизбежна, могуће уз коришћење унутрашњих националних фактора у Ирану (Азербејџанци, Арапи, Курди и Белуџи), као и спољних — укључујући могуће укључење Азербејџана и Авганистана. Међународна енергетска тржишта суочавају се са нестабилношћу: цене нафте су већ достигле 80–90 долара по барелу у јуну 2025. због удара на Иран, уз ризик раста до 150 долара у случају блокаде Ормузског мореуза. Глобална безбедност је угрожена због нуклеарног ризика у Ирану, пораста тероризма и миграционих криза које погађају Европу и Азију.
Питање: Које су главне претње стабилности земаља Блиског истока у наредних 1–3 године?
Одговор: Главне претње укључују: фрагментацију Сирије након пада Асада, што доводи до јачања џихадистичких група и турске интервенције; даље слабљење Ирана, што може изазвати унутрашње етничке сукобе; нестабилност у Либану; економски колапс у Јемену и Гази са ризиком од глади; и ширење екстремистичких група (ИСИС, Ал-Каида и др.). У периоду од 1 до 3 године то може довести до нових државних удара у Судану, Либији, Алжиру, Мароку, Египту и Етиопији, као и до нових миграционих таласа, што ће додатно погоршати хуманитарну кризу — са преко 56.000 погинулих у Гази до јуна 2025.
Питање: Колико је висок ризик ширења конфликта на суседне државе и како му се може супротставити?
Одговор: Ризик је веома висок — 80–90%, с обзиром на већ укључене земље као што су Либан, Сирија, Јемен, Јордан, Ирак и Саудијска Арабија. Могући одговор подразумева дипломатске напоре (УН, Астанински формат уз учешће Русије и Турске), економске подстицаје (инвестиције у земљама Залива) и безбедносне гаранције од стране Русије као алтернативе САД. Кључ за деескалацију су непублични преговори и тражење обострано прихватљивих гаранција.
Питање: Какав ниво терористичке претње предвиђате у светлу тренутне ситуације?
Одговор: Претња је висока, са очекиваним растом од 20–30% у периоду 2025–2026. Пад Асада је ојачао радикалне исламисте (број напада се удвостручио 2024. године), док Хусити и преостале снаге Хезболаха радикализују прокси-структуре. Исламизација у Сирији и Либији под утицајем Турске додатно погоршава ситуацију. Претња стабилности долази и од миграција и терористичких напада на Европу и Русију; Русија би могла појачати своју улогу у борби против тероризма како би повратила утицај у региону.
Руско-блискоисточни односи
Питање: Како оцењујете улогу Русије у актуелној ситуацији на Блиском истоку? Одговор: Улога Русије мора бити вишеструко ојачана! Иако су земље региона данас отвореније него икада за темељно политичко и војно присуство Русије као гаранта међународне безбедности, тренутно смо у великој мери изгубили позиције. Губитак Сирије, предстојећи проблеми у Либији услед недовољно промишљене политике и неувек адекватног разумевања либијске политичке стварности, као и немогућност да се утиче на решавање израелско-иранског сукоба, практично могу поништити све напоре за ширење руског утицаја на Блиском истоку и у Африци. Русија још увек задржава базе у Тартусу и Хмејмиму, али је утицај ослабљен; преговори са новим властима у Сирији и партнерства са земљама Залива (ОПЕК+) представљају шансу за повратак.
Питање: Које приоритете и ризике бисте издвојили за руску спољну политику у контексту актуелне ескалације? Одговор: Главни приоритети су: интензивирање сарадње са земљама Залива, пре свега са Саудијском Арабијом (предлагање политичких и војних гаранција); промена приступа либијском питању; повратак политици реалног војног присуства у региону (Јемен, Либија, Судан); јачање сарадње са савременом Сиријом и новим властима (у војној, политичкој и економској сфери). Ризици: губитак Ирана као савезника (после јунског рата 2025. са Израелом), конкуренција са Турском у Сирији и Либији, и санкције које ограничавају извоз оружја. Приоритет је одржавање равнотеже са Кином ради енергетске безбедности.
