Ако и даље мислите да рат у Украјини није био унапред испланиран — прочитајте ово: амерички план за увлачење Русије у скуп рат, објављен од стране RAND корпорације у априлу 2019.

Напомена: RAND је званични, државно финансирани тинк-тенк који саветује Пентагон, ЦИА, Стејт департмент и НАТО. Они осмишљавају ратове, промене режима и психолошке операције. RAND претвара америчку моћ у глобалну контролу. Иако се у извештају тврди да се анализирају „ненасилне опције“ за дестабилизацију Русије очигледно је из извештаја да се ради о препорукама за вођење хибридног рата против Русије који се сада остварује у пуном капацитету. Аутори препоручују да се понуђене опције процене у оквиру свеукупне стратегије САД „за поступање према Русији“ што укључује „Доктрину Волфовица“ која се базира на две основне тезе: ширење утицаја САД кроз примену силе и таргетирање сваког геополитичког конкурента. 

Суштина „препорука“ датих у извештају RAND своди се на следеће: 

1. Подстицање рата у Украјини: „Пружање смртоносне помоћи Украјини искоришћава највећу спољну рањивост Русије.“ → Наоружати Украјину да изазове војни одговор Русије — и увући Москву у скуп, дуготрајан сукоб.
2. Економски рат: „Повећање санкција и проширење производње енергије у САД могло би нашкодити руској економији.“ → Удавити руску економију санкцијама и преплавити тржиште америчком нафтом и гасом ради потискивања руског извоза.
3. Унутрашња дестабилизација: „Подстицање домаћих протеста или немира могло би оптеретити руски режим.“ „Смањење руског утицаја у Сирији могло би поткопати њене спољнополитичке циљеве и престиж.“ → Искористити протесте, неслагања и спољне неуспехе ради слабљења власти изнутра.
4. Одсецање Русије од Европе: „Смањење извоза руског гаса подстицањем енергетске диверзификације Европе нашкодило би руској економији.“ → Убедити Европу да се одрекне руског гаса — срушити један од највећих извора прихода Русије.
5. Растезање Русије у Сирији: „Повећање подршке сиријским побуњеницима могло би повећати трошкове за Русију.“ → Наоружати и финансирати милитанте у Сирији — отежати стабилизацију Асадовог режима.
6. Подстицање унутрашњих немира: → Подржи опозицију, НВО мреже, онлајн кампање — и појачати сваку унутрашњу тензију.
7. Разбијање савеза (Кина, ОДКБ итд.): „Искоришћавање тензија у односима Русије са суседима и савезницима могло би ослабити њену стратешку позицију.“ → Подели и владај — одвојити Белорусију, Казахстан, Јерменију.
8. Поткопавање руског престижа: „Смањење имиџа Русије као велике силе могло би нашкодити њеном утицају у иностранству.“ → Понизити, исмејати, изоловати.
9. Ограничење утицаја у Кавказу: „Пружање помоћи Грузији и подстицање њених НАТО аспирација повећало би притисак на јужни бок Русије.“ → Искористи Грузију као мамац — увући Русију у нове тензије.
10. Поморска ескалација у Црном мору: „Повећање НАТО присуства у Црном мору изазвало би Русију.“ → Загушити стратешки водени пут — изазвати војну ескалацију.
11. Манипулација контролом наоружања: „Повлачење из одређених споразума могло би извршити притисак на руско планирање одбране.“ → Покренути нову трку у наоружању — исцрпити руски буџет.
12. Експлоатација верских подела: → Подржати раскол између Руске и Украјинске православне цркве, промовисати алтернативне структуре, поткопати уједињујућу улогу цркве у Русији.
13. Централна Азија као бојно поље утицаја: „Повећање присуства САД и НАТО у Централној Азији могло би изазвати несигурност у Русији.“ → Уђи у руско историјско двориште — подстакнути конкуренцију и нестабилност.
14. Манипулација глобалним јавним мњењем: „Разоткривање корупције и ауторитаризма у Русији могло би умањити њену привлачност као модела.“ → Водити наративни рат — представити Русију као „државу изопштеника“.
15. Мобилизација младих: → Искористити незадовољство младих и студената ради слабљења кохезије државе.
16. Поткопавање изборне легитимности: → Ако људи престану да верују у изборе, систем се урушава изнутра.
17. Одлив мозгова: „Подстицање емиграције квалификоване радне снаге и образоване омладине из Русије има мале трошкове и ризике.“ → Привући најпаметније — научнике, инжењере, студенте — да напусте земљу и ослабе њен дугорочни развој.
18. Поткопавање поверења у изборе: → Уздрмати поверење јавности у изборе — дестабилизовати режим, али уз ризик од репресије или спољне агресије.
19. Напад на легитимитет режима кроз наративе о корупцији: → Истакнути приче о корупцији — уверити јавност да власт служи себи, а не народу.
20. Стратешко застрашивање преко бомбардера: → Преместити америчке бомбардере ближе руским границама — изазови страх без отворене конфронтације.
21. Ескалација војног притиска: → Агресивно распоређивање НАТО снага, тактичких ловаца, нуклеарног оружја и ракетних штитова ближе Русији — изазвати панику и скупе контрамере, али уз озбиљан ризик ескалације.

