Ибрахим Салиховић: Ширење утицаја ционистичког ентитета на Балкану
Преносимо са портала pisjournal.net
Пише: Ибрахим Салиховић
Аутор је дипломирани инжињер машинства. Апсолвент арапског и француског језика и књижевности на Универзитету у Сарајеву. Тренутно је на мастер студијама политологије, међународних односа и дипломатије.
У савременом контексту мултиполарног међународног поретка, мале и средње геополитичке регије постају привилегована поља дјеловања за велике и средње силе.
Међу овим актерима, ционистички ентитет примјењује глобалну стратегију усмјерену на јачање свог политичког, економског и сигурносног утицаја. Ова стратегија комбинује фокусиране билатералне односе, прорачунате дипломатске иницијативе и методичну економску пенетрацију, омогућавајући ентитету да осигура политички легитимитет, приступи стратешким ресурсима и учврсти своју позицију на међународним форумима. Западни Балкан, због свог геостратешког положаја, унутрашњих политичких подјела и сложене хисторије, представља посебно плодно тло за пројекцију утицаја ционистичке ентитете.
Регију карактеришу фрагментиране државне структуре, гдје су економска и дипломатска питања често повезана с међународним прорачунима моћи. Тако ционистички ентитет комбинује прагматичан приступ, усмјерен на успостављање стратешких партнерстава, док максимизира своју предност на регионалним и међународним плановима.
Овај рад анализира утицај ционистичког ентитета у Босни и Херцеговини, Србији и на Косову, испитујући политичке, економске и сигурносне димензије његових интервенција, као и импликације за регионалну равнотежу и међународну динамику Западног Балкана.
Политичка посвећеност ционистичког ентитета у Босни и Херцеговини
Босну и Херцеговину карактерише сложена политичка организација, заснована на суживоту два ентитета и кантона, од којих сваки има одређени степен аутономије. Ова структура отежава страну интервенцију и захтијева приступ прилагођен локалним реалностима. Ционистички ентитет је успио да се снађе у овом контексту, користећи унутрашње политичке разлике да максимизира свој утицај.
Упечатљив примјер овог приступа је спонзорство Мостарског економског сајма, који превазилази обичан трговачки догађај. Он служи као симболична и дипломатска платформа, омогућавајући ционистичком ентитету да пројектује имиџ поузданог и иновативног економског партнера, док истовремено промовише успостављање својих компанија у стратешким секторима.
Ова иницијатива илустрира двоструку стратегију: консолидацију политичких савеза са утицајним локалним актерима и стварање опипљивог економског присуства на територији. Поред симболичних догађаја, ционистички ентитет улаже у стратешке индустријске секторе, укључујући производњу алуминија и металуршку индустрију. Ове инвестиције имају за циљ осигурати проток основних сировина и искористити локално технолошко знање.
Често их прате дипломатске посјете на високом нивоу и политичке декларације које легитимишу ове сарадње и стварају климу погодну за економску пенетрацију. Унутрашња политичка динамика игра централну улогу. Неки национални ентитети и институције фаворизују прагматичну сарадњу засновану на економским интересима, док други заузимају резервисаније ставове, под утицајем идеолошких или хисторијских разматрања.
Ционистички ентитет користи ову разноликост како би прилагодио своје иницијативе и максимизирао свој утицај, усвајајући флексибилан приступ који комбинује дипломатију, економију и симболичку стратегију. У тренутку када су међународне околности изузетно осјетљиве, такав потез многи су доживјели као политички провокативан и неусаглашен с вањскополитичким интересима државе. Сматра се да је ријеч о једностраној иницијативи која прије свега служи личном политичком позиционирању, а не изградњи досљедне и уравнотежене вањске политике Босне и Херцеговине.
Из ове перспективе, посјета додатно потврђује праксу вођења паралелне дипломатије на ентитетском нивоу, што продубљује унутрашње политичке подјеле и слаби институционални кредибилитет државе на међународној сцени.
Економски и технолошки утицај у Босни и Херцеговини
Осим искључиво политичког аспекта, ционистички ентитет улаже значајне напоре да ојача свој економски и технолошки утицај у Босни и Херцеговини. Сарадња није ограничена само на једнократна улагања; ради се о дугорочној стратегији усмјереној на стварање мреже међузависности са локалним актерима, која омогућава постепено јачање присуства и утицаја.
Ционистички ентитет континуирано промовише размјену напредних технологија, организује обуку специјализираних кадрова и активно учествује у инфраструктурним и индустријским пројектима, чиме консолидује свој положај у кључним секторима домаће економије.
Примјер Кабирија, који је основао тзв. „Израелску Привредну Комору у БиХ“ илуструје ову стратегију. Кроз куповину компаније Алуминиј, која је била стратешки важна за БиХ, ентитет је искористио слабости локалног пословног окружења и створио услове за лакше преузимање контроле.
