Преносимо: Златко Диздаревић за Новилист.хр
Превара упловљавања у “либералну економију”, доживљену шансом за махинације сваке врсте и брзо претакање нових пара из државе у приватне џепове, није могла до у бескрај. Статистика каже, у међувремену, да за 63 посто породица у земљи мањка таман још онолико новца колико им је на располагању – само за голу егзистенцију.
Пише Драгана Трифковић
У Јужноафричкој Републици (ЈАР) су 8. маја одржани општи избори на којима је према првим информацијама, гласало око две трећине бирачког тела. Према подацима Независне изборне комисије за изборе се раније регистровало нешто мање од 26 милиона 730 хиљада гласача. На изборима је укупно 48 партија регистровало своје кандидате за Народну скупштину.
Пише: Дејан Мировић
Скандалозни и примитивни процес у вези са такозваним државним ударом вођен пред подгоричким Вишим судом је показао да постоје судови који су гори и од опскурног Хашког трибунала.
Драгана Трифковић за међународну редакцију СПУТНИК-а
Асанж је осуђен на 50 седмица затвора због кршења кауције. Шта мислите о одлуци суда?
Не могу да кажем да то није очекована одлука, због тога што је још 2010. године почео прогон Асанжа. Постоји велика сумња да су оптужбе против њега монтиране због тога што се усудио да свету разобличи истину о западној демократији. Асанж је постао симбол слободе говора и отпора тоталитаризму. Снимци, депеше и документа које је објавио Викиликс, уздрмали су читав свет и показали су шта стоји иза политике „демократија, слобода и људска права“ по западном систему. То је документовано у видео снимку из Ирака где амерички војници хладнокрвно убијају цивиле и новинаре али и дестинама хиљада депеша које показују како се политичари понашају. Оваква одлука бритаснког суда је само прва фаза у процесуирању Асанжа, с очигледним циљем да буде испоручен САД где се он терети за одавање војних тајни и угрожавање националне безбедности.
Пише: проф. др Слободан Самарџић
У Берлину се није догодило ништа и због тога би требало да будемо задовољни. Кад год би се током бриселских или неких других преговора/разговора нешто десило, било би на штету Србије. Вишемесечни застој „дијалога“, узрокован ирационалном политиком косметских Албанаца, успорио је, мада не и зауставио, процес који треба да исходи признањем сецесије Косова од стране Србије. На голом телу Србије остао је још само смоквин лист са натписом – укините таксе а ми ћемо уклонити овај лист – али Албанци су и то хтели бесплатно. И тај њихов сувишни прохтев зауставио је процес, који им је као такав ишао на руку. Берлин ово питање није честито ни ставио на дневни ред. Фазни исход: Берлин је подбацио.
Драгана Трифковић за азербејџански AXAR
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије, гостовала је на ваљевској ТВ Марш у емисији "Говорница" аутора и водитеља Милета Перића.
Током двоипочасовног разговора било је речи о унутрашњој и спољној политици Србије, Косову и Метохији, Русији и многим другим занимљивим темама.
Пише: Милош Здравковић
Председнички избори одржани су у Украјини 31. марта 2019. Други круг је заказан за 21. април 2019. године. Невероватна је чињеница да медији готово да и не помињу ове изборе, посебно када се ради о држави која броји 45 милиона становника.
На изборима је било укупно 39 кандидата. Пошто ниједан кандидат није добио апсолутну већину гласова, одржаће се други круг између два најбоља кандидата, Володимир Зеленског и Петра Порошенка.
Пише: Слободан Самарџић
Као што се могло и очекивати, Вучић није одржао ни онај мали, кукавни услов да неће ићи на преговоре док Албанци не укину царину. Његово громопуцатељство из трске није променило, нити је то могло, сценаријске оквире водвиља у коме је његова улога од 2013. године надаље да држи отвореном капију одбрамбене тврђаве. Да га човек не познаје, рекао би – овај човек ће живот дати да Албанци укину царину, кад оно – један позив мења све. Вучић иде у Берлин, јер га је позвало. И грдно се вара свако ко не схвата да је Берлин 29. априла почетак последње фазе разговора (никаквих преговора) који ће исходити потписивањем de iure признања Косова од стране Србије.
Пише: Милош Здравковић
Шах је филозофија живота. Када слаб играч одигра добар потез, пустите га да се разигра и ствари дођу на своје. Аналогно са тим треба посматрати потезе са краја деведесетих, када је Западна половина планете, чинило се тада бесповратно завладала светом.
Двадесетак година касније, победници хладног рата покрећу такозвано „Арапско пролеће“ које је неочекивано донело јачање положаја и улоге „безбожних“ Руса и Кинеза у арапском свету какав није забележен од седамдесетих година прошлог века, али овога пута уз вољни пристанак и сагласност арапских држава.