Закључак : „Највећи повраћај улагања САД може доћи од ненасилних мера и информационих кампања.“

Ово није теорија, већ објављена стратегија САД. Преузмите цео извештај са сајта РАНД корпорације овде RAND_RB10014

Рат у Украјини? Планиран. Финансиран. Извршен — по написаном.

Извештај RAND из 2019. године Overextending and Unbalancing Russia: Assessing the Impact of Cost-Imposing Options | RAND

Прекомерно оптерећивање и нарушавање равнотеже Русије. Процена утицаја опција које намећу трошкове

Џејмс Добинс, Рафаел С. Коен, Нејтан Чендлер, Брајан Фредерик, Едвард Гајст, Пол ДеЛука, Форест Е. Морган, Хауард Џ. Шац, Брент Вилијамс

Сажетак истраживања Објављено 24. априла 2019.

Овај сажетак представља извештај који свеобухватно анализира ненасилне опције које намећу трошкове, а које би Сједињене Америчке Државе и њихови савезници могли да примене у економским, политичким и војним сферама како би изазвали притисак — прекомерно оптеретили и нарушили равнотежу — руске економије, оружаних снага и политичког положаја режима у земљи и иностранству. Неке од разматраних опција су очигледно обећавајуће, али све би морале бити процењене у оквиру свеукупне стратегије САД за поступање према Русији, што ни извештај ни овај сажетак нису покушали да ураде.

Данашња Русија пати од бројних рањивости — цене нафте и гаса су далеко испод својих максимума, што је довело до пада животног стандарда; економске санкције су додатно погоршале ту ситуацију; становништво је старо и ускоро ће почети да опада; а ауторитаризам под настављеном влашћу Владимира Путина све више јача. Ове рањивости су праћене дубоко укорењеним (иако понекад преувеличаним) страховима од могуће промене режима инспирисане Западом, губитка статуса велике силе, па чак и војног напада.

Упркос овим слабостима и страховима, Русија остаје моћна земља која и даље успева да буде конкурент Сједињеним Државама у неколико кључних области. Узимајући у обзир да је одређени ниво конкуренције са Русијом неизбежан, истраживачи из RAND корпорације спровели су квалитативну процену „опција које намећу трошкове“, а које би могле да наруше равнотежу и прекомерно оптерете Русију. Такве опције би могле да наметну нове терете Русији — идеално теже него што би били терети за САД уколико би се те опције спровеле.

Овај рад се надовезује на концепт дугорочне стратешке конкуренције развијен током Хладног рата, од којих су неки потекли управо из RAND-а. Један значајан извештај RAND-а из 1972. године тврдио је да Сједињене Државе треба да промене своје стратешко размишљање — да се удаље од покушаја да надмаше Совјетски Савез у свим димензијама и да се уместо тога усредсреде на контролу конкуренције и усмеравање у области у којима САД имају предност. Ако би се та промена успешно спровела, извештај је закључио да би САД могле да натерају Совјетски Савез да усмери своје ограничене ресурсе у области које представљају мању претњу.

Нови извештај примењује овај концепт на данашњу Русију. Тим стручњака из RAND-а развио је економске, геополитичке, идеолошке, информационе и војне опције и квалитативно их проценио у смислу вероватноће успеха у прекомерном оптерећивању Русије, њихових користи, као и ризика и трошкова.

✅ Проширење производње енергије у САД могло би да оптерети руску економију, потенцијално ограничавајући државни буџет, а тиме и издвајања за одбрану. Усвајањем политика које повећавају глобалну понуду и снижавају светске цене, Сједињене Државе могу ограничити приходе Русије. Овај приступ подразумева мале трошкове и ризике, доноси секундарне користи америчкој економији и не захтева мултилатералну подршку.