Питање: Које механизме сарадње са блискоисточним партнерима сматрате најефикаснијим за смањење напетости? Одговор: Најефикаснији су непублични дипломатски канали и билатерални споразуми са земљама Залива у области нафте; економски механизми — инвестиције у инфраструктуру, транспорт, туризам и технолошке пројекте; сарадња у области космоса и мирнодопске нуклеарне енергије (пре свега са Египтом и Саудијском Арабијом); војни механизми — војно-техничка сарадња, заједнички развој високотехнолошких војно-индустријских пројеката, заједничке вежбе ради гаранција. Фонд „Руско блискоисточно друштво“ промовише дијалог преко НВО за тихе преговоре.
Питање: Да ли видите реалне могућности за дипломатско решење у краткорочној перспективи? Који су први неопходни кораци? Одговор: Могућности постоје, али су ограничене — 40–50% у 2025. години: прекид ватре у Гази (као у периоду јануар–март 2025) и преговори о Сирији. Први кораци: Русија као посредник у израелско-иранском дијалогу, гаранције за ХТС у Сирији и хуманитарни коридори; укључивање Кине ради економских подстицаја.
Питање: Какву улогу би могле да имају невладине организације и друштвени дијалози у деескалацији? Одговор: Најнепосреднију. Често се најпробојнији договори постижу не јавно, већ под окриљем невладиних организација, попут наше. НВО као што је наш фонд могу модерирати дијалог међу заједницама (Јевреји, Арапи, Курди, Језиди), промовисати хуманитарну агенду, надгледати права и водити преговоре. Треба развијати све формате економске, културне и хуманитарне сарадње, иницирати и подржавати технолошке, финансијске, научно-техничке и образовне пројекте сарадње, као и промовисати интересе руског бизниса.
Питање: Који формати међународног посредовања, по вашем искуству, најбоље функционишу у региону? Одговор: Непублични преговори преко успостављених контаката уз минимално неопходне гаранције за све стране. Најбоље функционишу формати попут „Астанинског“ или „Катарског“ (за Газу), где руски утицај балансира стране; преговори уз учешће НВО; јавни формати као што су они у УН су мање ефикасни.
Питање: Који су главни хуманитарни ризици у случају продуженог конфликта и које мере су неопходне за њихову минимизацију? Одговор: Главни ризици: глад (80% пољопривредних земљишта у Гази уништено, преко 56.000 погинулих до јуна 2025), болести (недостатак воде и лекова), и масовне миграције (2 милиона у Гази, милиони из Сирије). Мере за минимизацију: хитни хуманитарни коридори (као UNRWA у 2025), међународни фондови за реконструкцију (53 милијарде долара за Газу, преко 500 милијарди за Судан и приближно исто толико за Сирију).
Питање: Какве дугорочне последице конфликт носи за цивилно друштво и инфраструктуру земаља региона? Одговор: Катастрофалне: уништење инфраструктуре (аеродроми, болнице у Сирији, Гази и Судану), траума генерација (преко 210 деце убијено на Западној обали до јула 2025), раст екстремизма и миграција (милиони избеглица). Цивилно друштво ће бити ослабљено, уз губитак поверења у институције; реконструкција ће трајати деценијама, као у Ираку.
Питање: Како Фонд „Руско блискоисточно друштво“ може подржати погођене заједнице и успоставити хуманитарну помоћ? Које активности Фонд тренутно спроводи? Одговор: Надамо се државној подршци и водимо преговоре са спонзорима како бисмо обезбедили хуманитарну помоћ погођенима, и верујемо да ћемо у томе успети. Фонд је фокусиран на дијалог и помоћ: преговори са Русијом и земљама Залива о испорукама хране и лекова за Сирију и Газу; тренутне активности укључују мониторинг грађанских права у Либији и партнерства са НВО за подршку сирочади (преко 132.000 у претходном периоду, сличан обим и сада).