Такве иницијативе не служе само економским интересима – оне постепено стварају стратешку зависност, омогућавајући ентитету да учврсти свој утицај без прибјегавања директном војном присуству или отвореном политичком притиску.
Ова комбинација економије, технологије и дипломатије омогућава ентитету да дјелује прагматично и софистицирано, истовремено јачајући свој легитимитет и мрежу контаката унутар БиХ. Технолошка и индустријска улагања не само да повећавају локалну конкурентност, већ и позиционирају ентитет као кључног актера у регионалном економском развоју. Увођење напредних производних процеса, трансфер знања и улагања у дигиталне технологије отварају нове могућности за локалне компаније, али истовремено стварају зависност од вањских партнера.
На овај начин ентитет осигурава своје присуство на дуже стазе док минимизира дипломатске и политичке ризике.
Поред економских и технолошких инструмената, значајну улогу игра и стратешко умрежавање са образовним институцијама, истраживачким центрима и локалним иновационим стартуповима. Путем стипендирања, организације семинара и трансфера технологија, ентитет не само да јача свој имиџ као партнер у развоју, већ обликује и професионалне елите које су у перспективи наклоњене његовим интересима.
Ово дугорочно обликује структуру економских и друштвених веза у БиХ, чиме се ствара софистицирана мрежа утицаја која се тешко разбија У коначници, приступ који комбинује економију, технологију и дипломатију показује висок степен стратешке софистицираности: ентитет не мора нужно бити присутан војно нити политички отворено, јер економски и технолошки инструменти сами по себи омогућавају стабилно, трајно и утицајно присуство у земљи.
За БиХ ово представља изазов, јер захтијева способност очувања економске независности и контролу стратешких ресурса како би се ограничио спољашњи утицај и очувала дугорочна стабилност локалног тржишта и индустрије.
Ционистички ентитет и Косово: признање и стратешка дипломатија
Косово представља посебан случај у регионалној стратегији ционистичке ентитете. Признање Косова од стране овог ентитета надилази симболичну димензију: оно није само дипломатски гест, већ представља софистицирану полугу којом ентитет учвршћује своје присуство у региону и стиче подршку у међународним тијелима.
Ово признање такођер отвара простор за економска и сигурносна партнерства, нарочито у секторима технологије и одбране, што омогућава контролисани трансфер капитала, знања и стратешких ресурса. Међутим, ове иницијативе нису неутралне и требају се схватити озбиљно. Ентитет користи Косово као инструмент своје шире стратегије формира савезе са актерима који траже међународни легитимитет, шири дипломатску мрежу, а истовремено поставља темеље за дугорочно присуство и утицај у регији.
Таква стратегија поставља Косово у позицију да индиректно постане средство за остваривање интереса ентитета, а не само субјект међународног признања. Ово може довести до стварања зависности, гдје кључне одлуке политичког и економског карактера бивају под утицајем вањског актера. Ционистички ентитет пажљиво балансира између симболичке и практичне димензије својих потеза.
Подршком суверенитету и признању Косова, он стиче дипломатске и економске предности, док истовремено консолидује утицај у кључној области међународних односа. На први поглед, ово може изгледати као нормална дипломатска пракса, али анализа показује да ентитет користи ову стратегију како би обликовао политичке токове и економске прилике у складу са сопственим интересима. Посебан проблем представља то што економски и сигурносни инструменти ентитета омогућавају стварање мреже зависности која није лако разградива.
Косово, без потпуне свијести о импликацијама, може постати незаштићени актер у геополитичкој игри која је далеко шира од његових домаћих интереса. Дугорочно гледано, ово може утицати не само на суверенитет Косова, већ и на стабилност читавог Западног Балкана, јер се стратешки интереси ентитета уклапају у шире мреже регионалног утицаја које циљају на политичку и економску контролу.
Стога, кораци ционистичког ентитета морају се посматрати критички и озбиљно пратити кроз све облике регионалне политике, економије и сигурности. Његове стратегије дипломатског признања и економско-технолошке сарадње нису неутралне, већ представљају потенцијалну пријетњу за независност и суверенитет локалних држава.
Ако се не препозна ова пријетња на вријеме, могуће је да ће Косово и други регионални актери бити у позицији да индиректно служе интересима ентитета, док формално остају међународно признати субјекти.
Овај приступ јасно показује способност ционистичког режима да комбинује дипломатску симболику са прагматичним интересима, максимизирајући своје добитке на регионалном и међународном нивоу. Истовремено, он демонстрира да политика признања и стратешких партнерстава може бити кориштена као алат за дугорочно обликовање моћи и утицаја, што представља озбиљан изазов за одржавање независности и стабилности Западног Балкана.