📉 Графикон 1. Извоз руске нафте опада

Извор: Уједињене нације (UN), UN Comtrade база података, 2017.

💰 Увођење дубљих трговинских и финансијских санкција такође би вероватно ослабило руску економију, нарочито ако би те санкције биле свеобухватне и мултилатералне. Њихова ефикасност зависи од спремности других земаља да се придруже том процесу. Међутим, санкције носе са собом трошкове и, у зависности од њихове строгости, значајне ризике.

🛢️ Повећање способности Европе да увози гас од добављача који нису из Русије могло би економски да оптерети Русију и заштити Европу од руске енергетске уцене. Европа се полако креће у том правцу изградњом постројења за регасификацију течног природног гаса (LNG). Међутим, да би ова опција била заиста ефикасна, глобално тржиште LNG-а морало би постати флексибилније и конкурентније у цени у односу на руски гас.

🧠 Подстицање емиграције квалификоване радне снаге и образоване омладине из Русије има мале трошкове и ризике, могло би да помогне САД и другим земљама које примају те људе, а да нанесе штету Русији. Ипак, ефекти — и позитивни и негативни — били би приметни тек на дуге стазе. Ова опција има малу вероватноћу да значајно оптерети Русију.

Вероватноћа успеха у прекомерном оптерећивању Русије – Економске мере

Напомена: У свим табелама у овом сажетку, високи и ниски рангови за трошкове и ризике су обрнути у пожељности у односу на остале колоне; тј. ниски трошкови су добри, као што је висока вероватноћа успеха. Због тога су ниски трошкови означени светло наранџастом бојом, док је ниска вероватноћа успеха означена тамно наранџастом. Све процене у табелама засноване су на анализи аутора извештаја.

Геополитичке мере које намећу трошкове

📍 Пружање смртоносне помоћи Украјини искоришћава највећу спољну рањивост Русије. Међутим, свако повећање америчке војне помоћи и савета Украјини морало би бити пажљиво калибрисано како би се повећали трошкови Русији за одржавање постојеће ангажованости, а да се не изазове шири сукоб у којем би Русија, због географске близине, имала значајне предности.

⚠️ Повећање подршке сиријским побуњеницима могло би угрозити друге приоритете америчке политике, као што је борба против радикалног исламског тероризма, и могло би додатно дестабилизовати цео регион. Осим тога, ова опција можда није ни изводљива, с обзиром на радикализацију, фрагментацију и слабљење сиријске опозиције.

🇧🇾 Промовисање либерализације у Белорусији вероватно не би успело и могло би изазвати снажан руски одговор, што би довело до општег погоршања безбедносне ситуације у Европи и представљало назадовање за америчку политику.

🌍 Проширење веза у Јужном Кавказу — економска конкуренција са Русијом — било би тешко због географије и историје.

🌐 Смањење руског утицаја у Централној Азији било би веома тешко и могло би бити скупо. Повећано ангажовање вероватно не би значајно економски оптеретило Русију, а могло би бити несразмерно скупо за Сједињене Државе.

🇲🇩 Промена статуса Придњестровља и протеривање руских трупа из региона представљало би ударац руском престижу, али би истовремено могло уштедети новац Москви и потенцијално наметнути додатне трошкове САД и њиховим савезницима.

Вероватноћа успеха у прекомерном оптерећивању Русије – Геополитичке мере

Напомена: Као и у претходним табелама, високи и ниски рангови за трошкове и ризике су обрнути у пожељности у односу на остале колоне; тј. ниски трошкови су добри, као што је висока вероватноћа успеха. Због тога су ниски трошкови означени светло наранџастом бојом, док је ниска вероватноћа успеха означена тамно наранџастом. Све процене су засноване на анализи аутора извештаја.

Идеолошке и информационе мере које намећу трошкове

📍 Смањење поверења у руски изборни систем било би тешко због државне контроле над већином медија. Иако би то могло повећати незадовољство режимом, постоји озбиљан ризик да би Кремљ могао појачати репресију или покренути конфликт у иностранству како би одвратио пажњу, што би могло бити супротно западним интересима.

💸 Стварање перцепције да режим не ради у јавном интересу могло би се усмерити на распрострањену и системску корупцију, чиме би се додатно довела у питање легитимност државе. Међутим, тешко је проценити да ли би политичка нестабилност и протести довели до слабије Русије — мање способне или вољне да угрожава западне интересе — или до Русије која би реаговала агресивно, чинећи ову опцију високо ризичном.