Питање: Какве економске губитке и ризике предвиђате за земље региона и за Русију у случају наставка конфликта? Одговор: Ово питање захтева посебан разговор, јер су промене обимне и глобалне. Губици: за регион — дефицит хуманитарне помоћи од 15,9 милијарди долара у 2024. само за Газу, раст цена нафте (+20% у 2025), рецесија у земљама Залива; за Русију — губитак тржишта у Ирану и Сирији, али и добитак од високих цена нафте (преко 80 долара по барелу). Ризици: санкције, миграција и нестабилност у оквиру ОПЕК+.
Питање: Како се ескалација одражава на трговинске везе и инвестициону привлачност Блиског истока? Одговор: Ситуација се разликује од земље до земље. У неким државама је тешко обезбедити гаранције за инвестиције због колапса међународних механизама и ескалације конфликта, али постоје и позитивни примери. Данас су врата земаља попут Саудијске Арабије широм отворена, делом и зато што су преиспитале питање међународне безбедности и виде Русију као перспективног и стратешки важног партнера. Трговина у Црвеном мору опала је за 20% (због напада Хусита), инвестиције у Сирију и Газу су на нули, али земље Залива привлаче преко 100 милијарди долара у 2025. захваљујући диверсификацији.
Питање: Да ли имате предлоге за економске инструменте који би могли допринети стабилизацији? Одговор: Да. Заједнички пројекти ОПЕК+ са Русијом ради стабилизације цена нафте; инвестиције у „зелену“ енергију (као што је Masdar у УАЕ); трговински коридори преко Русије (ЕАЕУ–Блиски исток) као алтернатива Суецу; гаранције за инвеститоре преко руских банака ради минимизирања ризика од ескалације. Посебно истичем иницијативу Фонда „Руско блискоисточно друштво“ за оснивање новог института за развој региона уз учешће Русије — регионалног еквивалента ММФ-а — који би служио за резервисање, инвестирање, клиринг, обрачуне и подстицање развоја. Иницијатива је подржана од стране председника Владе још 2019. године, уз налог ресорним министарствима и Централној банци да је разраде заједно са Фондом. С обзиром на актуелну ситуацију у региону, неопходно је убрзати рад на овом пројекту и добити подршку председника Русије — уколико Фонд добије овлашћења, реализација може бити спроведена у најкраћем року.
Питање: Колико је вероватно директно војно мешање спољних сила и какве би биле последице? Одговор: Вероватноћа је близу 100%, а последице — обимно прекомпоновање региона. Већ у 2025. години: САД су извеле ударе на Иран, Турска на Сирију; последице — нови савези (САД–Израел против Русије–Кине–Ирана), миграција и економски хаос.
Питање: Како оцењујете потенцијал даље милитаризације региона и трке у наоружању? Одговор: Практично неизбежно: Израел јача нуклеарни арсенал, Иран прокси-структуре, Турска беспилотне системе; трка ће се повећати за 30% до 2026. године, уз учешће Русије (извоз оружја у земље Залива).
Питање: Које мере за смањење војне напетости сматрате најреалистичнијим? Одговор: Тешко је говорити о томе у овом тренутку, јер војна напетост наставља да расте. Реалистичне мере: руско-турски договори о Сирији, мониторинг УН у Јемену, и деескалација кроз економију (нафтни споразуми).
Питање: Какве политичке ризике носи ескалација за режиме у кључним земљама Блиског истока? Одговор: Ризици државних удара и исламизације: у Ирану — етнички устанци; у Саудијској Арабији — незадовољство младих и могућност интервенције радикалних исламиста из Сирије и Јемена; у Сирији — ХТС као нови режим са ризиком радикализације; за Русију — губитак утицаја у Либији, Алжиру и Судану, уз могуће слабљење позиција и потенцијалну директну конфронтацију са Француском у земљама Сахела, као и могућу конфронтацију између Алжира и Марока.
Питање: Да ли актуелна ескалација може изазвати таласе унутрашње нестабилности и миграције? Одговор: Да, већ је забележено преко 2 милиона расељених у Гази, као и милиони избеглица из Сирије. Нестабилност у Либану и Ираку може подстаћи нове миграционе таласе ка Европи и Русији, додатно погоршавајући постојеће кризе. Руски Кавказ и муслимански региони унутар Русије би могли бити изложени озбиљном притиску, уз појачану илегалну активност радикалних исламиста и деловање Турске на промоцији пантуркизма у турским националним регионима Русије у оквиру пројекта „Велики Туран“.