Србија и питање Јерусалема: дипломатско преговарачко поље
Односи између Србије и ционистичког ентитета илуструју сложеност дипломатских питања на Балкану. Београдске иницијативе у вези са статусом Јерусалема дио су деликатне равнотеже: Србија настоји да створи међународно признање и подршку, истовремено одржавајући стратешке односе са другим регионалним и глобалним актерима.
Ипак, ционистички ентитет користи ове потезе у сопствене сврхе, јачајући своју дипломатску позицију и осигуравајући економска и сигурносна партнерства која му омогућавају контролисани утицај у региону. Утицајем на ставове Србије по осјетљивим питањима, ентитет стиче политичку подршку на међународним форумима и ствара окружење погодно за ширење својих економских и сигурносних интереса.
Ова динамика показује висок ниво стратешке софистицираности: ентитет успијева да билатералне односе претвори у инструмент глобалне политике, користећи дипломатију и економску сарадњу као средство пројекције моћи и консолидације утицаја. Међутим, овакви потези представљају озбиљну пријетњу за суверенитет и независност Србије, јер стварају зависност и отварају простор за индиректно обликовање унутрашњих одлука у складу са интересима ционистичког ентитета. Док формално партнерство може дјеловати корисно, анализа показује да ентитет користи симболичка и практична питања, попут Јерусалема, да консолидује мрежу утицаја која се тешко разбија и која дугорочно може ограничити слободу одлучивања Београда.
Ова стратегија такођер отвара питања о дугорочној стабилности Балкана. Док ционистички ентитет шири своје дипломатске и економске инструменте, Србија и њени регионални партнери ризикују да постану не само политички, већ и економски зависни, док се стратешки интереси вањског актера постепено уводе у кључне секторе. Такав облик индиректног притиска и обликовања регионалне политике може бити тешко препознати док посљедице не постану очигледне. Стога, кораци ционистицког ентитета морају се пратити критички и озбиљно, уз стално процјењивање дипломатских, економских и сигурносних импликација.
Комбиновањем међународног легитимитета са прагматичним интересима, ционистички ентитет успијева максимизирати своје добитке на регионалном и глобалном нивоу, док формално остаје партнер у билатералним односима. Србија, као и друге државе Балкана, треба да развије стратегије заштите сопственог суверенитета и дугорочне независности, како би ограничила потенцијални утицај и контролу вањских актера.
Реализам и геополитика: регионалне и међународне импликације
Дјеловање ционистичког ентитета на Балкану може се анализирати кроз теорије политичког реализма и савремене геополитике. Према овој перспективи, све иницијативе воде прагматични интереси: максимизирање сигурности, утицаја и моћи у конкурентном окружењу. Комбинација дипломатије, економских инвестиција и технолошке сарадње илустрира мултиполарни и прагматични приступ.
Ентитет не настоји наметнути директну контролу, већ створити мрежу зависности и стратешких савеза. Ова стратегија одражава конкурентску природу Западног Балкана, гдје различите силе настоје успоставити присуство и стећи регионалне и међународне предности.
Дакле, пројекција моћи ционистичког ентитета заснива се на координацији више полуга: политичких, економских, сигурносних и симболичких. То му омогућава да консолидује своје интересе уз минимизирање ризика и максимизирање ефикасности својих интервенција.
Растући утицај ционистичке ентитете на Западном Балкану има значајне посљедице. На регионалном нивоу, то појачава конкуренцију између домаћих и страних актера, утиче на политичке и економске изборе и мијења унутрашње равнотеже. Регија постаје простор гдје се дипломатија, економија и сигурност испреплићу и гдје иницијативе вањског актера могу преобликовати политички пејзаж.
Закључак
Анализа утицаја ционистичког ентитета на Западном Балкану показује прагматичан приступ, заснован на комбинацији политичких, економских и сигурносних интереса. У Босни и Херцеговини улаже у стратешке индустријске секторе и подржава симболичне иницијативе попут Мостарског економског сајма. На Косову консолидује своје дипломатско признање и развија стратешка партнерства. У Србији, суптилно утиче на дипломатске ставове о осјетљивим питањима попут статуса Јерусалема.
Ционистички ентитет тако показује своју способност да искористи локалне и регионалне специфичности како би максимизирао свој утицај у мултиполарном окружењу. Западни Балкан је потврђен као сложено подручје конкуренције, гдје се економски, сигурносни и политички интереси преплићу и испреплићу, што илустрира прагматичну и стратешку природу дјеловања ционистичког ентитета. Укратко, регија је полигон за тестирање пројекције моћи, изградње савеза и консолидације глобалне позиције у међународном поретку који карактеришу мултиполарност и конкуренција између великих и средњих сила. Дјеловање ционистичког ентитета на терену показује да је комбинација дипломатије, економије и сигурносне стратегије ефикасан инструмент за успостављање његовог утицаја и гарантовање интереса у сложеном и динамичном окружењу.
23. фебруар 2026 .