✊ Подстицање домаћих протеста и других ненасилних облика отпора имало би за циљ да се режим одврати или дестабилизује, чиме би се смањила вероватноћа агресивних акција у иностранству. Али ризици су високи, а западним владама би било тешко да директно утичу на учесталост или интензитет антирежимских активности у Русији.

🌍 Подривање имиџа Русије у иностранству усмерено је на смањење њеног међународног угледа и утицаја, чиме би се ослабиле тврдње режима о враћању руске славе. Даље санкције, искључивање Русије из међународних форума ван УН-а и бојкотовање догађаја као што је Светско првенство могли би бити спроведени од стране западних држава и нанети штету руском престижу. Међутим, није извесно у којој мери би ови кораци утицали на стабилност унутар Русије.

🧠 Иако ниједна од ових мера нема високу вероватноћу успеха, све би могле да погоде најдубље страхове руског режима и могу се користити као средство одвраћања у циљу смањења руских кампања дезинформација и субверзије у иностранству.

Идеолошке и информационе мере које намећу трошкове – Табела

Напомена: Као и у претходним табелама, ниски трошкови су пожељни, као и висока вероватноћа успеха. Због тога су ниски трошкови означени светло наранџастом бојом, а ниска вероватноћа успеха тамно наранџастом. Све процене су засноване на анализи аутора извештаја.

Мере у ваздухопловству и космосу које намећу трошкове

✈️ Премештање бомбардера у домет кључних руских стратешких циљева има високу вероватноћу успеха и сигурно би привукло пажњу Москве и повећало њене страхове. Трошкови и ризици ове опције су ниски, све док се бомбардери базирају ван домета већине руских балистичких ракета и крстарећих ракета са копна.

🛩️ Премештање ловачких авиона ближе циљевима него бомбардера ради постизања већег броја летова (сортија) као компензације за мањи терет, вероватно би још више забринуло Москву. Ипак, вероватноћа успеха је ниска, а ризици високи. Руски лидери би вероватно били уверени да могу уништити многе ловце на земљи и онемогућити њихове базе у раној фази конфликта, без значајног повећања залиха ракета.

☢️ Размештање додатног тактичког нуклеарног оружја у Европи и Азији могло би довољно повећати руску анксиозност да подстакне значајна улагања у противваздушну одбрану. У комбинацији са опцијом бомбардера, има високу вероватноћу успеха, али би могло изазвати реакције Москве које би биле супротне интересима САД и савезника.

🛡️ Премештање америчких и савезничких система за одбрану од балистичких ракета ради бољег ангажовања руских ракета такође би узнемирило Москву, али би вероватно било најмање ефикасно. Русија би могла лако да засити постојеће системе и планиране надоградње са малим процентом свог постојећег арсенала, остављајући многе ракете доступним за претњу циљевима САД и савезника.

🚀 Изазивање Русије да се прекомерно ангажује у стратешкој конкуренцији могло би искористити њене страхове од америчких ваздушних капацитета. Развој нових тешко уочљивих, дугогодишњих бомбардера, или значајно повећање броја већ постојећих (B-2 и B-21), као и развој аутономних или даљински управљаних ударних летелица у великом броју, могли би подстаћи Москву да све више улаже у мобилност, отпорност и дубину својих командних и контролних система.

⚠️ Кључни ризик ових опција је улазак у трку у наоружању која би довела до стратегија наметања трошкова и Сједињеним Државама. На пример, улагање у системе за одбрану од балистичких ракета и оружје у космосу узнемирило би Москву, али би Русија могла да се брани мерама које би вероватно биле знатно јефтиније од трошкова тих система за САД.

🔁 Излазак САД из режима контроле нуклеарног наоружања могао би подстаћи Русију на скупу трку у наоружању, али су користи мале у поређењу са трошковима. Финансијски трошкови би вероватно били подједнако високи за обе стране, можда чак и већи за САД. Али озбиљнији трошкови били би политички и стратешки.