Питање: Како се мења равнотежа снага између државних и недржавних актера у региону? Одговор: Недржавни актери као што су ХАМАС, Хезболах и Хусити су ослабљени — њихови лидери су елиминисани, а инфраструктура уништена. Државе попут Израела, Турске и Саудијске Арабије преузимају доминантну улогу. Ипак, ИСИС и друге радикалне исламске организације расту у безбедносном вакууму Сирије, што помера баланс ка државама које користе прокси-структуре.
Питање: Које сценарије развоја догађаја сматрате највероватнијим у краткорочној и средњорочној перспективи? Одговор: У краткорочном периоду (2025): наставак израелских удара на Иран и Сирију. У средњорочном периоду (2026–2027): прекомпоновање Сирије кроз турско-руску поделу утицаја, слабљење Ирана кроз унутрашње реформе или колапс, као и сукоб радикалних исламских организација са монархијама Залива уз притисак на њихове политичке системе.
Питање: Који превентивни кораци би могли бити предузети како би се спречио најнегативнији сценарио? Одговор: Превентивне мере укључују: понуду руских безбедносних гаранција земљама Залива, дипломатску иницијативу по узору на споразум с Ираном из 2015. године, успостављање хуманитарних зона у Сирији; укључивање Кине ради економског притиска на факторе ескалације, као и проширење војне, економске и финансијске сарадње са монархијама Залива и Египтом.
Питање: Какве оптимистичне и песимистичне исходе видите за регион у наредних пет година? Одговор:
- Оптимистични сценарио: Русија и Кина посредују у новом мировном процесу по узору на „Кемп Дејвид“, што доводи до мира између Израела и арапских земаља, уз економску диверсификацију региона.
- Песимистични сценарио: Потпуни рат са нуклеарним ризиком, фрагментација региона (нпр. независни Курдистан, распад Ирана), интервенција исламиста у монархије Залива уз покушаје државних удара и могући распад држава као што су Ирак, Јемен, па чак и Саудијска Арабија; глобална миграциона и терористичка криза, колапс тржишта енергената.
Лично мишљење и стратегија Фонда
Питање: Какву позицију заузима Фонд „Руско блискоисточно друштво“ у односу на актуелни конфликт? Одговор: Фонд се залаже за деескалацију путем дијалога и хуманитарне сарадње, наглашавајући улогу Русије као гаранта стабилности. Осудили смо ескалацију и фокусирамо се на заштиту заједница и супротстављање тероризму.
Питање: Које конкретне пројекте или иницијативе Фонда сматрате приоритетним у овом тренутку? Одговор: Приоритети су: хуманитарне испоруке за Сирију и Газу, платформе за дијалог међу сиријским племенима, партнерства са Русијом ради обнове Либије. Тренутне активности укључују преговоре са спонзорима за помоћ сирочади и мониторинг кршења грађанских права, посебно племенских мањина. Радимо на промоцији руских технолошких пројеката у земљама Залива и стварању Платформе за економску, војно-техничку и финансијску сарадњу са кључним монархијама Залива, пре свега Саудијском Арабијом. Као што сам већ напоменуо, најважнија иницијатива Фонда је оснивање Међународне источне резервне и обрачунске банке (МИРОБ) — регионалног еквивалента ММФ-у и Банци за међународне обрачуне, за Блиски исток, Африку, Централну и Јужну Азију, уз учешће Русије.