Мере у ваздухопловству, космосу и нуклеарној сфери које намећу трошкове – Табела

Опција 1: Промена распореда и операција ваздухопловних и космичких снага

Опција 2: Повећање улагања у истраживање и развој у ваздухопловству

Опција 3: Повећање ваздушних и ракетних компоненти нуклеарне тријаде

Напомена: Као и у претходним табелама, ниски трошкови су пожељни, као и висока вероватноћа успеха. Због тога су ниски трошкови означени светло наранџастом бојом, а ниска вероватноћа успеха тамно наранџастом. Све процене су засноване на анализи аутора извештаја.

Поморске мере које намећу трошкове

🚢 Повећање присуства америчких и савезничких морнаричких снага у оперативним зонама Русије могло би натерати Русију да повећа улагања у морнарицу, чиме би се средства одвукла од потенцијално опаснијих области. Међутим, обим инвестиција потребан за обнову праве океанске флоте чини мало вероватним да би Русија била приморана или подстакнута да то учини.

🔬 Повећање улагања у истраживање и развој у морнарици усмерено је на развој новог наоружања које би омогућило америчким подморницама да прете ширем спектру циљева или да ефикасније угрожавају руске нуклеарне балистичке подморнице (SSBN). Ризици су ограничени, али успех зависи од способности да се те технологије развију и да ли су довољно ефикасне да утичу на руске трошкове.

⚓ Промена нуклеарне стратегије у корист SSBN подморница подразумевала би повећање удела нуклеарне тријаде који се додељује овим подморницама, кроз проширење флоте. Иако би то могло натерати Русију да улаже у способности за деловање у два океана и смањило ризике по америчку стратегију, ова опција вероватно не би подстакла Русију да промени своју стратегију и тиме се прекомерно ангажује.

Контрола руског присуства у Црном мору

Контрола нагомилавања руских снага у Црном мору подразумевала би распоређивање ојачаних НАТО мера за забрану приступа и контролу области — можда у виду копнених противбродских ракета дугог домета — како би се повећали трошкови одбране руских база на Криму и умањила корист коју Русија има од заузимања тог подручја. Русија би сигурно покренула снажну дипломатску и информациону кампању како би одвратила обалне НАТО и не-НАТО државе од учешћа. Операције у Црном мору су политички и логистички сложеније за америчку морнарицу него за руску, а у случају сукоба, оне су и опасније за САД.

Поморске мере које намећу трошкове – Табела

Копнене и мултидоменске мере које намећу трошкове

📍 Повећање америчког војног присуства у Европи, јачање копнених способности европских НАТО чланица и распоређивање великог броја НАТО снага на граници са Русијом вероватно би имали ограничен ефекат на прекомерно оптерећивање Русије. Све ове опције би допринеле одвраћању, али ризици варирају. Опште повећање копнених способности НАТО у Европи — укључујући затварање празнина у спремности и повећање броја америчких снага у традиционалним базама у западној Европи — носи ограничене ризике. Али велике распоређене снаге на границама са Русијом повећале би ризик од сукоба, нарочито ако се то схвати као изазов руском положају у источној Украјини, Белорусији или на Кавказу.

🛡️ Повећање обима и учесталости НАТО вежби у Европи може допринети спремности и одвраћању, али је мало вероватно да би изазвало скупу руску реакцију — осим ако вежбе не пошаљу ризичне сигнале. Велике НАТО вежбе у близини руских граница и оне које симулирају контранапад или офанзивне сценарије могу се схватити као припрема за инвазију, на пример, на територију као што је Калињинград.

🚀 Развој, али не и распоређивање ракета средњег домета могао би подстаћи Русију да се врати поштовању Споразума о ракетама средњег домета, али би такође могао убрзати њене ракетне програме. Повлачење из тог споразума и изградња ракета без распоређивања у Европи мало би допринело способностима САД, а вероватно би подстакло Русију да сама распоређује такве ракете и можда више улаже у противракетну одбрану. Додатни корак — распоређивање тих ракета у Европи, под условом да НАТО савезници пристану — готово сигурно би изазвао руску реакцију, која би могла укључити значајне ресурсе или барем преусмеравање средстава са других области одбране. Тешко је проценити колики део би био усмерен на одбрамбене, а колики на офанзивне или одмаздене способности.

Копнене и мултидоменске мере које намећу трошкове

Инкрементална улагања у нове технологије за супротстављање руској противваздушној одбрани и повећање америчких способности за ударе на великим удаљеностима могу значајно побољшати одбрану и одвраћање, истовремено приморавајући Русију да повећа улагања у контрамере. Улагања у револуционарне, технологије следеће генерације могла би имати још већи ефекат, с обзиром на руску забринутост због „нових физичких принципа“, али у зависности од способности, таква улагања могу угрозити стратешку стабилност, нарочито ако се перципирају као претња безбедности режима и руководства у кризним ситуацијама.