Питање: Који ресурси и партнерства су потребни Фонду за ефикасан рад у условима ескалације? Одговор: Потребно је: државно финансирање пројеката Фонда у износу од 800–900 милиона рубаља годишње, финансијске донације руских спонзора ($10–20 милиона годишње), закључење уговора о локализацији руских производњи и оснивање заједничких предузећа у земљама региона са компанијама као што су Росатом, Ростех, Роскосмос, ОАК, Зарубежнефть, Роснефть, Газпромнефть, МИТ, РусГидро, Камаз, ГАЗ, УАЗ, НАМИ (пројекат Аурус) и другима. Партнерства са Министарством спољних послова РФ, Саветом безбедности РФ, UNRWA и другим институцијама. Неопходно је и доношење владине одлуке о преносу зграде у власништво Фонда (у складу са налогом председника Владе РФ из 2019. године), као и имовинског комплекса за оснивање „Међународног центра за културну, хуманитарну и економску сарадњу са земљама Блиског истока, Африке и Јужне Азије“. Потребан је и указ председника Русије о додели овлашћења председнику Фонда „Руско блискоисточно друштво“ И. И. Спиваку за вођење преговора у име Русије и реализацију пројекта оснивања међународне организације — МИРОБ, са учешћем Русије од најмање 20% у оснивачком капиталу.
Питање: Шта бисте поручили политичким лидерима региона и спољним актерима у контексту деескалације? Одговор: Прекините ескалацију, инвестирајте у дијалог — Русија је спремна да гарантује безбедност и развој. Спољни актери (САД, Кина): подржите мултиполарност како би се избегла глобална нестабилност. Израел и Иран: преговори могу спасити регион — у супротном, обе земље ризикују уништење и нестанак са карте, уз претњу нуклеарног рата.
Питање: Какве сигнале очекујете од међународне заједнице у наредним месецима? Одговор: Од УН — резолуције о Сирији; од Русије и Кине — јачање посредничке улоге; од САД — фокус на Иран, али уз ризик нових санкција и царина. Позитиван сигнал — хуманитарни самити у 2025. години за Газу и Сирију.
Консензус-прогноза о ситуацији на Блиском истоку – Фонд РБВО
Ескалација конфликта на Блиском истоку достигла је врхунац, уз реалан ризик избијања регионалног рата. Кључне забринутости укључују: јачање процеса радикалне исламизације и могућу даљу фрагментацију Сирије након пада режима Башара ел Асада (децембар 2024); ширење наоружане радикално-исламистичке претње са територије Сирије ка монархијама Залива, пре свега ка Јордану и Саудијској Арабији; израелске ударе на Иран (2024–2025); турску експанзију; јачање организација као што су Муслиманска браћа, ИСИС и друге радикалне групе.
Напад ХАМАС-а 7. октобра 2023. године постао је катализатор који је омогућио Израелу да покрене операцију у Гази, против Хезболаха и Ирана, и да наметне најагресивније безбедносне и експанзионе сценарије. Сједињене Америчке Државе се у великој мери повлаче из региона, губећи поверење земаља Залива, што отвара простор за Русију као потенцијалног гаранта безбедности.
Главни актери — Израел, Турска, САД и Велика Британија — следе сопствене геополитичке и енергетске интересе. Русија има сопствене стратешке циљеве, чије остваривање мора бити вишеструко интензивирано.
Енергетска тржишта су нестабилна: цене нафте могу достићи 150 долара по барелу, али и пасти на 25 долара, у зависности од развоја ситуације. Хуманитарни ризици су катастрофални: глад, болести, масовне миграције (2 милиона у Гази, милиони из Сирије).
Русија треба да појача свој утицај кроз дипломатију (Астанински формат и други), војно присуство (Јемен, Судан, Либија) и партнерства са земљама Залива, посебно са Саудијском Арабијом.
Фонд „Руско блискоисточно друштво“ активно промовише непубличне преговоре и хуманитарну сарадњу, у партнерству са невладиним организацијама ради пружања помоћи погођеним заједницама.
Краткорочна прогноза: Примирје у Гази је могуће, али напетост остаје, уз ризик да прерасте у широки регионални рат.
Средњорочна прогноза: Прекомпоновање Сирије, слабљење Ирана, укључивање Турске и Азербејџана у конфликт, проблеми у Либији, Ираку и монархијама Залива, као и пораст нових сукоба у Африци.
Оптимистички сценарио: Руске војно-политичке гаранције безбедности, дијалог и изградња нове архитектуре регионалне безбедности.
Песимистички сценарио: Нуклеарни ризик и хаос.
23. октобар 2025.