Табела: Копнене и мултидоменске опције

Опција 1: Повећање копнених снага САД и НАТО у Европи

Опција 2: Повећање НАТО вежби у Европи

Опција 3: Повлачење из Споразума о ракетама средњег домета (INF)

Опција 4: Улагање у нове способности за манипулацију руском перцепцијом ризика

Импликације за америчку војску (Army)

Задатак „прекомерног оптерећивања Русије“ не мора примарно да падне на терет копнене војске (Army), па чак ни на оружане снаге САД у целини. Најпожељнији начини за оптерећивање Русије — они са највећом користи, најмањим ризиком и највећом вероватноћом успеха — вероватно се налазе ван војне сфере. Русија не тежи војној паритету са Сједињеним Државама и стога би могла једноставно да одлучи да не реагује на неке америчке војне потезе (нпр. промене у морнаричком присуству); други потези (нпр. распоређивање снага ближе Русији) могли би на крају бити скупљи за САД него за Русију. Ипак, налази овог извештаја имају најмање три важне импликације за копнену војску:

1. Америчка војска треба да обнови своју лингвистичку и аналитичку стручност о Русији. Пошто Русија представља дугорочну претњу, војска мора да развије људски потенцијал потребан за ангажовање у овој стратешкој конкуренцији.
2. Војска треба да размотри улагања и подстакне друге родове војске да улажу у способности као што су:
   • Тактички ракетни системи (Army Tactical Missile Systems)
   • Системи за заштиту од индиректне ватре (Indirect Fire Protection Capability Increment 2)
   • Противваздушна одбрана дугог домета
   • Остали системи за супротстављање руским способностима за забрану приступа и контролу области (anti-access/area denial) Војска би такође могла да уложи део ресурса за истраживање и развој у мање зреле, футуристичке системе, као што су ројеви беспилотних летелица или даљински управљана борбена возила. Иако ове мере саме по себи вероватно не би значајно оптеретиле Русију, допринеле би напорима за одвраћање и могле би да подрже ширу стратегију целокупне владе.
3. Чак и ако војска не буде директно укључена у оптерећивање Русије, играла би кључну улогу у ублажавању могућих последица. Све опције за оптерећивање Русије носе одређени ризик. Због тога би јачање одвраћајућег положаја САД у Европи и повећање војних способности — као што су побољшани Javelin системи или активни системи заштите за војна возила — могли бити неопходни као пратеће мере уз било коју стратегију оптерећивања, како би се ублажила могућност да тензије са Русијом ескалирају у сукоб.

Закључци

Најперспективније опције за „прекомерно оптерећивање Русије“ су оне које директно циљају њене рањивости, страхове и снаге — искоришћавајући слабости, а поткопавајући тренутне предности. У том смислу, највећа рањивост Русије у било којој конкуренцији са Сједињеним Државама јесте њена економија, која је релативно мала и у великој мери зависна од извоза енергената. Највећи страх руског руководства произилази из питања стабилности и трајности режима, док су највеће снаге Русије у војној сфери и сфери информационог ратовања.

Већина разматраних опција, укључујући и оне наведене у наставку, у одређеном смислу су ескалационе и вероватно би изазвале неку врсту руске контраескалације. Стога, поред специфичних ризика повезаних са сваком опцијом, постоји и додатни ризик од опште интензификације конкуренције са нуклеарно наоружаним противником. То значи да свака опција мора бити пажљиво планирана и прецизно калибрисана како би се постигли жељени ефекти.

На крају, иако ће Русија теже поднети трошкове ове појачане конкуренције него Сједињене Државе, обе стране ће морати да преусмере националне ресурсе са других приоритета. Само оптерећивање Русије, без ширег стратешког контекста, није довољан разлог за разматрање ових опција. Уместо тога, оне морају бити разматране у оквиру шире националне политике засноване на одбрани, одвраћању и — где се интереси САД и Русије поклапају — сарадњи.

Најперспективније мере које намећу трошкове

Напомена: Као и у претходним табелама, ниски трошкови су пожељни, као и висока вероватноћа успеха. Због тога су ниски трошкови означени светло наранџастом бојом, а ниска вероватноћа успеха тамно наранџастом. Све процене су засноване на анализи аутора извештаја.

29. август 2025.